субота, јул 22, 2017

Прљава политика, прљави и људи који је воде

Кад национална политика заборави на достојанство, кад због сопственог преживљавања и остајања на власти престане да штити националне интересе и приклони се непријатељима, – онда је уништено и право народа  да у такву политику верује!…

 

 

prljava politika

 

 

Политика је увек била и једна врста умешности! Питање такта, однос смирености уз промишљеност, чување стратешких интереса и сагласност са оним, што је за предметну државу корисно и добро. Уз политику, саставни део у међународном опхођењу, дипломатија је унела регулативе, протоколе и неписане законе понашања.
У временима када су се ови постулати користили и били неко правило понашања, дотле је и политика имала чист образ  или бар онакав, да смо га могли сматрати достојанственим и и морално вредним!

Авај, – то време је заувек прошло. Обзире смо у сфери политике одстранили, навике погазили, а у новом, наметљивом начину међународног опхођења, арогантност,  самоувереност у сопствене вредности и спремност за непоштовање свих норми респектујућег обзира, неких, према другима, окачили на лествицу насиља, примене силе и неуважавања слабијих!

Каква је у Србији политика, ако се за милијарде евра подигнутих кредита  не зна где су нестале све те силне своте новца!? Како контролисати видну злоупотребу и неправедно богаћење наших државних чиновника, кад не постоји транспарентност тока капитала, који иначе лежи на раменима народа и његовим, вечито,  дужничким обавезама!?
У ситуацији када се у једној сиромашној и опљачакој држави, политичка олигархија богати, док народ кубури у немаштини, наступила је  нелогична диспропорција, која захтева хитна разјашњења!

Милијарде пристижу у Србију из различитих извора и увек је прва реч која се помиње у јавности, – покриће за потребе буџета!
Колико то троши  новца наша политичка олигархија? Ко покрива разметљиво и недомаћинско понашање српске државе? Како  се долази до ненормалног богаћења српских политичких имена, који за само један једини мандат своје службе  постају богаташи?
И наравно, све под паролом своје изванредне спремности, да одано служе народу и земљи Србији!

Погледамо ли само мало на имена људи  који у врху политичког живота  „ведре и облаче“ у финансијском пословању државе, пред собом добијамо познате ликове веома богатих и имућних људи. Безбројна власништва некретнина, земљишта, ораница, воћњака, фарми и ранчева, аутомобила, луксуза и скупих хобија, што тако лако пада у очи и обичном свету, постаје познато.
То је стварна слика нашег друштва. Сулуда и ненормална!
И никог нема да пружи прст у правцу тих имена, да их упита за „јуначко здравље“ – да овај осиромашени и толико пута  преварени народ, бар делимично упозна шта је права истина.

Господин Драган Ђилас, близак и интимни пријатељ са највећим српским тајкуном, располаже баснословним богатством од чије висине, сваком сиромашном човеку, пада мрак на очи.

Честити Млађан Динкић, сведок многих малверзација и сива еминенција српске политике,- незамењива личност у свим гарнитурама власти које су се прекотрљале преко Србије, смешка се и наивно понавља како је честит и неупрљаних руку.

Онај некадашњи министар у Тадићевој влади, Дулић, обогати и себе и свог оца, присвоји малте не пола Суботице, али ствар око њега, леже, не догоди се баш ништа, све судска фарса и куражење нових власти, нестаде иза завесе велике скривалице, која нас и тако већ десет-љећима, прати у стопу!

Да поменем Чеду Јовановића, који оно, у патикама и јефтином пуловеру, упаде у српски Парламент, а данас, у својој ароганцији и нарцизму, лежи на богатству и власништвима новца и фирми, које му волшебном сналажљивошћу падоше у власништво!

Али, не останимо само на помињању имена од којих  се честитом човеку коса на глави диже и оправдани бес  уноси  немире у његов једноствани сиромашан  живот.
Дуга би била листа оних имена  за које Србија сасвим добро зна  одкуда је стигло богатство!

Политика у спрези са криминалом. Са преварама, руку под руку они, са тзв. светлим образом, у скривеним везама са лоповима, прањем новца, богаћењем и упропашћивањем  националних добара, ове наше јадне у на немилост лоповима, препуштене државе!

prljve ruke politike...

У целој овој тужој причи, огледа се слика  људи из српске политике који су пали на  испиту зрелости, оних  којима је овај народ поверио своју судбину. Нажалост, трагедија у свему није само у злоупотреби  злужбених положаја, у проневерама, карикираним приватизацијама, неоправданом богаћењу и јасним подацима, по којима се, уз лажне осмехе, ова држава  уводи у  још дубље сиромаштво.

Крађе и злоупотребе, то је бар овде питање личног морала сваког тог појединца из српске политике. Издаја државе и њених  најбитнијих интереса је далеко веће зло и представља најгрубљи прекршај. Мало је било таквих примера у српској историји. Нашу прошлост су, напротив, увек испуњавала онаква дела, која су питање части и чојства, родољубље и љубав према слободи  стављали на најважнији пиједестал. То је била слика нашег народа. Такве нас је упознао свет.

Читава игра око  актуелног политичког пута Србије и свих страховитих последица, које из тога произилазе, поверена је управо тим људима без морала и савести!
Издаја национаних интереса и увођење земље у најопаснију зону политичких опредељења, која отворено прете њезиној слободи и опстанку, дело је националне издаје и не може се тек само тако  гледати кроз  слабу моралност и недостатак људске части, код наших  представника власти.

Издајнички, бранити интересе страних сила  на штету државе и њених народа, питање је не само појма недостатка морала,  слабе упућености или лоше процене, већ је нанешена штета, – најперфиднија велеиздаја и подлеже најстрожијим законским санкцијама.

Свако у Србији зна како се западна политика односи према нама. Није реткост, да смо горко патили као народ, да су нас оптуживали на геноцидност, да у српској крви почива урођено зло, да су нам одузели право да се бранимо и будемо своји на своме!
Да су нас убијали, уништавали све што смо вредно имали, да ни животи српске деце нису имали значаја пред том силом, која се обрушавала над српским народом.

Подлегли смо! Приклонили се у врменима кад нисмо ни имали адута да тврдимо супротно. На наше тврдње и уверавања, на наше доказе и правду, одговарали су само са новим уценама, новим захтевима. Ми, који смо као народ убијани и протеривани, морали смо се извињавати убицама наше деце. Клечали смо пред силом, а и не нађосмо у својој збуњености могућност, под  лавином оптужби и тешких пресуда,  да своје право потражимо и на другој страни.
Кад национална политика заборави на достојанство, кад због сопственог преживљавања и остајања на власти престане да штити националне интересе и приклони се непријатељима, – онда је уништено и право народа  да у такву политику верује!

Држава Србија, без сопственог поноса и слободарске мисли  клекла је на праг европске чекаонице и на том прагу  и даље понижавана и уцењивана и данас смерно чека на милост наших „западних пријатеља“.
Тако је одлучила српска политичка врхушка, тако желе издајници наше националне слободе, нашег поноса и нашег српског имена.

Прљава политика, прљави су и људи који је воде. Зар нема бољег примера  у какве смо неправедне и мутне воде као народ загазили, док гледамо нову репризу пропасти Србије, само овог пута у Украјини. Та иста Европа, која поставља страховите услове, ригорозне захтеве свима  оним државама  које стреме ка њеном чланству, та иста Европа која се дави у силним таласима велике незапослености, опадања социјалних права и тоталног израбљивања најсиромашнијих  који седоше за њезин сто, та иста Европа у силној љубави према педесетак милиона релативно сиромашних Украјинаца  жељно жели да ту државу пригрли . Какве ли само фарсе, какве комедије која ипак већ сада кошта многе губитком живота и своје сопствене воље. Намештена и од запада организована „револуција“ у Кијеву, открива праве намере Европе, праве жеље НАТО пакта и његове видно изражене намере, да нашкоди Русији, да умањи њен међународни значај, да своје ракете и тенкове  распореди пред њеним границама.

У ту Европу нас воде наши поилитичари. Наши национални издајници, људи који без моралних основа и свести националних вредности државе Србије и народа  пред силником клече и воде све у тоталну пропаст, у коначну провалију где ће Срби бити слуге туђим господарима и где ће власници српске свете земље бити странци.
Прљава политика, прљави су и они који је у Србији воде, они који  преносе лажне и неистините поруке, који граде куле у  небесима,  а на земљи  остављају сопствени коров у којем се гушимо и губимо све што нам је вредно.
Дошло је време да се пробудимо.

 

Да оперемо љагу са свог лица и да уз свест и разум одаберемо један другачији пут. То је будућност о којој сањају многе српске генерације. Ток пропадања државе тече већ дуги  низ година и понекад  остаје уверење да и не знамо шта нам све прети. Шта нас иза невидљиве завесе чека.

Време је да  чистом водом оперемо наше национално лице и себи донесемо лепше и праведније дане. Ако не за нас саме, оно бар за долазеће генерације којима ипак нешто морамо оставити у наследство.
Било би јако добро, ако би између свега другог вредног, била и наша национална  част и чисто српско име…

 

Jovan M. Pidikanac
(Јован М. Пидиканац)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*