субота, јул 22, 2017

Мален сам и безначајан, али са правом на јавну реч…

Покушавам да пренесем осећања обичног и једноставног човека који дубоко разочаран сликама данашњег света око нас, тмурног и угрезлог у лажима и обманама,  жели да унесе  бар мало светла у нашу свакидашњицу. Шта је наша истина? Којим смо то правцем кренули? Ко су људи који се играју нашим судбинама? Питање до питања, у  свакој прилици, недостају нам јасни одговори! А окружени смо неистинама, лажима и издајама.

 

govor-tijela

 

 

Моја јавна реч…

Ја нисам глас савести.  Нисам ни гласноговорник који уверен у своју памет и ум, своје познавање стања и догађаја, и беспримерно намећући другима свој став, покушава да улепша свет.

Ја само покушавам да пренесем осећања обичног и једноставног човека који дубоко разочаран сликама данашњег света око нас, тмурног и угрезлог у лажима и обманама,  жели да унесе  бар мало светла у нашу свакидашњицу.

Шта је наша истина? Којим смо то правцем кренули? Ко су људи који се играју нашим судбинама? Питање до питања, у  свакој прилици, недостају нам јасни одговори!
Окружени смо неистинама, лажима и издајама.

Може ли један народ, свестан, сиромашан али поносан и са традицијом, још поноснијом, везан, да заборави основна нечела своје државности? Вредности и важности свог имена?

Има ли било ко право, јединка или група из тог народа, да се поигра националним вредностима тог народа, интересним начелима постојања једне нације, једног народа, једне државе, једне државне територије, а да заборави основна начела понашања у очувању тековина, достигнућа, општих друштвених вредности, али и стратешких потреба, да би један народ остао вредан тог појма, једна држава вредна одговарајућег поштовања!?

На последњој смо раскрсници где се одлучује о овим ставовима!
На само корак смо од последње баријере након које ћемо остати као народ, поштован, цењен и са националним ауторитетом, или само распродата имовина лошег домаћина, који није умео да сачува оно што је наследио.

А наследили смо много. Национални понос, свест да смо народ са угледом, прошлошћу али и правом на будућност. Нација и народ са традицијом. Са прецима високих вредности, родољубивим ознакама и свим часним обележјима који карактеришу један народ. Једну државу, Краљевину, Републику.

Србија није држава од јуче! Наш настанак се мери вековима, наша државотворност је старија од многих европских држава. Наша наслеђа су наше верске реликвије, наши споменици настали кроз векове и стотине година. Наша култура, неки је називају поспрдно, балканском, писала ја књиге само дан касније него је Гутенберг пронашао слова, наши краљеви и велможе китили су се угледом светских државника. Српски народ је оставио своје трагове у многим областима друштвеног развоја.

Ми нисмо скоројевићи. Наш „педигре“ је далеко уверљиви од многих оних, који се данашњом снагом и силом, намећу другима са уверењем да је моћ, далеко битнија од изворних вредности.

Србија и српски народ се неће предати. Ми ћемо већ пронаћи пут у коме је наша национална једиственост, наша урођена спремост за дружењем и пријатељтством, добрим споразумима и добрим намерама, показаћемо свима и сваком, да су нам неоправдано нанели велику увреду. Да су били далеко од истине, далеко од правде и још даље од спремности да прихвате наше пријатељство.
Србија има испружену руку, нека је прихвате сви они којима је част и поштење, истинско опредељење, уз нашу јасну назнаку, – Србија неда своје…

 

 

 

jova.novi avatar( Јован М. Пидиканац )



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*