петак, јул 28, 2017

O…ГЕЏИ…

Дошло неко невреме па је у Србији бити Србин тешко, а бити ГЕЏА немогуће. Сви су модерни, постмодерни, демократе, ЕУротичари, еуроантлантисти, само да нису Срби. Више није важна ни ГЕЏИНА историја ни Црква, ни њива, ништа. И њиве су почели да продају туђину само да спрече ГЕЏУ да ојача јер се боје и њега и његове шајкаче. Знају они шта може да се деси када ГЕЏИ падне мрак на очи. Онда ће бити оно што је вазда бивало када ГЕЏА крене.

 

 

 Прочитам и ово на порталу “Нови Стандард“:

„Stvar je u sledećem: i narodnjački i građanski nacionalizam spadaju u demokratski pokret, u juče takozvane modernizacije; nacionalizam je par excellance moderni, demokratski, a ne tradicionalni fenomen. Štaviše, nacionalizam niveliše, ubija unutrašnji diverzitet i šarolikost etnosa, samim tim i samosvojnost narodnog života, njegovu jedinstvenost i osobenost, ono što Berđajev naziva „neponovljivim likom naroda“. Nacionalizam je anti-nacionalan, anti-narodan.“

Онда се замислим?

Шта ли је “писац коментатор“ хтео да каже овиме и на кога је мислио? И сетим се, мислио је на ГЕЏУ.

 

Nenad Mirkovich slikar
Јер само ГЕЏА може да буде “примитивни“ националиста који држи до себе, нације, вере, њиве, породице. По неким уверењима грађанских демократских “националиста“ ГЕЏА је примитиван, необразован, некултуран а поврх свега НАЦИОНАЛИСТА. Али ни по јада ГЕЏА је национално опредељен као СРБИН, као СРБЕНДА. Е, од тога нема горега, то је ужасавајућа комбинација, ем је ГЕЏА СРБИН ем НАЦИОНАЛИСТА.

У данашњој Србији није пожељно бити ни Србин, а камо ли Србин ГЕЏА.
Када мој Брат по вери и Српству Добривоје из Брезове код Ивањице стигне са камионом кромпира, не би ли продао своју муку и  зарадио коју цркавицу, мени срце запева када га угледам онако мршавог, избораног, поцрнелог од планинског сунца са шајкачом на седој глави. Прави ГЕЏА. Душа од човека, поштен, уман. Умнији од многих нас који смо завршили високе школе. А када проговори, свака реч као песма, одмерена, паметна, пуна искуства и мудрости.

Да јесте националиста и да држи до Српства, јесте, нема збора. Воли своје, породицу, традицију, њиву, своје двориште и што каже: “Шта ће ми више, Имам и за иће и за пиће, фамилија да је здрава и на окупу а када дође Крсна Слава да је сви прославимо у здрављу и весељу. А онда је свако добро дошао ма које вере био, нека га за софром да се поразговарамо, поједемо и попијемо као људи.“

Ето, како размишља мој Добривоје. И на никога се не љути када га назове ГЕЏОМ. Напротив, тек онда се испрси и исправи не били изгледао још већи и достојанственији.

Ја посматрам онако са стране па ме дође срамота пред таквим човеком. То је тај ЧОВЕК ГЕЏА који је увек први ступао на браник Отаџбине без зазора. Како и не би када је требало да се брани КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДА ЗЛАТНА. Онда је ГЕЏА свима добар за разлику од сада када наступише ружна времена “демократа“ који се стиде Срба  а од ГЕЏЕ зазиру као Ђаво од крста.

Дошло неко невреме па је у Србији бити Србин тешко, а бити ГЕЏА немогуће. Сви су модерни, постмодерни, демократе, ЕУротичари, еуроантлантисти, само да нису Срби.

Више није важна ни ГЕЏИНА историја ни Црква, ни њива, ништа. И њиве су почели да продају туђину само да спрече ГЕЏУ да ојача јер се боје и њега и његове шајкаче. Знају они шта може да се деси када ГЕЏИ падне мрак на очи. Онда ће бити оно што је вазда бивало када ГЕЏА крене. Онда неће бити заустављања, онда ће ГЕЏА ићи до краја и боље да му све сви склоне са пута ако и мало имају памети.

 

(Зека Поповић)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*