субота, август 19, 2017

О Цару Душану подсећање на Васкрс 14.април 1346.године

Цар Душан Силни је наш први цар династије Немањића. Уз Краља Милутина он је највећи владар династије Немањићa. Крунисан је на великом црквено-народном Сабору у Скопљу на Васкрс 14. априла 1346. године. Подсећајући на овај чин, он је у свом Законику те године записао следеће: „И Богом дарованим венцем царским венчан бих на царство у лето 6854, месеца априла 14. дан, у велики, радосни и многосветли празник Васкрсење“. (1)

Car Dusan ..........

 

Цар Душан је био Пети Вожд народа српског. Наиме, у Српској историји наш народ је поред званичних титула цара, краља, деспота, кнеза и војводе, имао једну посебну и карактеристичну коју је давао само најзначајнијим народним великанима, који су битно опредељивали и афирмисали његову државну моћ, националну величину, духовни развој, међународни углед, полетну снагу или слободарско васкрсење од туђинске власти. Тако су ову својеврсну народну титулу „ВОЖДА НАРОДА СРПСКОГ“ или једноставно „ВОЖД“, до сада добили и имали: Стефан Немања, Свети Сава, Краљ Милутин, Стефан Дечански, Цар Душан, Деспот Стефан Лазаревић и  Карађорђе Петровић. (2)

Био је изузетно способан владар и војсковођа, законодавац и државник. У његово време, српска средњовековна држава ће остварити свој највећи успон у сваком погледу. Србија је тада била најснажнија и најмоћнија држава у ондашњој југоисточној Европи. Ратове које је водио цар Душан ради васколиког јачања и ширења српске државе, нису били примарно мотивисани освајањима и поробљавањима других народа на Балкану; напротив, они су били усмерени на стварање моћне и снажне балканске државе која ће преузети улогу Византије и спречавити продор азијатских отоманских хорди на Балкан. У том смислу ваља тумачити његову намеру да заузме Цариград. Цар Душан је имао у виду велики свехришћански циљ који ће, већ тада се видело, бити угрожен најездом Турака из Мале Азије. (3)

Car Dusan u Skoplju...

Цар Душан у Скопљу

 

Скопље је познато у Српству као наша прва царска престоница. У њему су два препознатљива средњовековна објекта везана за цара Душана. Први је Душанов град, односно остаци старе градске тврђаве. Други је мост на Вардару који се раније и дуго називао „Душанов мост“. (Новокомпоанованим историјским македонским трендовима, он се данас назива обезличено и обесмишљено „Камени мост“.) Иако како кажу, нема историјских доказа да га је саградио Цар Душан,  поставља се основно питање: Ко би могао у тадашње време да има толико богатство, моћ, мотив и жељу да сагради у оно време величанствен и значајан објекат као што је мост осим Цара Душана?

Душанов мост

Душанов мост

 

Ваљало би дакле имати у виду да је, у односу на друге познате историјске личности које су владале тим простором у средњем веку, сасвим природно и логично да је то сигурно могао учинити овај наш владар како поводом свог крунисања и уздизања Краљевине Србије и Царевину Срба и Грка, развоја и изградње тврђаве, односно Горњег и Доњег града (како су се иначе у основна дела правили градови), тако и поводом проглашења Законика 1349. године када је објављен први део „Душановог законика“. (Допуњен је 1354. на Сабору у Серу. Овај законик је један од најзначајнијих правних документа средњовековне Србије али и средњовековне Европе.)

