недеља, септембар 24, 2017

Његовој Светости патријарху српском Иринеју

Није чудо, што се нико у Европској унији и Америци не осврће на тако масован хрватски злочин геноцида над православним Србима, али запрепашћује чињеница, што то не спомињу ни државници у српским земљама (председник Србије, Т. Николић је неки дан у Генералној скупштини УН говорио, али хрватски злочин геноцида над Крајишницима није ни споменуо), али то не спомињу ни високодостојници Српске православне цркве.

krajiski Srbi - Oluja - Jasenovac...

 

 

Ваша Светости,

Опростите, што смо принуђени на изражавање запрепашћења на садржај чланка у немачком дневном листу „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, у којем су изнесени ставови Ваше Светости – у вези са хрватским злочином геноцида над српским народом у Републици Српској Крајини (Зони под заштитом УН) и у вези са сарадњом Римокатоличке цркве с канонским православним црквама, у првом реду – са Српском православном црквом.

Ваша Светости,

Наше запрепашћење и запрепашћење прогнаног, покореног и покатоличеног српског народа из окупиране Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН) и Хрватске је у томе – што се Ваша Светост, надамо се – неопрезно, послужила неистинитим податком (исфабрикованом у јавним гласилима Србије – 1995. године), да је из Хрватске прогнано «више од 200.000 Срба». Ова подвала вишеструко умањује хрватске злочине геноцида над Србима Крајишницима, јер је хрватска војска, с хрватском полицијом, прогнала (од 1990. до 1995) из Републике Српске Крајине и Хрватске око 800.000 православних Срба. Гласила у Србији нису објављивала реферат Бутроса Бутроса Галија пред Саветом безбедности од 15. маја 1993. године, у којем је изнето, да је Хрватска прогнала из хрватских градова и дела Западне Славоније у СР Југославију и у Републику Српску Крајину (Зону под заштитом УН) 251.000 Срба – до 18. марта 1993. године, а да је непознат број прогнан и у многе европске и прекоморске земље. Видите, Ваша Светости, кад се саберу само ове две бројке, добија се број прогнаних православних Срба око 500.000, а ако му додате и број оних који су побегли у европске и ваневропске државе и оне које је Хрватска прогнала од 18. марта 1993. до 5. августа 1995, стиже се до цифре од 800.000 прогнаника. Није чудо, што се нико у Европској унији и Америци не осврће на тако масован хрватски злочин геноцида над православним Србима, али запрепашћује чињеница, што то не спомињу ни државници у српским земљама (председник Србије, Т. Николић је некидан у Генералној скупштини УН говорио, али хрватски злочин геноцида над Крајишницима није ни споменуо), али то не спомињу ни високодостојници Српске православне цркве.

Ваша Светости,

Запрепашћује и чињеница, да Ваша Светост није искористила прилику, да обавести немачку јавност, да су хрватски државни органи и високодостојници Римокатоличке цркве у Хрватској присилили 30.000 православних Срба да прихвате римокатоличку веру – што се, по међународном праву и одредбама повеља УН, сматра одредницом злочина геноцида. Члан Синода Српске православне цркве, Његова Преузвишеност Митрополит Јован је о томе изнео поуздане податке, јер је у поседу списка покатоличених српских православних породица у Републици Српској Крајини (Зони под заштитом УН) и Хрватској.

Ваша Светости,

Запрепашћује и навод немачких новина, да је Ваша Светост упозорила, да би прогнани Крајишници могли бити претња безбедности Папе – ако би допутовао у Србију, поводом прославе Миланског едикта. Овим се најнеочекиваније оптужују жртве – Срби, који имају Божије право да оптужују све друге, а не да буду опутуживани, тако како то наводи немачки дневни лист. Крајишници треба да упућују оптужбе – и државницима и верским високодостојанственицима – јер су им они приредили убијање и изгон са српских етничких и историјских земаља.


Ваша Светости,

У име свеукупног српског народа, скрећемо пажњу, да је, у време окупације српских земаља од Турске, Аустрије и Млетачке Републике, Српска православна црква омогућила преживљавање српског народа, а да је и српски народ у Крајини, увелико, помогао опстанак Српске православне цркве. Тако је неприродно, да данас високодостојанственици Српске православне цркве забораве део својих верника – да забораве и занемаре муке Срба Крајишника.

Ваша Светости,

Запрепашћује и навод немачког новинара, да се Ваша Светост залаже за што тешњу сарадњу Српске православне и Римокатоличке цркве, а да се, при томе, не тражи од Папе, да објави своје планетарно извињење, јер су високодостојанственици и свештеници Римокатоличке цркве руководили колонијалним армијама на континентима и благосиљали су убијање милиона становника Северне, Средње и Јужне Америке, Аустралије, Азије… а све становништво црне пути у Африци су прогласили робовима – без икаквих људских права за становништво Континента. Сарадњом без папиног извињења, а у случају поштовања римокатоличких светаца, православни верници би се морали клањати многим проглашеним католичким свецима, који су, за живота, криви за покоље становништва на ваневропским континентима. У том случају, православни Срби би морали да поштују и будућег католичког свеца Алојзија Степинца, који је био један од коловођа у биолошком истребљењу Срба, Рома и Јевреја у Другом светском рату. А смрт Његове Светости Патријарха Српског Варнаве је наступила под веома сумњивим околностима – кад се праведно и жестоко (поштујући Бога) супротставио потписивању Конкордата с Римокатоличком црквом 1937. године, у време кад је на челу Владе Југославије био Милан Стојадиновић. Колико је Његова Светост Патријарх Српски Варнава био у праву, показују и догађаји после недржавничке одлуке кнеза Павла Карађорђевића, да (1939) Републику Српску Крајину и српски Дубровник укључи у Бановину Хрватску. Одмах после тога, у католичким црквама и манастирима је хрватски политичар Мачек почео скупљање оружја и пописивање католика, који су имали задатак, да убијају југословенске војнике – чим Немачка, Италија, Мађарска и Бугарска обаве агресију на Југославију. Број тих војника је износио 200.000 и они су се одмах ставили под команду хрватског фашистичког вође др Анте Павелића и четири године су биолошки уништавали Србе, Роме и Јевреје. На челу најкравијих хрватских убица су били католички свештеници, а један од њих – Мирослав Филиповић Мајсторовић је био и командант Концентрационог логора смрти у Јасеновцу.

Ваша Светости,

Ово су само малобројни примери злочина геноцида над народима, који су стизали од руководства Римокатоличке цркве и од држава које су прихватале то католичко уништавање народа – како је то примењивано од Средњег века  на свим континентима, те би зато српски државници и српски верски високодостојанственици требало да, у односу на своју сарадњу с Римокатоличком црквом и Хрватском, истичу (свакодневно) обавезу да Римокатоличка црква и Хрватска уклањају последице свог злочина геноцида над православним Србима, Ромима и Јеврејима.

Ваша Светости,

С обзиром да Синод Српске православне цркве и кабинет Ваше Светости одбијају сарадњу с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине, ово писмо има одлике отвореног.

 

 

ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

Милорад Буха, премијер

Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

 

Grb-vladersk

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Zeka   |  четвртак, 03 октобар 2013 22:10

    2004. године, када је „међународна заједница” (читај: Америка) позивала Србе да изађу и гласају на шиптарским изборима (у доба кад су Шиптари опет правили погром над србским светињама), патријарх Павле је упутио писмо председницима Државе и Владе Србије Тадићу и Коштуници:

    http://pravoslavlje.spc.rs/broj/902/tekst/ne-pozivajte-na-izbore/

    Да ли би овакво писмо господина Бухе икада било упућено Патријарху Павлу?
    Зато сам поставио писмо Њ. Св. Патријарха Павла који је бринуо за свој народ.
    Патријарх Иринеј брине за папу!!
    Мене је срамота што имамо оваквог Патријарха!!

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*