Трибина

– Добар дан желим! – Добар дан, којим добром, момци и девојке? – Знате, ми смо дошли да вам поставимо пар питања. – Одлично, али прво да ја вама поставим пар питања. – Господине, ми не одговарамо на питања, ми их постављамо. – Да, само што ја исто волим да постављам питања и добијем одговор. […]

Ако сматрате да нисте направили прекршај, јавно пред ТВ камерама демонстрирајте цео поступак који сте одрадили,(од почетка прикупљања потписа па све до предавања у РИК) уз присуство одговарајућих стручних и непристрасних

После оноликог мраза напокон је ојужило, температура порасла. Седим у парку и посматрам шта се догађа около. Недалеко видим чопор паса који куњају, ваљда омамљени овом топлином после толиког смрзавања.       На клупу близу њих, седа средовечна госпођа. Као под команду сви пси дижу главе и посматрају је. Она у једном тренутку почне […]

У неком тренутку неко је питао како ће он да живи у страној земљи, да ли ће моћи да се прилагоди. Дечак је овако одговорио: Лепо, устанем ујутро, доручкујем и…нема Вучића! Настаде лом, граја и општи смех…

Можда је чињеница да нас је тај „културан, напредан и демократски свијет“ прогласио агресорима, могла бити корисна за све три стране из прошлог рата, а поготовo за нас, јер је требало да нам отвори очи, али се бојим да није. Још мање је отворила очи онима на које смо тобоже извршили агресију, јер они

Премијер прозива Србе да су нерадни и да су лењи. Смешно је, трагикомично, да о томе прича и прозива човек који у животу никада није ништа урадио својим рукама, човек без дана радног стажа, сем у политици, за њега јединој опцији где може да се “искаже“. А како се исказује?

Лепо је прошетати се Београдом ових дана. Нема више оне врућине која пали асфалт, свежије је и пријатније. Када се човек шета може свашта да види. Ето, кафићи пуни, мада рекоше да је силан свет добио посао и да је запошљавање у пуном јеку. Оно, мало се не слаже слика и тон што би се […]