петак, септембар 22, 2017

Докле дођосмо и шта нам је чинити?

Премда је узалуд избегавати, а немогуће избећи емоције, које нам се, због свега што се догађа, крећу од беса до очаја, хајде да, након што их пустимо, ипак трезвено поразмислимо
на тему:

Докле дођосмо и шта нам је чинити?

Докле дођосмо?

Због две промашене политике, анахроне Милошевићеве и потпуно неопрезне,безалтернативне проевроунијске, коју од петог октобра двехиљадите заступају петооктобарски пучисти, а од скоро и „највећа опозициона странка“, СНС, стигли смо дотле, да смо, као мала земља, остали без иједног релевантног, моћног савезника и заштитника у свету у којем незванично,
али неодступно влада принцип: СИЛА БОГА НЕ МОЛИ.
Земље које би, макар и само због сопствених интереса, (а то је сасвим довољан разлог), ушле у круг наших „политичких пријатеља“, (као што су Русија, Кина па и неке друге земље), одбијамо својом сумануто безалтернативном проевроунијском (следствено томе и проамеричком и пронатоовском) политиком. А они који су нам, обзиром на наше сумануто безалтернативно званично опредељење, по дифолту „политички пријатељи“ (почев од ЕУ до САД), то своје непостојеће или једнострано, само са наше стране постојеће пријатељство логично користе да би нас, кад им затреба, давили не својим, него нашим сопственим рукама. Тако им је јефтиније. А и лепше изгледа пред светом. Толико што се тиче спољне политике.

На унутрашње-политичком плану имамо ненародну или партијску „демократију“, што се нарочито показало после последњих избора када су партијске врхушке направиле коалицију и од ње коалициону владу не само против воље већине народа, него и против воље сопствених бирача. А и сад се, пред наступајуће изборе, те врхушке оштре на слично поступање.
Захваљујући економској политици каква је овде вођена у последње две деценије стигли смо дотле да имамо потпуно нефункционалну економију, да су нам сва иоле вредна јавна (општенародна) предузећа не продата, него распродата, а новац од тога „отишао у ветар“. И на неке приватне рачуне, наравно. Последица свега тога је раслојавање народа (друштва) на шачицу екстремно богатих и оне који живе на ивици или и иза ивице сиромаштва и који чине огромну већину. Унутар таквог стања смешно је и помињати каква нам је социјална политика.

Шта нам је чинити?

Стање у којем смо се обрели је очајно. Срећом, и неодрживо. Управо у тој чињеници, да је неодрживо, се и налази могућност за излазак из њега. И то на следећи начин:
Из више разлога се морамо определити не само за легитимну, него и легалну промену, а то значи: да ће се морати учествовати на политичким изборима. Већина народа у односу на све политичке партије има негативан или равнодушан став. То ове очито не брине, пошто су, што се већ показало на неким локалним изборима, у стању да буду на власти чак и ако на изборе изађе једва трећина бирачког тела, па од тог јада за њих или неку њихову „коалицију“ гласа тесна већина. На изборима би ваљало учествовати као група грађана, која би, на пример, могла да се зове НАРОДНИ ОДГОВОР. Што би било и добро, а и тачно. На изборној листи те групе би требало да се налазе представници свих општина Републике Србије, јер ће се тако већ оформити будућа, од ове садашње потпуно другачија, заиста Народна скупштина.

Улога ове групе грађана би била да победи на изборима и да, имајући апсолутну већину, потпуно легално створи основу за неопходни преокрет. Први акт те победничке групе ће бити да укине постојећи систем, као и постојећу Скупштину која је последица тог система и да прогласи увођење поретка пронародне меритократије. Суштина овог поретка је да на власти буду способни, стручни и талентовани, да је та власт неопозиво дужна да створи услове за пристојан живот народа, да народ,  преко својих, лако сменљивих, а не партијских представника има право и могућност да контролише поступке те власти.

Када се догоди тај преокрет, у спољној политици ћемо направити заокрет и затражити заштиту свих релевантних фактора, дакле и Русије и Кине, а при томе нећемо „скакати у очи“ осталим моћницима.
На унутрашње-политичком плану имаћемо већ поменуту пронародну меритократију. Политика према политичком ентитету насталом на нашем Косову састојаће се од два елемента: непризнавање тог ентитета за државу и укључивање свих релевантних светских фактора у решавање конкретних проблема везаних за Север Косова и, уопште, за Србе који живе тамо.

У економији ћемо, као и у политици, форсирати стручност и предузимљивост, а извршену приватизацију коначно преиспитати и, где је могуће, извршити њену легализацију.
Што се социјалне политике тиче, као што је већ речено, пристојан живот ће бити неотуђиво право народа и неотклоњива обавеза (нове, меритократске) власти.

Драган Атанацковић Теодор

 

Дискусије Форум Сви Срби Света



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

3 коментара

  1. Comments  Бранко Петровић   |  четвртак, 22 септембар 2011 21:36

    Помаже Бог!
    Нема више времена за грешке у избору. Будући избор мора се базирати на принципу истинитости њихових ставова, што једноставно значи да потичу из вере. Све остале опције су биле, и као што нажалост видимо довеле су до ове, крајње тачке. Осим тога све досадашње идеје биле су нам наметнуте и биле су стране србском бићу. Нису биле утемељене у наш менталитет ни традицију. Сада треба бирати по нашој мери, мери Светосавља. Лично припадам једној таквој опцији и због тога сам истински срећан јер знам да својим деловањем заступамо Бога и веру претачемо из теорије у праксу. Бар за сада је тако а узевши у обзир све набројане околности, не би требало да буде непријатних изненађења. Узгред припремамо се за изборе. Није ми намера била да рекламирам покрет, те стога овде нећу рећи име али ми је намера да дам своје виђење по овом питању. Времена је јако мало, треба правилно сећи. С’Богом.

  2. Comments  Драган Атанацковић Теодор   |  петак, 23 септембар 2011 20:26

    Избор се „намеће“ сам.
    Суштина онога што нам ваља изабрати, дата је у тексту који коментаришемо.
    Тако, уствари, бирамо и оно што је реално могуће и оно што нам одговара.
    Зато и може да успе.
    Осим ипак шачице подмићених, сви остали Срби су Срби, па чак и кад су неверујући.
    Хајде да сву нашу енергију слијемо у ЈЕДНО, у оно што нам је и добро и могуће чинити.
    Нису ту битни појединци, битна је остварљива опција која не само да не угрожава, него и спроводи наш национални интерес, чији су стубови пристојан живот народа и у свету поново цењена Србија.
    Ионако је једини битан појединац Господ Бог, зар не?

    Послао сам овај текст да и овај део српства обавестим о могућем решењу.
    И то је све.
    Радо бих да се и окупимо, у очи погледамо и као трезвени људи одлучимо шта даље.
    Да се сви окупимо око једне опције, да направимо једну платформу и ставимо се под једну команду:
    Истински командант је Свевишњи.
    Сви остали смо „пословође“ и извршиоци.
    Слава Богу и спас напаћеном српском народу!

  3. Comments  Srb   |  уторак, 11 октобар 2011 12:48

    Bio sam u EU toliko godina i na kraju se zuvek vratio u RS. Video sam i crno i belo i šareno na ovom svetu, i mogu Vam reci da
    je lepša je jedna molitva sa Svete Gore ili usrdnih monaha od svih licemerstava izopacenog zapada.
    O nemoralno-izopačenom i ciničnom zapadu mogu Vam ispevati esej. Pa sada su i ekomomska kriza kojoj se ne vidi kraja. I mi da se guramo u takve integracije…ne znam stvarno. Niko vise nije siguran u to. Osobito ne kad nas uslovljavaju Kosovom, otimaci i demonski fašisti.
    Predlažem formiranje “Istocne Alijanse“ koja da sadrži pravoslavne zemlje i sve zemlje koje se nam prijatelji i zaštitavaju
    naš interes umesto da nas uslovljavaju s Kosovom i gey paradom, a po ulasku cete se iznenaditi šta ce sve tražiti.
    Srb

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*