недеља, септембар 24, 2017

Кандидовање за изборе у Србији је немогућа мисија

Како се нико до сада није сетио да израчуна, за колико сати или дана  се може најбрже прикупити тих 10.000 потписа, а да би се таксативно ИСПОШТОВАЛА сва процедура која је прописана тим новим законима? ГДЕ су политички аналитичари, немогуће да ништа необично нису уочили?  

 

Након непуне две године по одржавању претходних редовних парламентарних и локалних избора одлучено је (читај, одлучиле су две владајуће странке, СНС и СПС ) да се републичка скупштина и влада Србије распусте  и распишу ванредни парламентарни избори. Неколико дана пре тога саопштено је да се расписују и ванредни избори за скупштину Београда, и избори за скупштине Неготина и Пећинаца. Одређен је датум одржавања ових избора, 16.март ове године.

Предизборна кампања  је увелико почела.

 

Izbori u Srbiji 2014...

 

Изборне листе за скупштину града Београда, са овереним потписима су већ предале политичке странке СНС и СПС. А шта је са осталима који су одлучили да се кандидују? Kада ће они предати своје изборне листе?

Да ли ико у Србији зна, на који начин овако брзо предају оверене изборне листе, странке које припадају власти?  Којом „чаробном формулом“ то изводе? Неко ће рећи, да је све то регулисано законом о изборима и разним прописима које републичка изборна комисија (РИК) увек доноси пред само одржавање избора. А да ли је то тако?

Доласком на власт, демократе су после 2000. године  мењале многе законе, врло смишљено, између осталих и Закон о изборима и Закон о регистровању политичких странака. Вешто изведеним, неравноправним условима тако је спречено у старту регистровање неким политичким партија и онемогућено да по Уставу Републике Србије сви грађани могу равноправно да учествују у свакој изборној трци. Када и за странке, које имају дужи политички стаж и које имају развијену организациону мрежу по целој Србији, прикупљање тих фамозних 10.000 потписа, (који су потребни за учествовање у изборима) уз обавезно оверавање од стране судских оверивача, није било баш лако одрадити, можемо да замислимо колико је то тек било тешко за неке покрете или удружења грађана који су такође желели да се кандидују.

Како се нико до сада није сетио да израчуна, за колико сати или дана, се може најбрже прикупити тих 10.000 потписа, а да би се таксативно ИСПОШТОВАЛА сва процедура која је прописана тим новим законима? ГДЕ су  политички аналитичари, немогуће да ништа необично нису уочили?  

С обзиром да ми је врло добро позната та методологија (шта је све потребно од технике, људства и материјалних средстава, па и колико времена треба за то, да би се све одрадило како треба) зачуђујућа је ова БРЗИНА којом су неке странке све то одрадиле. И углавном НАЈБРЖЕ су у томе  странке које буду на власти у тренутку када се расписују избори.

Као пример, навешћу случај са прошлих  избора (2012.г). РИК је у петак, 16.марта, 2012.године прописала ОБРАСЦЕ за потписе грађана, (што значи да се пре тога ни један потпис није могао нигде унети, јер ти обрасци нису били никоме доступни), а  већ сутрадан, у суботу, 17.марта, Демократска странка  прва предаје 14.329 потписа грађана. „

Још већи парадокс се десио 2008.године, на парламентарним изборима, када је Демократска странка ИСТИ ДАН (увече), када је РИК прописала ОБРАСЦЕ за потписе грађана, предала преко 15.000 потписа.

За мене је тек ово СЛУЧАЈ НАУЧНЕ ФАНТАСТИКЕ :
5. априла, 2012. године, председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић расписала  је у 13 часова председничке изборе за 6. Мај, а Демократска странка, 7. априла РИК-у предаје већ готове листе са НЕВЕРОВАТНИХ  27.606 потписа ( са свом оном комликованом процедуром која предстоји од тренутка оверавања првог потписа, па све до одношења сређених  листа, сложених по азбучном редоследу и сортираних у кутије).

Представници ДС-а у име коалиције „Избор за бољи живот – Борис Тадић“ предали су РИК-у 27.606 потписа подршке кандидатури Бориса Тадића за председника Србије (1)

 

Ови невероватни „подухвати“ појединих странака ће вероватно једном ући и  у Гинисову књигу рекорда, када се буде прецизно знао податак, колико је потребно сати или дана,  да се скупи, обради, среди и  у РИК  преда  тих 10.000 потписа.

Ко то обмањује грађане Србије и ЗАШТО? ЗАШТО се о овоме ћути?

Вероватно да нисам једина која је ово уочила, па ме  зато чуде сви они који и поред тога што су схватили да је само кандидовање на изборима један ПРОЦЕС немогуће мисије, упуштају се у ту и такву „мисију“ која пре свега увек иде на руку онима који су на власти, а смишљена да елиминише све оне који немају никакве могућности да испоштују сву ту, прописану неуставну процедуру.
(Члан 52. Устава РС, „Сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран.“) Ово право, „да буде биран“, није исто за све грађане земље, оно је нарушено поменутим законима.

Ако свему овоме додамо и изборну кампању, медије, који нису свима доступни, новац који је неопходан за све то, ретко ко, ако није на власти, може да рачуна на то да може да учествује у изборима. Зато, не разумем све оне, који погнуте главе и затворених очију ПРИСТАЈУ на све ове неравноправне услове и упуштају се у трку, за коју и сами знају да не могу да је истрче.

Покушај било кога, сем постојећих парламентарних странака, да учествује у овим и оваквим изборима ће и овај пут да буде раван политичком самоубиству.

 

( Г. Г.)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*