да тебе није

да тебе није
не бих видела Небо
да тебе није
да ли би сунца било?
да ли би било песме?

цвећа?

да ли бих волела сиво?
да ли би моје срце куцало?
да ли би сијала месечина?

да ли бих се родила да тебе није?

за радост, за опроштај, за милост
и за све што живот ми је дао
то што јесам

дугујем теби

хвала, хвала, хвала

да тебе није
да тебе није било
не би ни мене

када те не буде више
да ли ће опет ваздуха да буде
да ли ће се све осушити
да ли ћу опет моћи дисати

дугујем ти све
хвала, мерци

волим те
Мама

(Зорица Сентић)

1 коментар

1.   Zeka Popovic   |  уторак, 29 маја 2012 13:20

   Lepa pesma.
   Da umem napisao bih pesmu o ocu.
   Nekako smo mi očevi, čini mi se , zapostavljeni svogde pa i u poeziji.

   

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)

Притисните овде да бисте одустали од одговора.

Име (Обавезно)

Мејл адреса (Обавезно)

Вебсајт (опционо)

Leave this field empty

Напишите код са слике (антиспам мера)*

Notify me of follow-up comments by email.

Notify me of new posts by email.