среда, децембар 13, 2017

Дјевица или демон из Међугорја?

Знам, сви добри вјерници устукнуће пред мојим насловом, али ја управо то питање постављам себи већ одавно, то јест од како сам сазнао да је са друге стране брда на коме се наводно појавила  Богородица, у јаму бачено око три хиљаде жртава.

Гледам ових дана на швајцарској и аустријској телевизији хвалоспјеве Међугорју, можда скупо плаћене, а можда само добронамјерне, па се питам да ли неко од тридесет милиона посјетилаца који су прошли кроз Међугорје у последњих тридесет година зна да је са друге стране брда у јаму бачено три хиљаде људи, а да су медју убицама били и они који су носили фрањевачке и свештеничке мантије?

 

На жалост и срамоту католичке цркве у скоро свим херцеговачким злочинима над Србима учествовали су римокатолички свештеници. “Јаме код Међугорја, Хумца, Шурманаца, Бивоље Брда, Невесиња и Себишине, у којима је побацано неколико хиљада Срба, мутна крвава вода Неретве у априлу и мају 1941, као и Топола код Опузена остат ће у сјећањима као најкрвавије доба историје ових народа, у којем су на жалост и срамоту судјеловали они, који су се покривали фратарским и свештеничким мантијама.”

Сјећам се; пред педесету годишњицу од страдања у Независној Држави Хрватској, српски народ је почео да са херцеговачких јама скида бетонске оклопе, које је почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намјери да прикрије хрватске злочине. Тако су се после пет деценија стекли услови за хришћанску и цивилизовану сахрану жртава које страдаше у неописивим мукама само зато што су били православни Срби.

Мјештани села Пребиловаца код Чапљине су од децембра 1989. године водили рат нерава са државним и политичким властима, не би ли добили дозволу да се отвори Шурманачка јама код Међугорја, и из ње изваде земни остаци великог броја српских новомученика, међу њима и 500 пребиловачких жена, дјевојака и дјеце. Од општине Чапљина су добили дозволу тек 12. октобра 1990. године, када су запријетили да ће сви ступити у штрајк и да дјецу неће слати у школе. Прије овога, претежно српске општине Требиње и Љубиње, дозволиле су да се отворе јаме Ржани до (Јагодњача), Пандурица и Капавица, у које је у јуну 1941. бачен велики број Срба из Попова Поља, Љубиња са околином и других мијеста.

Јаме су отворили и из њих мошти страдалих изнијели требињски спелеолози на челу са Мирославом Куртовићем, човјеком који се сав посветио овом послу. У јамама је испод гомиле камења које су усташе гурале за жртвама нађено преко 1000 костура са предметима жртава и доказима мучења и свирепости џелата: бодљикавом жицом, ланцима са катанцима, ексерима и др. У Капавици на дну јаме идентификовани су остаци свештеника Душана Манастирлића, који је први гурнут на челу низа везаних Срба, уз усташко церекање: „Хајде, попе, поведи Србе у цркву“. На његовој лобањи сачували су се праменови косе. Све ове јаме, које у грозоти предводи Шурманачка, сраман су жиг на лицу човјечанства. Откуд се баш на овом поднебљу створише такве сподобе које највише понизише људски род и доведоше у питање смисао човјековог постојања?

 Од куд баш на овом поднебљу да се укаже Богородица и то потомцима оних који су направили најгрозније злочине и у крилу оне црке чији су фратри и свештеници учествовали у злочинима?

Зар не би било за очекивања да је Пресвета Дјевица послала поруку која би звала на покајање и помирење? Морали би тако да буде јер са друге стране брда, на којем се Дјевица Марија наводно указивала хрватској деци, усташе су 24. јуна 1941. године мучиле и убиле свих седам српских монаха из оближњег православног манастира Житомислић. Нешто касније, усташки одреди побили су 3.000 мушкараца, жена и дјеце, готово све српске националности и закопали их у јаму код Међугорја.

Очекивао сам некако тих осамдесетих година да ћу прочитати или чути вијест да су дјеца из Међугорја добила задатак да пренесу народу поруку о покајања и помирењу, али се то на жалост није десило.

Шесторо хрватске деце који су годинама откривали своја виђења и разговоре са Богородицом, изјављивали су да је Мајка Божија је према њиховим сведочењима постајала све више Хрватица. Тако су, 1. марта 1984. године, мали фрањевачки видовњаци тврдили да им је Она рекла: „Из посебних разлога, ја сам изабрала ову парохију „!?

