понедељак, децембар 11, 2017

Мало село

Измeђу живeти и умрeти, рeшилa je – писaти. И кaдa спaвa пишe, мисли oнa. Уствaри oд како сaмo пишe, рeшилa je дa вишe нe мисли. Рoђeнa je у Скoпљу jeднoг 10. сeптeмбрa, нa 200м oд кућe мajke Teрeзe. Живи и пишe у Фрaнцускoj. Пишe и мисли нa фрaнцускoм, a oд нeдaвнo je пoчeлa и нa српскoм. Сaдa мисли (дeси сe дa мисли aл’ сaмo jeднoг дaнa у нeдeљи) и пишe (пoнeкaдa истoврeмeнo) нa двa jeзикa, пoeзиjу и прoзу.

2009. године наставља да води добротворну акцију прикупљања књига за школе у селима Србије под слоганом „Дарујмо реч, …да сва села у Србији добију своју библиотеку…“, учи српски, и припрема за штампу велики број книга састављених од речи које записује још од малих ногу, до данас.

 

мало село

тамо далеко
у јужној Србији
тамо далеко
с десне стране Мораве
с леве стране аутопута
у околини Врања
где је некада Коштана певала
тече речица Слатина
кроз мало село моје…
тамо далеко
као дете живех
много тога што ми је у срцу
у селу је остало
село моје
има своју станицу
једну црквицу
своју школу и
једну задругу
у селу моме
земља је црвена

некада
свако вече
новости су преносиле
крај старог бунара
Баке-новинарке
љубав су кришом водили
момци и девојке
сећам се оних дана
кад су баке вуну преле
и причале бајке
за то време
деде радише на њивама
певаше и сејаше
пшеницу и траве плаве

памтим и то
да је свако село славило своју славу
село Левосоје
слави светог Илију
тад је село пуно гостију
тад се лумпује, игра, пева
пије врућа ракија
тад се свеће пале
у црквицама
с леве стране
стоји школа стара
до ње и нова
нема више мог професора
нема моје Баке
Баке су заувек горе, изнад црквице
свака до својег деде спава

сузе
свадбе
и добро и лоше се десило
деца се родила
много тога сам промашила
јер сам у туђини живела
тамо где нисам никада
сладак укус дудинке окусила
а још мање
топле лубенице
никада крушке мале
унутра црвене
никада оне трешње
оне шљиве презреле
ни оне зелене
ни јабуке
као у селу малом

Левосоје село
мало се променило
али је увек
с леве стране Мораве
с десне стране аутопута
село мало Левосоје
пуно добрих душа
цвеће мирише до Врања
звезде су сјајне
грожђе је слатко
сунце је јако
кисела вода корисна
ветрић дува
с леве стране
лубенице су велике
паприке љуте
парадајз слађи од јабуке
ливаде су зелене и плаве
“ и киша је можда кисела”
рекла је мени  некада моја Бака
“ и ако није, напиши да је …”
до црквице спава заувек мој тата
ту где су и деда и Бака
ту где су пале сузе
колико има  воде у Морави

Пчеле и природа

праве мед у Левосоју

недалеко је

врела бања

лековита

кашичицу или две

чашу киселе воде…

можда ћете и ви заволети

село моје

Левосоје.

затворите очи

ако видите да је трава плава
ваша душа ко моја
у село је заљубљена
с леве
с десне
битно није
тамо има
плаве траве
крај Мораве

 Левосоје
мало село моје
вратићу се заувек теби
пити вечито твоје киселе кише
чувај мени парче црвене земље
тамо далеко у јужној Србији
 Левосоје  село моје.

Зорица Сентић, Француска

Дискусије Форум Сви Срби света



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

2 коментара

  1. Comments  Bojan   |  четвртак, 15 децембар 2011 09:25

    Divno. Levosoje je cela Srbija, samo jos da to i svi ostali Srbi shvate i prihvate.

  2. Comments  Jovan M. Pidikanac   |  четвртак, 15 децембар 2011 14:15

    Једно непознато име, отворило је своје срце и показало путељак којим се може сасвим лако доћи до места, где све тајне, престају то да буду и обликују се у свој прави изглед, и све речи, утапају се у сузе оног, који могао и умео, да схвати дубину изговорених речи.
    Моје неизмерно хвала аутору……

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*