субота, децембар 16, 2017

Кожу су нам одрали, а МИ и даље ћутимо!

Одрали и настављају своје прљаве послове. Не заустављају се, не желе да оперу своје крваве руке и да престану са малтретирањем и мучењем нашег народа. Не желе да стану, јер им ми све ово допуштамо, јер смо ми сами једним делом криви за све што нас сналази и што нас снашло. Ми ћутимо и то је главни разлог. Као да је нама лепо, као да просто уживамо и да нестрпљиво ишчекујемо нова бомбардовања, ново отимање територије, нова убиства и мучења нама драгих и блиских особа. Као да уживамо док нам ђаво крвавим рукама дере кожу, сече и одваја на мале, ситне, неприметне делове. Уништавају нас из дана у дан, а ми и даље ћутимо и не желимо да подигнемо глас. Да ли можемо?

Не само да можемо, већ морамо! Крајње је време дошло, немамо више излаза, пропадамо све више, наша лађа полако тоне. Једино слога може да нас спаси, заједно можемо све – као једна породица! Ако појединци нису могли и не могу да ураде ништа, заједно можемо! Један човек је далеко слабији и немоћнији од групе људи, народ је сила какве нема на свету! Ниједно оружје и било каква техника – не могу ништа! Зашто ћутимо? Подигнимо свој глас, да нас цео свет чује! Не желимо и не смемо да дозволимо да нам други кроје судбину и да нам одређују колико, када и шта можемо да радимо, а шта не. Да је сваком све приступачно, да може да ради и  да се развија, напредује и зарађује, да има довољно за одмор и рачуне које данас не може да плати. Живот без имало брига!

Ако наставимо овако, не пише нам се добро. Шта можемо да очекујемо као народ који је издао своје хероје, продао рођену земљу, који сарађује са окупатором и самим ђаволом. Који више помаже непријатељу, него ли свом народу и својој рођеној земљи. Увек се мора наћи неки изрод, али ми таквог не смемо да трпимо и да му дозвољавамо управљање кормиларом. Овај наш “брод” често је ударао у разноразне „стене“ и ломио се, да би и после свега и даље остајао изнад воде.

Свакако је приметно и очигледно да наш “брод” тоне, све дубље пропадамо, а остаје вечно питање: “Докле тако? Шта је то потребно да би се наш народ освестио и кренуо правим путем, да већ једном подигне глас?”

Дође ђаво и заузме нам једну собу, а МИ и даље ћутимо. Нападне НАС и убије пола породице, оно НАМА најмилије – а МИ и даље ћутимо! Ћаво кује планове и записује их крвавим рукама, МИ то знамо – али и даље ћутимо! Наоштривши нож, почиње да нам дере кожу, да нас уништава и мења нам изглед – и даље ћутимо! Питам се, докле тако? Шта је још потребно да ђаво уради, а затим да се наш народ освести и угледа истину и све оно кроз шта несвесно пролази, трпећи и не чинећи ништа да се то заустави.  Ко са самим ђаволом кућу гради, шта може да очекује? Ако не желимо да кажемо:  “Доста је било, хоћемо промене!”, ако нећемо да дигнемо свој глас и да променимо све ружно и прљаво око нас самих, онда смо сарадници ђавола и човек који подржава све нечисте намере и послове које је ђаво одрадио.

Једини народ који се не увећава, него изумире, јесте наш. Једино се ми смањујемо и нестајемо. Наше село изумире и нестаје. И све зато што се не улаже на прави и одговарајући начин, него се тај новац краде и шаље на погрешне адресе. Човек који нема асвалтиран пут, струју, воду, школу и здравствену амбуланту и све оно најосновије –  одлази и напушта своју родну кућу, своје родно место.

Млади и паметни људи одлазе и напуштају не само своја родна места, него и рођену земљу!

Имамо Ђоковића који је тренутно најбољи тенисер света! Наша земља није прва само у тенису! Наша земља је прва и по броју оболелих од рака и злоћудних тумора. Такође је прва и по броју азиланата и избеглица, нешто више од четири хиљаде расејаних и незбринутих по колективним центрима. Преко 400.000 хиљада Срба је само прошле године поднело захтев  за азил у 44.  земље. Први смо и по броју нежељених трудноћа и абортуса! Први смо у свему где би требали и морали да будемо на крају табеле! А ми и даље упорно све обрнуто радимо и никако онако како треба и како просто морамо!
Они настављају и даље да нас уништавају, као народ, као једну целину, која заиста вреди много више него ли што “они” мисле.

Уништавају наш језик и културу, отимају нам рођену земљу и настављају све више и више! Убијају нас, муче, извозе и продају наше органе! Уништавају наше село, привреду, фабрике, градове… Уништили су много тога и уништавају и даље. А шта ми радимо, док нам ђаво дере кожу? Ћутимо и подржавамо све ово, трпимо и живимо од данас до сутра, уместо да подигнемо свој глас и да прекинемо већ једном ову агонију! Крајње је време да подигнемо свој глас и не дозволимо да нас непријатељ порази и уништи. Заједно можемо све, само заједно можемо да успемо и да се одбранимо! Зато, не треба више да ћутимо већ да заједно подигнемо свој глас!

Бобан Максимовић



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*