Када је Душан крунисан за цара у Скопљу, а држава постала царевина, највероватније је тада и озваничила да има свој витешки ред „Стуб Светог Стефана“ дат у име државе и Св. Стефана крсне славе Немањића. (Константин Јиречек у „Историји Срба“ наводи податак : „…Полако су се образовала два реда властеле, високо племство и витешки ред (болд Р.Р.)“. (4) Нарочито је важно истаћи да је Цар Душан установио „Орден Светог Стефана“ који је додељиван за војне и друге заслуге одређеним лицима. Било би добро да се зна за овај први одрен у Српству, те га на афирмативан начин у историјском развоју орденског система код нашег народа ваља актуелизовати. (5)

У Скопљу се налази стара тврђава Кале која има богату историјску прошлост. Подигнута је у 6. веку на брду изнад Вардара. Под влашћу српских владара је била око 100 година, од краја 13. до краја 14. века. Своју краљевску престоницу из Призрена, цар Душан је пренео у Скопље. Тада је уследила доградња тврђаве Кале. По историјским писаним документима у тврђави су биле четири цркве. Обновљене су и проширене зидине града према северозападу, подигнуте су две квадратне куле са источне и западне стране, и обновљена јужна улазна врата. Ову тврђаву су Срби називали и „Душанов град“.

Душанов град у Скопљу

Душанов град у Скопљу

Након Кумановске битке, српска војска је ушла без борбе у Скопље уз присутно одушевљење нашег ослобођеног народа. Више новинарских чланака је о томе догађају писало. Ево једног под насловом: „Са бедема Душановог града“.

„…На бедемима Душановог града, који се поносно подиже на једном узвишењу, са кога је тако леп поглед на убаву престоницу најславнијег и најсилнијег српског цара, стоји скромни српски војник на стражи. Забацио пушку „о десно раме“, једну ногу дигао на разваљене бедеме па погледом блуди преко Скопља, као да очекује, да ће му се тамо негде далеко појавити визија Силног цара нашег, да благослови оружје војске српске која је Србију Карађорђеву и Милошеву створила Србијом Великом, његовом Душановом.  Пет месеци је одвојен о дома свога и од њива својих, од милих и драгих, од којих се у животу никад толико дуго није удаљио, па ипак он не мисли у овом тренутку ни на старе родитеље, ни на младу жену, ни на ситну децу, ни на незбринута поља, ни на своја крда; он у овом моменту осећа, да је велики, већи од овог брда, на коме је Душанов град, јер је Србин најсрећније генерације од времена Душана Силног до данас . Испод његових ногу шири се Скопље, а средином њега, пени се и хучи Вардар хитајући мору, да слободно објави да су све његове обале после петвековнога ропства опет – слободне, опет – српске“.  (6)

Цар Душан је умро 20. децембра 1355. године. Његови посмртни остаци се налазе у Београду, у саркофагу цркве Светог Марка  на Ташмајдану.

 

————————————————————————————————————————

(1) Као и овај документ, сви наши средњовековни списи бележе године по старом мерењу времена које је почето 5508 година пре хришћанске ере.  На пример, Свети Сава је 1200. године по Христу записао: „У лето 6708, месеца фебруара у 13 дан к вечном преложи се блаженству наш отац Симеон, заветом оставив манастир овај на мени.“ Деспот Стефан Лазаревић не пише да се Косовски бој догодио 1389. године, већ да се „случио 6798. лета. Отуда Душаново навођење да је крунисан 6854. лета јер је  5508 + 1346 = 6854.

(2)  Хиландар – лист манастира Хиландара на Светој Гори, свечано издање – осам векова Хиландара, број 52, Хиландар, с. 34.

 (3) „У српској историји су ратови увек били државни и национални, а никад верски или династички. И Душанова припрема да заузме Цариград имала је свехришћански циљ: да спречи прелазак Азијата у хришћанску Европу, због чега је и добио папину титулу капетана хришћанства“. (Јован Дучић, Сабрана дела – књига 4: Јутра са Леутара; Стаза поред пута, „Свјетлост“, Издавачко предузеће, Сарајево, 1969, с. 116.)

(4)  Н.Д., Превео Јован Радоњић, Слово Љубве, Београд, 1978, с. 261.)

(5)  „За одликовање заведен је био и орден светога Стефана“. (Јован Мишковић, Косовска битка, Ратник, 1889, књига 20, с. 380 , Флорински, 132 – по Лукарну)

(6)   Балкански рат у слици и речи, Књига прва, Фототипско издање, Издавачко предузеће „Јовановић и син“, Београд, 1990,  с. 55.

 

 

( Др Раде С.Н.Рајић)

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*