четвртак, 16 септембра, 2021

Где је у свему Србија

Желим да проговори народ и у Србији. Баш за време посете Владимира Путина! Да се чује! Гласно и јасно, Срби су братски народ са Русима! Да имамо право на сопствени избор! Да Србијом владају Срби, а не страни амбасадори и српске издајице! Дан одлуке или само још једно сазнање? На нама је да тако и буде…Ако не данас, нека буде и сутра, на то имамо право…

 

 

 

 

zapad - srbija -  istok -  Rusija 1...

 

Неколико последњих месеци донели су народу нова сазнања!
Хтели или не хтели, не можемо скривати поглед од неких истина које дубоко задиру у наше национално биће. Све се ломи око најосновнијих и најбитнијих потреба које има и ова држава и народи који у њој живе!

А живи се бедно! Сиромашно, уз свакодневни дрхтај срца свих честитих људи, – како сутра?
Са сиромаштвом смо се срели, познајемо ту тужну страну наше стварности. Са лошим изгледима за будућност, у том сазнању немамо потребе да сумњамо у правилну оцену српске реалности!

По политичком питању  постајемо дресирани папагаји и послушно понављамо све оно што нам се из Београда налаже, – не губите наду, Влада Србије будно прати ситуацију и урадиће све оно што је за нас најбоље!
И тако, из дана у дан, од владиних извештаја и оних вести које долазе из тих кулоара. Навикли смо на неверицу, на сумњу, сагледавамо многе ствари и истине, мада нас упорно уче како да мислимо и како све да видимо!

Брисел са својим захтевима не престаје да шаље уцењивачке поруке. Не прође дан, а да се не суочимо са новим захтевима који долазе од надлежних европских господара! Те урадите овако, те ово не смете, ово је последња опомена, нема више проширења ЕУ, или ако неког и примимо, онда ће то бити још само Исланд!

Већ сутрадан, упозориће нас да морамо увести санкције Русији, да нам посета Путина може само штетити, да смо се погрешно окренули, јер губимо оријентацију за могуће и немогуће ствари!

Тако је са тим неугодним ветровима са запада. Овај наш поветарац, који настаје у Србији, али се у њој и завршава, чудно је обојен и упорно нас сматра далтонистима, људима који нису способни да разликују боје, читај, оно што нам се сервира, оно што нам је добро и оно што то није!

Председник владе, огорчен због батинања његовог брата, и то у пратњи више телохранитеља, којима жандармерија полупа главе , поломи се дајући изјаве са толико различитих садржаја, да се обичном оку не може скрити сва његова несигурност и дубока забринутост.

Јавни шамар његовој политици! Упозорење?! Ново сазнање, да српске службе сигурности раде по наређењима из различитих центара!?
Николићево упорно ћутање по овом случају које прелази маргине свакодневних догађаја на које се Србија и тако већ сасвим дубоко навикла, показује колико је он сам удаљен од власти и колико је његова статична улога у свему, безначајна.

Мук из опозиционих страна, где су сви значајнији забављени најпре сами са собом, па тек онда на коју ће се страну свити, – уз Ацу, тако би најлакше до власти, или уз Путина, којег не воле, јер су најпре доказане слуге западу, али као добре рачунџије које сабирају све могуће поене на свим странама, ипак нова нада самима себи, да би се у српском политичком буњишту, одржали!

 

Довољно је прочитати вест о могућностима новог зближавања Александра Вучића са Борисом Тадићем, па схватити сву прљаву игру српских политичара који, вртећи се у круг, на сопственом рингишпилу, убедљиво пате од вртоглавице и немају благе везе какве то све трагове иза себе остављају овом народу!

Познавајући раздор између напредњака и социјалиста, није немогуће да нам опет за врат заседне стара гарнитура западних дупелизаца у ликовима Тадића, Пајтића, Мићуновића и остале братије, за коју смо веровали, да је заувек нестала у сопственом муљу прљавих работа!

Последња знатижеља у народу  видно се осети  због најављене посете Владимира Путина. Најављен дан његове посете, многи замишљају као преломан тренутак у ставу српске политике.

На једној страни су западне уцене, уцењивачки кредити и немогући захтеви због којих би паметни људи, са поносом и моралом, већ давно раскрстили, – на другој страни живи искрена нада да би ове наше политичаре, изгубљене у магли луде послушности, могла ипак погодити стрела реалности, што би нам донело, ако не преокрет у нашем државном ставу, оно бар тактички корак који би нас повео ка отрежњењу и сагледавању опште светске ситуације. Хоћемо ли и након посете Путина у Србији имати и даље „ Кирбиленд“ и наставак једне агоније која нас удаљава све више и више од појма да смо слободан народ!?

Европа, послушна Вашингтону попут `француске собарице` и једино америчком интересу, батрга у сопственој агонији, покушавајући да спасе сопствени брод од потапања. Србија са те стране нема шта да очекује. Све знамо, све смо већ давно схватили. Наравно, изузев људи који владају Србијом. Њихова дубока послушност која се граничи са снисходљивошћу и која је далеко од сваког људског и националног поноса, не сагледава праву истину.

Може ли сам народ, баш приликом ове Путинове посете Србији, показати свету сопствено мишљење?

 

Rusija i Srbija...

 

 

Србија пре и после Путина. Дај Боже да његова посета нешто ново донесе. Да блесне варница наде за некакву нову будућност, да са поносом отворимо ново поглавље српске политике и коначно, станемо уз раме онима који су нам слични.

Без обзира што имам сопствене разлоге да не уздижем Милорада Додика, дубоко желим да се сличан глас зачује и у Србији. Баш за време посете Владимира Путина. Да се чује. Гласно и јасно, Срби су братски народ са Русима. Да имамо право на сопствени избор. Да Србијом владају Срби, а не страни амбасадори и српске издајице!
Словени, православни верници, слободан и поносан народ који ће знати да сам одлучује о својој судбини.

Дан одлуке или само још једно сазнање. На нама је да тако и буде…
Ако не данас, нека буде и сутра, на то имамо право…

 

 

Jovan M. Pidikanac(Јован М. Пидиканац)

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  СРБИН ОД СРБИНА   |  четвртак, 23 октобра 2014 16:29

    Вратимо се само 100-тинак година уназад, нисмо имали школована лица. Међутим, имали сми лица која су била неписмена, а много интилигентнија и мудрија. И много су били образованији него ови данас. Њихов успех се није мерио школским звањем, него вредним и радним делима. А данас, имамо лица која своје знање мере високим дипломама. Сви имају и високо образовање… јер су били у високим школама… Неко има седми, јер је био на седмом спрату у кабинету. Неко шести, јер је био на шестом спрату у учионици, а неко четврти… То је био најнижи спрат образовања, јер тамо се налазио само главни ходник. Колико би тек образовање било да су имали високе обекте, са 10 и више спратова… Стекли би толико високо образовање, да ни сами не би знали где да то употребе… у којој мери фискалне консолидације би направили нанижи принцип социјалне правде… Да би им руке били потпунос слободне, да оду тамо где им је место…

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари