недеља, септембар 24, 2017

Мржња из увоза

 

 

ФИЛМ О ЈАСЕНОВЦУ У КОНТЕКСТУ МРЖЊЕ ИЗ УВОЗА

 

Холивудска филмска индустрија снима високобуџетни играни филм о Јасеновцу, најстрашнијем концентрационом логору другог свјетског рата! Ово је недавно објавио медијима чувени холивудски продуцент Бранко Лустиг за свога посљедњег боравка у Загребу на Фестивалу  жидовског филма чији је он идејни творац и главни спонзор. Вијест је потпуно збунила хрватску јавност иако је дошла од човјека који је почев од филма „Девети круг“ из 1960. читав живот посветио борби да се широм планете  сазна за страдање Јевреја у Другом свјетском рату. Да ли  је посриједи Лустигово разочарење што нико од представника хрватске власти није дошао на отварање фестивала нити је учествовао у „Маршу живих“ на Дан сјећања на холокауст, мало је вјеровати, јер је ова идеја по свему судећи много старија. Једно је сигурно: двоструки оскаровац и најутицајнији филмски продуцент Холивуда, поријеклом осјечки Јеврејин,  који се најавио  као   главни спонзор филма о Јасеновцу подвукао је да од владе Јадранке Косор неће тражи ни динара: „Не, тај новац ћу донијети из Америке.“

По свему судећ, оно што у Титовој Југославији никоме није  падало ни на памет, могло би да пође за руком овом некоћ заточенику логора Аушвиц захваљујући коме је Стивен Спилберг  снимио  знамениту „Шиндлерову листу“, филм о страдању Јевреја  у Хитлеровим конц-логорима. Запамћен је и по томе што је средином деведесетих наговорио Спилберга да напише писмо Туђману у коме му даје пуну подршку за достигнути степен демократије тадашње Хрватске. Док се Срби не усуђују да сниме филм ни о рату у Босни, а камо ли  Јасеновцу као синониму српског страдања, који је печат на колективној свијести хрватског народа, Лустиг је објавио да сценарио пишу Славко Голдштајн, стари Лустигов пријатељ и сународник и књижевник Миљенко Јерговић.

„Због чега би један Јеврејин , у овом случају Лустиг, један од најутицајнијих у Холивуду, правио филм о концентрационом логору основаном с циљем убијања Срба и то у време када Срби оклеветани у деведесетим годинама , у време грађанског рата у Југославији, још увек носе колективну оптужбу да су нови нацисти Европе? Значи ли то да ће Лустигов филм о Јасеновцу  бити један у низу бројних филмова о страдању Јевреја у Другом светском рату?, пита се новинар „Печата“ Ратко Дмитровић[1].

У давању потврдног одговора на ово питање да Срби  имају разлога да страхују од оваквог филма о Јасеновцу послужиће ми један давни интервју који је управо са Славком Голдштајно направио књижевник и новинар Миљенко Јерговић. Наиме, још од давне 1999. године чувам дволисницу Ферал Трибјуна[2] са овим интервјуом, а  повод за тако нешто био је  што ни у једној новини дотад, а ни послије нисам угледала крупнији новински наслов који је подсјећао на плакат, а гласио је   МРЖЊА ИЗ УВОЗА! Неочекивано, за ову прилику, а да бих распршила сваку наду у погледу природе сценарија који ће да напише овај давно увјежбани двојац, управо тај интервју доживио је своје  „ново читање“ показујући се како није случајно сачуван само због спектакуларног наслова који je својом нападношћу вријеђаo визуелну писменост јер са толико црнила није био исписан ни  онај из 1992. – Рат је почео!

Испоставило се, међутим да  колико год да је као прави медијски мамац  био  наметљиво истакнут и поруком дизао глас, тим више је засјењивао своје право значење ометајући и преусмјеравајући читалачку пажњу од суштинског проблема мржње у Хрвата на сасма споредни колосијек. Наиме, поводом суђења заповједнику усташког логора смрти у Јасеновцу Динку Шакићу, историчар, публицист, издавач и политичар Славко Голдштајн је манипулишући симболима изнио тврдњу  како је мржња у Хрвата стигла из увоза, од усташке емиграциј, што  представља врхунац субверзивног оглашавања.


[1] Печат, Београд, , 3. јун 2011,  45.

[2] Feral tribune, Split, 11. listopad, 1999, 4-7.

У студији  је са  културноисторијског и семиотичког становишта интерпретиран истоимени интервју са Славком Голдштајном, историчарем из Хрватске, дат 1999. године књижевнику Миљенку Јерговићу поводом изрицања пресуде усташком злочинцу, команданту конц-логора Јасеновац  Динку Шакићу. Интерпретација самог наслова а потом и текста интервјуа показала је да је Голдштајнова кованица „мржња из увоза“, стављена у наслов у виду плаката, спинована, тј. намјерно семантички обрађена да одврати читалачку пажњу са неоусташке мржње код Хрвата према Србима,  на мржњу која је стигла из увоза, од усташке емиграције. У исти мах показало се да је кованица „мржња из увоза“ специјално направљена да буде пандам „говору мржње“ којим је Хашки трибунал именовао  вербални деликт који значи средство недопустиве политичке пропаганде. Иако је више је него примјетно да када исти говор мржње испољавају западњаци не скривајући властити етноцентризмом, да он остаје  некажњен, говор мржње као  деликт  којим се такође може починити злочин, у Трибуналу је за сада ексклузивно  намијењен за Србе  да би се, у недостатку кривичних дјела, њиме теретили. Страхујући да би се овај  вербални деликт   могао да  примијени и у случају Хрвата, Голдштајн је експлоатишући пропагандну лаж о мржњи из увоза  попут правог спин-доктора „говор мржње“ преусмјерио на терен емиграције, изван Хрватске  тврдећи да је мржња а не „говор мржње“ стигла из увоза, чиме је избјегнута свака  асоцијативно-мотивациона веза са овом инкримисаном хашком кованицом. Таква Голдштајнова цинична језичка преметаљка „мржња из увоза“  врхунац је злонамјерне хрватске пропагандистичке манипулације иза које стоје политичке побуде.

проф. др Мирјана Влајисављевић
Филолошки факултет
Бања Лука

 

напомана уредништва ССС: *пошто је студија обимна (15 куцаних страница),  остатак текста можете да прочитате на страници

Мултимедија-библиотека

 


 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*