петак, 24 септембра, 2021

Обама, колатерална штета светске политике

Ништа се није променило у Сједињеним Државама. Све иде својим током. Мисисипи и даље тече према југу, високи капитал је још увек у истим рукама, политичка стратегија иде упорно ка свом циљу. Црни људи се убијају, лове као зечеви, ништа мање као раније. И нема разлога да буде другачије.

 

 

barak obama i ...

 

Да су духови умрлих председника Америке, почев од Вашингтона па све до Кенедија, наравно, не заборављајући имена, – Рузвелта, Трумана, Ајзенхауера, могли сагледати опасност, – да ће један црн човек ући у `Овалну собу` Беле куће и постати први обојени председник велике и моћне Америке, сигуран сам, да би се поменути  у гробу, од беса окренули.

Ипак, на крају целе приче, кад би се сви ти духови мало смирили, настао би озбиљан разлог да се сви они, искрено радују.

Концепт америчке политике, под црним Обамом, није се ни за јоту променио у односу на своје претходнике.
Посебно разочарење ипак остаје Американцима, афро порекла, који су остали на гранама на којима су и били.

Дах југа Америке, Луизијане, Мисисипија и других држава „јужне звезде“ није ни мало изневерио своју расну традицију. И након стотинак година, по улицама америчких градова се убијају црнци, лове као зечеви и у маниру Вајата Ерпа и Дока Холидеја амерички сан тече својим уобичајеним током!

Не спомињем Мартина Лутера Кинга. Не помињем то име великог поборника за једнакост раса, срамно убијеног пред очима целе нације у тренутку кад је Америка била на преломном моменту, – остати поборник расне дискриминације или показати осталом свету да је и правда свима, – кредо њезине политике.

Афро-Американци су са највећим задовољством и у еуфорији сазнања, да и „њихов“ човек  има шансу да завлада највећом светском силом, Обами дали своје гласове. Нада је рођена, жеља за социјалним променама условила је рађање једне нове, уједињене и равноправне Америке. Обама је постао светионик надокнаде за страдања, изолацију, прогоне и убијања многих народа са обојеним, црним лицем. Јужна Америка му је листом поклонила своје симпатије. Вера да ће својим утицајем у многоме променути ситуацију у расним разликама, доделила је америчком председнику ореол победника.

Али само за трен. Само за тренутак. Друга страна америчке политике, високи капитал, милитантна стратегија у односима са светом, навика да се другима влада и другима наређује, прешла је и у Обамине руке!

 

 

bus-i-obama-1-foto-tanjug-ap_ff...

Политичка стратегија  УСА се никада није мењала. Она је зацртана у непостојећем Уставу којег су писали моћни људи  из разних области својих деловања, високи капитал, Волт Стрит и индустријски магнати. Све те стране одређују понашање и америчких председника!

Кад већ поменух сва она звучна имена ранијих америчких председника, могу одмах и да коригујем своје уверење, да су се због „црног“ председника „окренули у гробу“.

Не, то нису, али нису ни имали потребе да тако поступе. Тангента која спаја замисао и извршење наредбе, преузеле су и Обамине руке. Ништа се није променило у Сједињеним Државама. Све иде својим током. Мисисипи тече још увек према југу, високи капитал је још увек у рукама оних којима и припада, политичка стратегија иде упорно ка свом циљу, црни људи се још увек убијају као зечеви по америчким градовима и нема разлога да буде другачије.

Све то је само колатерална штета. Ток реке се мора по сваку цену сачувати, обале морају осигурати, а ко седи у `Овалној соби`, схватиће само Афро -Американци код следећих избора за председника Сједињених Држава.
Милиони људи остају у свом гету, по градовима попут Детроита, Чикага, Лос Анђелеса, Даласа, Денвера.

У тим безбројним, напуштеним квартовима, поред  буради у којима се ноћу пале ватре и где обојена младост дилује, уз дрогу, криминал и беспосленост, опет у нади да ће се  једног дана родити један нов Мартин Лутер Гинг и цела прича која тече већ преко 400 година, наставиће се, у једној историји, која ће стећи јако мало угледа у очима других народа, било које боје они били.

Обама је могао много да учини. Да промени, да освежи, унесе у свакидашњи живот Американаца једну нову, хуманију ноту односа и понашања.

И он је само, нека ми не буде замерено, само другачија колатерална штета за коју нико неће никад  да одговара.
Баш никад и нико, – јер политичка машинерија  Америке, која једе сопствену децу, неће имати разумевања за сузе пострадале деце, која, ако нису погинула од амаричких бомби, ипак носе вечите ране уз гробове оних које је та иста машинерија убила.

 

BO rojter

 

И не само у нашој Србији. Списак земаља, у којима су наредбом америчких председника  авиони сејали смртоносне товаре, је веома дугачак . По Либији, Авганистану, Сирији, Ираку, Сомалији, сутра и у Украјини и ко зна где још. Све те ужасне слике су само део осмеха господина Барака Обаме. Једног Афро-Американца, којег је судбина  увела у `Овалну собу` Беле куће, али који никад не би постао председник Сједињених држава, да то није било у интересу стратешке политике земље и интереса оних људи који из сенке владају светском судбином.

 

 

Jovan M. Pidikanac(Јован М. Пидиканац)

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари