субота, септембар 23, 2017

Небо плаче, а ми и даље разједињени „обележавамо“ тужну годишњицу

ЗАБОРАВ и ПРОМЕНА СВЕСТИ је већ почео да даје плодове. Колико сутра, уз њихову помоћ, посипаћемо се пепелом и ударати по глави, што смо рођени ЗЛИ, НАОПАКИ И ГЕНОЦИДНИ!!! Е, па народе Србије, тако нам и треба кад немамо снагу да се бар једанпут ујединимо у заједничким напорима ОЧУВАЊА ОТАЏБИНЕ! У Бога се кунемо, али Бог не прашта.Чињеница је да ће нова (стара) Влада, за коју су многи гласали, учинити последњи корак ка потпуном уништењу ове вековне државе.На част и чест и једнима и другима!

 

 

NATTO ubice 1999...

 

 

 

 

24. март 2014. – 15 година од почетка НАТО агресије

 

Небо плаче, а ми и даље разједињени „обележавамо“ тужну годишњицу!

По свему судећи, на делу је управо реализација задатка, који је Вучић (одлазећи ППВ, долазећи премијер) добио од налогодаваца, да се по сваку цену ради на ПРОМЕНИ СВЕСТИ житеља Србије – да ЗАБОРАВЕ ПРОШЛОСТ и СЛАВЕ УБИЦЕ!!!

Данас, на овај итекако важан датум наше савремене историје, плодови поменутог наума већ дају резултате – 15 година од почетка терористичког напада НАТО-а, у Београду НИКО, ни власт, ни бивша опозиција, није организовао окупљање под ЗАЈЕДНИЧКОМ ПАРОЛОМ – ДА СЕ АГРЕСИЈА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ, мада медији трубе да се овај дан обележава бројним „манифестацијама“, не наводећи – КОЈИМ (?!?).

Међутим, као и безброј пута до сада, „борци за људска права“ свако из своје рупе шаље поруке о нелегитимности агресије, али никоме није пало на памет да се глас народа БОЉЕ ЧУЈЕ уколико је маса на окупу!

Што се врхушке Србије тиче, Николић је, у име непостојеће Владе, млако упутио прекор поменутима, „прозивајући“ их „што се до сада нису гласно и јасно извинили за учињено“ (није рекао злочин против човечности, вероватно да не би увредио садашње партнере растакања ове наше ојађене земље). Про форме и Дачић је отишао до Стражевице да тамо положи цвеће и каже коју реч тим поводом…

 

Како су овај дан обележиле странке и покрети патриотског блока?

Морам признати да сам очекивала да ће странке и покрети патриотског блока бар овог дана показати заједништво на делу, здруживши се у одбрани отаџбине и очувању сећања на преживљено. Но, показало се да Србе и остале житеље Србије НЕМА ВИШЕ КО ДА УЈЕДИНИ!

Двери су своју предизборну гласност данас свели на одржавање Округлог стола у Прес центру Удружења новинара Србије под називом „15 година НАТО бомбардовања“ (мада, искрено, нисмо 15 година у континуитету бомбардовани), положивши цвеће пре тога на споменик изгинулим радницима РТС-а и уз краћу конференцију за медије! Ваљда су сматрали да је довољно да међу учесницима скупа буду звучна имена стручњака разних профила, чиме ће се китити до наредне годишњице…

ДСС је, такође из свог штаба пустио у етар поруку да је циљ бомбардовања било отимање Космета и, уз евроинтеграцију, улазак Србије у НАТО (ништа ново што се до сада није знало). Можда су, за промену, могли овај скуп да одрже на Тргу Републике или испред порушеног Генералштаба, отворивши га и за јавност, а уз пуну подршку патриотског блока..

СРС, Наши и Образ су у знак сећања на данашњи почетак НАТО агресије најпре присуствовали парастосу који је Српска православна црква одржала у Цркви Светог Марка а затим су положили венце у Ташмајданском парку, на месту где се некада налазио споменик убијеној девојчици Милици Ракић…

О броју присутних на поменутим окупљањима (то су ваљда те бројне манифестације, темпиране у скоро исто време, које медији нису ни забележили већ су информације о томе објављене на страначким сајтовима) можемо само да нагађамо али их, верујемо, није било више од стотинак…

А требало је, да су заиста сви патриотски настројени, да се уједињени БАР ЈЕДНИМ ПОВОДОМ (уколико ништа више немају заједничко) нађу испред Генералштаба где се још увек, колико толико, виде трагови терористичког напада НАТО алијансе…а народ би им се прикључио!

Кажем, колико толико видљиви трагови бомбардовања зграде Генералштаба ЈЕР ТО ЈЕ ЈЕДИНО ПРЕОСТАЛО МЕСТО (још само кратко време) где је НАТО оставио свој печат! Да ли сте приметили да НАШЕ СУПОЗИТОРИЧНЕ ВЛАСТИ, од времена увезене „демократије“, све те трагове који смрде нечовјештвом УКЛАЊАЈУ да не би иритирали господу УБИЦЕ када сврате да им дају налоге за даље убијање Србије и њеног живља?!

Дакле, ЗАБОРАВ и ПРОМЕНА СВЕСТИ је већ почео да даје плодове…Колико сутра, уз њихову помоћ, посипаћемо се пепелом и ударати по глави, што смо рођени ЗЛИ, НАОПАКИ И ГЕНОЦИДНИ!!!

Е, па народе Србије, тако нам и треба кад немамо снагу да се бар једанпут ујединимо у заједничким напорима ОЧУВАЊА ОТАЏБИНЕ!
У Бога се кунемо, али Бог не прашта…
Чињеница је да ће нова (стара) Влада, за коју су многи гласали, учинити последњи корак ка потпуном уништењу ове вековне државе…
На част и чест и једнима и другима!..

 

У знак сећања на жртве НАТО агресије и уништену Србију!
Добрица Ерић – ПРКОСНА ПЕСМА
Ја
раб Божји
Србин
са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!
Крив сам што сам неко
а не нико и нетко
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву
додуше поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крив сам што јесам
а треба да нисам
Крив сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо, уместо у траву
Крив сам што се дрзнух против кривде,
крив сам
што опет славим своју крсну славу!
Крив сам што пишем и читам ћирилицом
Крив сам што певам, смејем се и псујем
а понекад и лајем
Крив сам и признајем
да не знам што знам и да знам што не знам
Крив сам, и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценем од смеха),
крив сам тврдоглавац
што сам Православац
и Светосавац, и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крив сам и грешан
дакле
што постојим,
и кад већ постојим, и још дрско стојим,
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.
Па ево
признајем и то
за спас рода
Ја више не постојим,
скините ме с листе
Ја сам од сад само
ваздух, светлост и вода,
три елемента која вам користе
А ово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене створисте!
Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
то нисам ја, споља,
то сте ви – изнутра!
Мој душманине са хиљаду руку,
с хиљаду слуга и слушкиња лажи,
убрао си ми сунце ко јабуку
и радост чисту ко булка у ражи
Моји ће потомци пити јед и чемер
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш ћемер
распродајући моју ђедовину
Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тада ће се мало разданити,
или ће планета од срамоте пући
и све нас у исти амбис сахранити!
Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле
кривда и неправда.
Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.
Шта ће овде џихадлије,
крсташи, фармери,
који ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди,
не би ли и они тако били људи
Господо тужиоци
суци и џелати
исписали сте ми своје заповести,
по зеницама
најфинијем стаклу
Што теже живим, лакше ћу умрети
Зашли сте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгостољубивији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер Људско Срце
чудо над чудима
неће да се прими у вашим грудима!
Ми се не плашимо смрти
црне вуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен, зима
И није страшнија,
поготово дању,
од суше, поплаве, земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.
Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући,
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете,
ни кад вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина,
ко ваши пратиоци што су мог Праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само, пожурите,
што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

 

( Јадранка Нићин )

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*