Трибина

Премијер прозива Србе да су нерадни и да су лењи. Смешно је, трагикомично, да о томе прича и прозива човек који у животу никада није ништа урадио својим рукама, човек без дана радног стажа, сем у политици, за њега јединој опцији где може да се “искаже“. А како се исказује?

Лепо је прошетати се Београдом ових дана. Нема више оне врућине која пали асфалт, свежије је и пријатније. Када се човек шета може свашта да види. Ето, кафићи пуни, мада рекоше да је силан свет добио посао и да је запошљавање у пуном јеку. Оно, мало се не слаже слика и тон што би се […]

После сваке победе Ноле је симболички слао своје срце публици која је у највећем броју мечева навијала против њега. Ко му је рекао да се тако понаша?Шта му је то значило?Зашто је то радио?Да им се допадне?Да придобије њихове симпатије, љубав?Да ли је успео? Нормално, да није јер су и

Сила је српски Премијер, у то не треба сумњати. Ојачао и физички, набио мишиће од оних силних лопата које је бацио у камене темељце, ко зна колико тона. Ваљда зато на конференцијама за штампу стално понавља да се никога не боји.

Разлика између једног евра и десет евра, десет евра и сто евра и сто евра и хиљаду евра, је много већа за оне који немају средстава да преживе, него разлика између једне и две милијарде, десет и сто милијарди евра за оне који су нагомилали толика богатства.

Кажу да мора да се ћути до недеље у 20ч, јер су таква изборна правила! Није ваљда?! Сада бих и ја требало, или морао, да ћутим, а мени се баш не ћути. Ћутао сам и гледао како се дерњају са малих екрана стиснутих песница, исколачених очију, како прете, обећавају, моле, кукају, запењени, црвени

То што ћемо ускоро живјети у свијету у коме ће сваки наш покрет бити контролисан никог не занима, па чак никог не занима ни то што он можда неће бити у оној милијарди која ће остати у животу, важно је да нам господари сервирају довољно „хљеба и игара“.