Отимање привредних ресурса на Косову и Метохији
уторак, 20 септембра 2011 01:53 Рубрика: Трибина
Захваљујући благој клими и обиљу воде, средишњи и јужни простори Метохије имају све карактеристике медитеранског поднебља. Наводњавање путем натапних канала овде је примењивано и у средњем веку.
Већи летимичан поглед на географску карту јужне српске покрајине показаће да је подручје Метохије пространа котлина окружена планинским масивима, испресецана рекама и бројним кањонима. Са јужнестране, према Македонији, видике закриљује
Мотив из Метохије
„голема“ и снегом увек заогрнута Шар планина. На западу, према Албанији, налазе се Паштрик и Коритник, у наставку Проклетије, а на самом северу Мокра Гора. Неупућени човек помислио би да су то хладна и нимало пријатна станишта где кратка лета смењују дуге зиме и оштри мразеви. Али, није тако.Јошдоста давно од људи који живе у овој питомој котлини чули смо сликовиту мисао да је Метохија „српски Мисир“ и „Калифорнија у малом„. Што ће рећи да је то земља плодна и родна, сунцем окупана и благородна. Метохијски базен има топлу и веома угодну климу, која настаје продором топлих ваздушних струја са Јадранског мора.Те струје надирукањонима Белог Дрима и његових притока. Повољна је и хидрографска слика, па предели око Призрена, Суве Реке, Ораховца, Пећи, Дечана и Ђаковице имају све карактеристике медитеранског поднебља.Осим житарица, овде добро успијевају све воћарске културе, затим грожђе, дуван и поједине врсте агрума.Многи сматрају да, када би се више улагало у пољопривреду и тиме интензивирала производња, Метохија би могла да обезбеди и две жетве годишње. Поготово стога што и неке друге предиспозиције постоје. Тако, рецимо, у сливном подручју Белог Дрима постоји мрежа натапних канала и на просторима око Пећи, Дечана и Ораховца постоји вишевековна традиција наводњавања.
Према писаним изворима, наводњавање путем натапних канала овде је примењивано јошу 13. и 14. веку, што значи још у време Стефана Дечанског ицара Душана. Под утицајем влажних и топлих ваздушних маса са Јадранског мора, зиме у Метохији су мање хладне него на Косову. Просечне температуре у јануару крећу се од + 0,5 до – 0,5 степени Целзијуса, а број ледених дана у Пећи, Призрену и Ђаковици износи у просеку 15 годишње, према 25 на Косову. Оштреклиматске поделе и велике разлике у условима привређиваwа на овом иначе јединственом економском, еколошком и географском простору очитују сеи у другим битним параметрима.
Српкиње из Метохије
За разлику од Косова, којег карактеришу дуга и сушна лета са минимумом падавина, тако да су то најсушнији предели у Србији, за Метохију се може рећи управо супротно, 
захваљујући релативној близини Јадранског мора, повољном кретању топлих и влажних морских струја, као и самом рељефу са дугим и дубоким кањонима.Метохија је највећим делом године запљуснута тим влажним струјама са Медитерана које јој обезбеђују обилне падавине и стабилну, умерено континенталну климу. Дугогодишња хидрометеоролошка мерења и осматрања показују да на сливномподручју Белог Дрима, у који се уливају све метохијске реке, годишње буде око 700 милиметара воденог талога на квадратни метар, а на рубним подручјима околних планина, где се сучељавају топле медитеранске и хладне планинске ваздушне масе, количина воденог талога креће се од 900 до 1300 милиметара по квадрату. Ову у целини повољну хидролошку и климатску слику метохијског базена, квари унеколико чињеница да падавине нису равномерно распоређене. Уместоу периоду мај – септембар, када је вегетација најбујнија и влага најпотребнија, обилне кише заступљене су углавном од септембра па до краја јесени. То управо и јесте разлог што су напредни виноградари, ратари и повртари Метохије јошу давној прошлостипочели са наводњавањем обрадивих површина, како би очували и боље искористили климатске предности овог подручја и тиме успоставили еколошку равнотежу. Метохија је од давнина позаната као напредан воћарски и виноградарски крај. Веома добри резултати у овом поднебљу постижу се и у ратарској производwи (међу агро културама заступљене су готово све житарице), али ратарство као облик привређивања овде никада није пустио дубоке корене. Идући од Призрена ка Сувој Реци, Ораховцу, Ђаковици и Пећи, уздужове плодне метохијске равнице, наићи ћете на крај брижљиво одржаваних плантажа јабучастог воћа, на површине засађене дуваном, малињаке и велике комплексе под виновом лозом.
Чувени су, на примјер, плантажни виногради у Ландовици код Призрена, где је винова лоза, уз помоћ бетонских стубова и разапетих жица, складно разведена у два и три висинска нивоа.На ширем подручју овог великог виноградарског комплекса (у Малој Круши, Ораховцу, Сувој Реци и самој Ландовици) у протеклих неколико деценија изграђени су одговарајући винарски подруми, винарије и капацитети за прераду грожђа. Применом савремене технологије и агротехничких мера виноградари Ландовице постизали су добре приносе и висок квалитет одабраних винских и стоних сорти грожђа. А то им је, свакако, доносило и солидне приходе. У централном делу метохијске котлине, гдје је изграђена мрежа натапних канала на великим површинама, интензивирана је повртарска производња. Гаји се у главном паприка, парадајз, лук, краставац, карфиол, патлиџан, зелена салата – они, дакле, производи који су најтраженији на тржишту. На рубним подручјима Метохије, који су узвишенији и где се људи баве претежно сточарством, постоји доста дуга и раширена традиција сакупљања шумских плодова и лековитог биља.
То је оно што даје сама природа: питоми кестен, шипурак, малине, боровнице, дивље крушке, дрењак, шумске јагоде, купине, печурке итд. Данашња Метохија, на жалост, има и своју другу, суморнију причу. Уместо пштег успона и просперитета, за које има све природне услове и за чим су тежиле бивше југословенске републике које су издашно помагале економски неразвијено Косово и Метохију, сада је у току процес разградње и обезвређивања свега што је у прошлости створено. Метохија, у којој је некад преовлађивало српско становништво и у којој је концентрисано све оно највредније што је створено током 12.,13. и 14. века у држави Немањића, сада је изложена новим прогонима Срба, отимању земље и имања,пустошењу. Масовно насељавање
Шиптара у метохијске градове и села, уз свакодневне инциденте, претње и прогоне српског становништва, допринело је потпуној измени етничке структуре становништва. Накадашња српска села сада настањују Шиптари, а оно мало српског становништва које се није иселило сада живи у изолованим енклавама.
Каква је будућност људи у Метохијисада је потпуно неизвесно.
Драгиша СПРЕМО
Придружите се дискусијама на форуму Одштампајте текст