субота, август 19, 2017

Европа

Православна Србија је стално на ветрометини о које се ломе непријатељси ветрови западне , католичке Европе. Стална настојања Ватикана и његових западних пратилаца да ставе српску територију и српски народ под своју контролу трају вековима. Та, „добронамерна“, надобудна Европа, умишљена  у својој величини и својој „супериорној цивилизацији“‘ под управом Ватикана покушава да избрише Србију са карте Балкана не бирајући средства

 

Europe_...

 

Шта је данас Европа, шта је била и како је настала?
Можда би настанком данашње западне, католичке Европе мога о да се сматра датум када је крунисан Карло Велики.
„Карло Велики (најзначајнији папистички идол) је успео не само да Германе стави под франачку власт већ да створи хришћанско царство које је своју владавину распростирало скоро на целу западну Европу, дакле по узору на Римско царство. У империјалистичком престижу и тежњама, папство и Франци су нашли разлоге заједничког уважавања и поштовања. Зато је – пред моштима св. Петра – папа Лав III крунисао златном круном Карла Великог, на Божић 800. године. Благосиљајући франачког цара као Карла Августа цара Римљана папе су јасно – Византији и свету – дали до знања шта је циљ њихове религије као и верске политике. Отада, папска држава или Свето Римско Царство пише својуисторију католичке империје“.
„Хилдебранд, то јест папа ГргурVII објављује крунско начело папократије (постао је папа 1073. а 1075. издао Dictatus Papae – 27 принципа папске политике) гесло по коме папска власт имадоминацију „над земаљским царевима и краљевима“.

„На овим просторима, где су се сукобили интереси западне цивилизације и азијскедеспотије, православље је било изложено беспризорној асимилацији а словенствоминоризацији. Изузимајући Русију, која се развијала независно од римске и и византијске империје, сви остали словенски народи били су или део римске католичке империје, или гранични део те империје. Управо зато, најнезавиднији положај је имала српска држава која је представљала словенску оазу на територији у којој је римокатоличка власт већ увелико успостављена. Чак и у време свог државотворног успона Србија је била изложена римском прозелитизму (Душанов законик је, између осталог, доказ одбране против папске цркве), а са појавом Турака-Османлија – и пропашћу српске државе – историјска судбина дела српког народа одвијаће се у  сенци римске хришћанске политике“.

europe-......121

Значи, православна Србија је стално на ветрометини о које се ломе непријатељси ветрови западне , католичке Европе. Стална настојања Ватикана и његових западних пратилаца да ставе српску територију и српски народ под своју контролу трају вековима. Та, „добронамерна“, надобудна Европа, умишљена  у својој величини и својој „супериорној цивилизацији“‘ под управом Ватикана покушава да избрише Србију са карте Балкана не бирајући средства

1804. Сељачки Цар,  како су поспрдно називали „Црног“ Ђорђа  на европским дворовима, уједињује Србе и подиже их на устанак, I Српски Устанак против Отоманске империје. Европа је бесна, она види на другачији начин крај Отоманске империје, који почиње 1804.г. Наполеон  тражи 1806.г. од турског султана да се обрачуна са тим  српским сељацима- устаницима, одметницима. Као помоћ турском султану Наполеон шаље 3000 војника који ће заједно са Турцима  пуцати по српским устаницима.

„Шта је интерес Европе, шта је њена идеја праведности? Прокламовано начело: egali-te, fraternite, libertе – парола које ће се изговарати у Француској, или Марсељеза – која ће бити на уснама њених војника, били су уперени против Карађорђевих устаника. Интерес империја ни једног јединог тренутка није био интерес ни једног јединог балканског народа. То што важи за Србе важи и за Грке у Јелади, који су такође дигли национални устанак и покушали да се ослободе најназаднијег феудализма, турског феудализма“.

Срби не одустају. Вођени идејом слободе, христољубља , правде истерују Отоманску империју са ових простора крећући у два Балканска рата, самим тиме је и руше. Православни Српски народ показује католичкој Европи своје светло лице народа праведнога у вери и љубави према слободи, народа коме ни векови тлачења и покушаји свакога затирања и негирања од саме те Европе и Ватикана нису могли да науде.
Али Ватикану то ништа не значи. Он и даље наставља са својом антисрпском и антиправославном политиком. Овде се користи реч- политика- која је једина права када је Ватикан у питању јер Ватикан никада није био христоносна и христољубива Црква већ обична политичка организација огрнута плаштом хришћанства.

“ У то време је Православна Црква остала чврсто усађена на Балкану, нарочито у Србији, коју је Букурештански мир, окончавши балкански сукоб, ставио у центар пажње Јужних Словена, а поготово оних под јармом Аустрије. Амбициозни планови Ватикана и католички империјализам Хабзбурга су били у савршеном складу, као у прошлости. Риму и Бечу, растућа моћ Србије означила ју је као непријатеља кога треба уништити.
Ово је заиста утврђено у дипломатском документу пронађеном у аустроугарским архивама, који извештава аустријског министра Берхтолда (Берцхтолд), о разговорима које је принц Шонбург (Сцхонбург) водио у Ватикану у октобру-новембру 1913: „Међу темама разговора с кардиналским државним секретаром (Меррy дел Вал), искрсло је питање Србије, као што је и очекивано. Пре свега, кардинал је изразио своје задовољство нашим чврстим и прикладним ставом последњих месеци. Дакле, ратоборна осећања Пија X су била јасно изражена већ1913. Нема ничег изненађујућег у вези овога када узмемо уобзир инспираторе римске политике“.

Сви знамо шта је II Други светски рат донео Србима.
Иста та католичка Европа под управом Ватикана прешла је преко усташких злочина као да нису никада учињени. То је сасвим нормално и очекивано ако знамо да је Ватикан био главни ментор Павелићеве НДХ, први је признао и преко ње извршио геноцид над Србима. Хрвати су врло радо пристали да буду извршитељи тог злочинау коме је кардинал Алојзије Степинац био извршни командант  геноцида и покрштавања, Срба православних душа, а за њега шизматика.

Сада Хрвати улазе у ЕУ и то им је награда за све што су учинили Србима и за верност коју су показали према III Рајху, католичка Европа зна да цени и  награди своје савезнике у злочину.

Та иста Европа уз садејство Америке отима нам КиМ, као нови вид уништавања Срба и српске државе. Отимају нам КиМ, безочно, крајње безобразно, без пардона, церећи нам се у лице.

Неки у Србији сматрају да ми треба да будемо део те католичке Европе под управом Ватикана и Немачке. Да ли они уопште схватају да се то никада неће десити јер иста та Европа не жели Србе код себе. Не жели Србе јер су Срби христоносни православни народ које је немогуће уклопити у њихове стандарде лицемерја, лажи, подметачине и злочина.

Да ли је могуће да Србија постане члан НАТО алијансе и да српски војник крене у мисију убијања некога који није допадљив европским  газдама и који се не уклапа у њихове стандарде?

Нека онај који тежи данашњој Европи и њеним прокламованим вредностима стане и нека се замисли, нека се сети Светог Саве и наших предака па нека онда донесе одлуку.

 

 

( Зека Поповић )



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Perun   |  понедељак, 08 април 2013 11:36

    Veoma dobar i informativan tekst, BRAVO ZEKO

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*