среда, децембар 13, 2017

Мажење и понижење

После оноликог мраза напокон је ојужило, температура порасла.

Седим у парку и посматрам шта се догађа около.

Недалеко видим чопор паса који куњају, ваљда омамљени овом топлином после толиког смрзавања.

 

 

 

На клупу близу њих, седа средовечна госпођа.

Као под команду сви пси дижу главе и посматрају је.

Она у једном тренутку почне да пуцкета прстима.

Неколико паса се придигло и пузи према њој изплажених језика, врте реповима и скиче од среће.

Долазе до своје миљенице, не дижу се већ и даље скиче, неки се окрећу на леђа пресрећни што је виде.

Она почиње неке да мази док други још јаче  скиче, ваљда да јој скрену пажњу на себе.

 

 

Мажени почињу да реже на ове друге, који се повлаче подвијених репова и оборених ушију.

Изгледају врло утучено, као да их је неко шутирао.

Госпођа устаје и одлази док је прате они које је мазила. Чује се како срећно и задовољно кевћу.

Остављени се ћутећи разиђоше онако утучени и несрећни.

Би’ ми их жао.

 

Схватио сам шта се десило и да ће им се то и у будуће дешавати. Морају да увиде да “пуцкетање прстију“ не значи да треба да буду понизни и да се радују ономе ко их не воли и коме нису важни.

 

(Зека Поповић)

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*