недеља, септембар 24, 2017

Дачићева предизборна парада

Навикнути смо већ годинама на поплаву лажи којима нас обасипају наши политичари. Можда се највише баш на тој тачки види непремостивост њихове отуђености од „обичног“ народа. Наиме, они уопште не схватају (а и савршено их не интересује) да ми имамо моћ размишљања, као и расуђивања. Отклонивши од себе и најмању дозу респекта који би требало да осећају према било ком

саговорнику, српски политичари камерама и микрофонима упућују најневероватније изјаве. Раде то високо уздигнутог чела, сладећи се над сваком изговореном реченицом (јер све што кажу недокучива је мудрост и само они имају тако висок коефицијент интелигенције). Разуме се да би им такав однос према јавности био и- те- како осујећен када би постојали (част малом броју изузетака) независни медији и независни новинари, који би постављали провокативна питања трагајући за истином, а снисходљиве осмехе вечитог одобравања остављали код куће.

Један од великих превараната и битанги владајуће гарнитуре је Ивица Дачић. Шта нам он сервира ових дана? Патриотизам. Тик, так… незаустављиво куца сат и подсећа га на гласачке листиће и провидне кутије. Зна Ивица ко је за његову странку гласао на прошлим изборима. Зна он врло добро чијих се гласова накупио и кога је, након оформљене коалиције, „врућом водом“ полио. Сви његови гласачи воле ову Србију више него Европску унију. И сви ти гласачи се сећају који трећеразредни политичари и из којих држава су их обасипали најтежим и потпуно неоснованим увредама, али и правим бомбама…Сећају се и како су неки крвници (беху ли из ДС-а?) испоручили бившег председника државе мучки, на Видовдан, прекривши га црном капуљачом. Сећају се ти људи и да је овакав поступак према сопственом председнику био светски преседан. И сећајући се свега тога, поклонише СПС-у, „продужетку Милошевићеве политике“, свој глас.

А шта је Ивица поклонио њима? Као „језичак на ваги“, одлучио се за оне који су „нудили више“. Омогућио је коалицији За европску Србију (ЗЕС) да преузме власт и распореди своје цењене кадрове по фотељама. За себе лично, Дачић није пристао на мање од функције – Први заменик премијера Владе Србије. С великим нагласком на оно „Први“. Не прође много, а владајућа коалиција поче, и то доста брзим темпом, да испуњава све оно што се (бело)светским кројачима судбина и туђих државних граница, обавезала. Изгласан је Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ (ССП). Он нам је, између осталог, на Косово и Метохију донео Еулекс. 2000 полицајаца Европске уније, који отворено и острашћено сарађују са шиптарским екстремистима. Захваљујући тој наказној полицији и судству, српски живаљ се стреља „како се коме ћефне“, а и „поред опсежне истраге“ (од два и по дана) кривци никада не буду откривени. Изгласана је срамна Декларација о Сребреници. Потпуно „наопак“ политички гест и беспотребно улагивање онима који нас систематски уништавају. Скупштина Србије је том Декларацијом изразила очекивање да ће највиши органи суседних држава на исти начин осудити злочине учињене над српским народом. Како да не. Та они користе сваку прилику да нам се наругају! Нашим жртвама, породицама преминулих и несталих, ругају се нашим бескичменим државним представницима, а преко њих (или са њима) и целој држави.
Изгласан је Статут Војводине. Љуте се и жустро реагују Дачићеви врли другари на коментаре да је то увод у отцепљење. А дотични Статут практично у потпуности изједначава покрајинске са државним надлежностима. Чак ни Уставни суд Србије, такав какав је (корумпиран и обезвређен), нема смелости да се изјасни и донесе коначну одлуку – да ли је Статут Војводине у извесним тачкама у колизији са Уставом Србије, или не.

Генерал Ратко Младић је испоручен Хагу. Велики генерал и велики човек. Болестан и немоћан, он и сада у нама изазива дивљење и понос. Мислим, у нама и у гласачима СПС-а…
А, да, да не заборавим најважније, Ивица је добио награду „Најевропљанин“! За изузетан допринос европским интеграцијама.
Решили налогодавци да га почасте, добро се показао. Истини на вољу, није се истакао само он. Наградом „Најевропљанин“ окитили су се још неки трудбеници, Дачићеви коалициони партнери, рецимо Драган Шутановац. За изузетан допринос у тоталном растурању војске Србије. Не шалим се, стварно му је то био задатак. И сада, после свега овога, та морална и политичка креатура од човека, тај некадашњи полтрончић и потрчко свог покојног шефа (убијен у Шевенингену), сетио се ко је у ствари њему, на последњим изборима, дао те проценте вредније од злата. И намах се сетио патриотизма. Па се сетио и државотворне политике. А присетио се и да се свака нормална држава брани када је нападнута. Надахнут приливом таквих мисли он поносно поручи, сада већ будућим, бирачима:“…И зато, нико у Србији не сме да саопшти да је Косово изгубљено и да неће ратовати за Косово…“ Сада то кажеш Ивице и није те срамота?! Ко да ратује? Четири године гледаш уништавање војске и ћутиш. За исто то време створио си полицију са једним јединим задатком – да чува политичаре и педере од гладног и побеснелог народа. Ко да брани Србе на Косову? Не замајавај нас, и не тражи гласове међу онима који нису „продали душу ђаволу“. Изволи, окрени се „Европејцима“. Цео мандат опслужујеш окупаторе сопствене земље, на огромно задовољство домаћих „мондијалиста“ (читај паћеника). Међу њима тражи гласове! А знаш и сам, они се гнушају оружја и рата (само српског оружја, наравно). За њих си радио, њима се обрати.

Тик, так…немилосрдан је сат. А свако на свој начин жели да оствари преостало време. Ивица – да учини да његови гласачи забораве како их је, без стида и срама, издао. Ја – да не забораве.

Оливера Новаковић

 

Дискусије Форум Сви Срби Света



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*