И то када сам чуо још увијек сам се надао да ће следећа порука бити порука о покајању и помирењу због свих оних злочина почињених у НДХ, а нарочито злочина који се догодио са друге стране брда на којем се наводно појавила Мајка Божија.

 Почетком деведесетих престао сам да се надам поруци о миру и почео да сагледавам демонско лице феномена из Међугорја. Умјесто да стигне порука о миру огласили су се ратни бубњеви и поново смо загазили у клаоницу од које се још барем пола вијека нећемо опоравити.  Нарочито сам се разочарао видјевши да су злочинци могли бити похрваћени и покатоличени Срби јер само четрдесет и шест година прије того злочина у католичкој енциклопедији из1895., мухамеданци и католици у БиХ су проглашени Србима.

Ватикан у својој Католичкој Енциклопедији пише да су мухамеданци и католици Босне и Херцеговине Срби и да су Срби 98% становниства Босне и Херцеговине..

 „According to the census of 22 April 1895, Bosnia has 1,361,868 inhabitants and Herzegovina 229,168, giving a total population of 1,591,036. The number of persons to the square mile is small (about 80), less than that in any of the other Austrian crown provinces excepting Salzburg (about 70). This average does not vary much in the six districts (five in Bosnia, one in Herzegovina). The number of persons to the square mile in these districts is as follows: Doljna Tuzla, 106; Banjaluka, 96; Bihac, 91; Serajevo, 73, Mostar (Herzegovina), 65, Travnik, 62. There are 5,388 settlements, of which only 11 have more than 5,000 inhabitants, while 4,689 contain less 500 persons. Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, a few Osmanli Turks, the merchants, officials. and Austrian troops, the rest of the population (about 98 per cent) belong to the southern Slavonic people, the Serbs.

(Према попису од 22. априла 1985.г., Босна је имала 1.361.868 становника а  Херцеговина 229.168, што чини укупно 1.591.036 житеља. Број лица који је живео на једној квадратној миљи је мали (око 80), мање него у било којој другој Аустроугарској провинцији, осим Салзбурга (око 70). Тај просек не варира много у шест покрајина (пет у Босни, један у Херцеговини). Број лица по квадратној миљи у овим покрајинама је: Дољна Тузла 106, Бањалука 96, Бихаћ 91, Серајево 73, Мостар (Херцеговина) 65, Травник 62. Забележено је 5.388 насеља од којих само 11 има више од 5.000 становника, док 4.689 имају мање од 500 житеља. Изузимајуци око 30.000 Албанаца који живе на југоистоку, Јевреја, који су још раније емигрирали из Шпаније, неколико Османлијских Турака, трговаца, службеника и Аустријских трупа, остатак становника (око 98 одсто) чини јужнословенски народ, Срби.)  (***)

Знам да они због којих сам написао ово писмо, а то су католици цијелог свијета, никада неће бити у прилици да ово прочитају јер ниједне новине у државама у којима живе неће објавити овакав текст, али се надам да, ако милијарда католика неће бити у прилици да ово прочита, да ће барем моји пријатељи католичке вјере прочитати и запитати се шта се крије у Међугорју Богородица или демон?

 Миодраг Лукић

www.pozoristeduga.ch
www.majevica.net

 

 

(*** Превод: Јадранка Н.)

 

Дискусије Форум Сви Срби Света



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Anna   |  петак, 19 август 2016 09:49

    Miodrag Lukić je iz Lopara – Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, živi i stvara u Švajcarskoj. Piše romane, drame, pripovjetke…
    Romani: Ludi Vjetar – Serbian Gigolo, Studio Evropa, Ranjeni Vuk, Sudbine, Hijene, Ranjeni vuk II, Meso, Foka, Ajduk, Probisvijet, Naličje raja…
    Drame: Bankarka ili laž naša nasušna, Kruna kraljice lepote, Pečat jezika, Vidovnjak Đoka i paraziti, Pedestitis, I da sam pametan poludeo bih, Odlaganje života, Gastarbajter, Ajnštajnova žena, Edukovana žena, Zvezde dna, Gospodar nikako da dodje, Neću kući, Idealna žena, Braća iz ti lepe, Savršen muškarac, Povratna karta, Ljubavnik u mreži itd, Autošovinisti, Namćor, Ništa novo…
    Sva pomenuta dramska djela autor je i režirao u Srpsko-švajcarskom Pozorištu Duga u Švajcarskoj čiji je i osnivač, kao što je osnivač istoimenog pozorišta u Loparama

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*