субота, август 19, 2017

РЕКОНСТРУКЦИЈА ИЛИ РЕМОНТ- КАКО СЕ УЗМЕ и друге Зекине причице (1.део)

nova-vlada...1

 

Господо Министри и госпође министарке…молила бих за мало стрпљења. Ено га Вучко код Томаније…избио куршлус у пластенику па је морао да преповеже каблове и водове…сада ће он, само што није….

-Дацо, види, бре, колико је сати, већ је одавно заноћило а ја још нисам легао…пуче ми распоред због Томаније и Вучка… начисто.
– Добро, Кркобабићу…ти, ако ти постане критично, прилегни мало у кабинету, само обавезно прво извади протезу, мање хрчеш када немаш протезу…
-Извини Дацо, ја морам да тркнем до секретарице да ми откуца писмо за лепу Кети у вези датума од јуче а за накосутра…
-Трчи Сузи, трчи…немој да Кети чека и обавезно јој пошаљи једно срце у мејлу од мене…
-Добро вече Браћо и Сестре, извињавам за ово чекање и моје кашњење, морао сам да помогнем мојој Томанији. Јадна, преповезала струју и воду па парадајз светли када пусти воду а када пусти струју мркли мрак и настане потоп, чудо једно. Него под хитно да Пантелија крене са мајстором, да понесе мотрнцангле и  да среди ствар…а какав парадајз… рекла Томанија да сваки члан Владе има да добије од ње гајбицу гратис!
-Флјуцко свафа ти фаст..ја мнофо фолем пфарафдајз…
-Кркобабићу, опет си извадио протезу па фрфљаш..где ти је чаша са протезом
-Фојна фемам….а ефо је у фијофи…
-Дакле, Браћо и Сестре, господо министри и госпође министарке, сазавао сам вас вечерас да вас обавестим да ће бити реконструкција ове Владе у смислу побољшања у сваком погледу и смислу рада ове Владе у реконструисаном и обновљеном стању.
-Јао, баш лепо…ја и тако треба да реконструишем попрсје…баш лепо…па све о трошку Владе…овако је баш папрено скупо…
– Зорана, слушаш ли ти мене…овде се ради о реконструкцији Владе а не о реконструкцији твојих сиса…угледај се на Славицу…видиш како ћути…не спомиње подочњаке.. а и Даца се само чешка по подваљку…
-Вучко, ја као најстарији имам право да тражим реконструкцију протезе или усађивање порцуланских зуба па кад ме баба види има да падне у несвест…а тек секретарица…
-Добро, Кркобабићу, не прекидај ме…
-Дакле, ја морам да вас реконструишем…темељно…да тако реконструисани кренете у ове преговоре са ЕУ…лепши, преобраћени…као нови..
-Вучко, а када ће да стигне тај парадајз?
-Пусти то сада Кркобабићу…то је споредно…
-Драге моје и драги моји, ја се као Премијер слажем са Вучком, реконструкција..јашта… преправка, обнова, ремонт…“нема одмора док траје обнова“!!
-Богами, то неће ићи тако! Сви моји из УРС-а су најбољи, најлепши…нема нам мане..него где је Сузана?
-Ту је, сада ми је пустила поруку да је отишла код фризерке да дотера локне…неке јој се оклембесиле па да се опет наколмује…
-Ето, Дацо..рече ли ја да смо ми најлепши. Видиш како Сузи пази на свој изглед.
-Добро Динкићу, “што јес јес најбољи је СПС“- нисам могао да одолим, каква парола вечита док је мене и СПС-а. То неће тако ићи, неког мораш да реконструишеш и ту нема даље расправе.
-Тако је Дацо и никако. Свака партија мора да реконструише и ремонтује неког свог министра…нема разговора…
-Је ли Вучко а хоће ли и реконструисани министри добити парадајз…?
-Кркобабићу сви ће добити…него, нешто сам хтео да кажем…
-А, може ли Вучко и гајбица краставаца…због салате..?
-Дацо…ако ћемо о просвети ту нема шта да се ремонтује…све је прошло како ваља…следи нова школска година…да дочекамо дечицу чили и радосни на јесен…
-Код мене је све у налету, сваког дана падне по неки метар аутопута. Ено Анчи спрема нови албум који ће се звати АУТОСТРАДА ОД ГРАДА ДО ГРАДА а посвећен нама неимарима и градитељима Србије. Да вам отпевам једну строфу?
-Није потребно, Мрко. Наручиће Влада једно 50000 комада па да се дели уз нове тендере када буду расписивани.
– Ја не могу да будем реконструисан…таман сам углавио цену, рокове и поделио роковнике и привеске Кинезима када смо уговорили канал до Солуна…много ме воле Кинези…да не верујеш!
-Ко би тебе дирао Баћевићу, таман посла…ти си Томанији род…пријатељ…мирно спавај..
-Ако је тако ни ја нисам за ремонт…јесам ли спасао храст…јесам…мерите мало заслуге мајку му!
-Вељо, ти остајеш до краја…нећу да те носим на души…ја сам хуманиста..никада не бих ударио на инвалида…
-Него, ко то хрче…
-Вучко, то је Кркобабић заспао…за њега је касно а и није изгледа извадио протезу…онда тестерише све са чворовима. Био би ред  да му ремонтујемо ту протезу…из хумано- техничких разлога…
-Па, да ,том матором метузалему може да се ремонтује протеза а за моје сисе нема реконструктивног ремонта…срамота…шмрц…шмрц…
-Ћут, бре, Зорана…да га не пробудиш…да ме опет не малтретира са парадајзом и краставцима. Твоју реконструкцију има да обавимо после новог ребаланса буџета који ће бити на дневном реду после ове реконструкције Владе. Има да ми будеш најлепша министарка у региону. Састанак је завршен…дела чекају…само напред…и нека неко извади протезу Кркобабићу, на дао Бог да је прогута… ко ће га после разумети када почне да фрфља….!

 

 

http://zekaonica.blogspot.com/

 

 

 

*************************************************

 

 

СТРОГО ПОВЕРЉИВО

top sikrit
 

 

 

СТРОГО ПОВ.

 

На руке Баба Томанији.

 

 

У циљу остваривања нове државне политике коју је потребно, неизоставно, спровести у дело а поводом добијања датума о приступању преговорима са ЕУ потребно је предузети следеће мере:

 

 

1 -ДАТУМ

 

 

Датум о приступању преговорима треба третирати као велико национално благо. То што датум није још прецизно одређен није важно јер Ми знамо да ће нам наши ЕУ пријатељи одредити датум КАД ТАД те га у медијима, свим разговорима и контактима треба третирати као коначно ОДРЕЂЕНИМ. Свакога ко има дилему око датума и који се усуди да поставља незгодна и узбуњујућа питања треба максимално игнорисати како у медијима тако и у личним и сваким другим контактима.

 

ДАТУМ не сме бити доведен у питање ни у ком погледу.

 

ДАТУМ је на првом месту и питање свих питања, СТОЖЕР државне политике у овом тренутку а и у будућности.

 

 

2 – ПРЕУМЉЕЊЕ

 

 

Ову тачку државне политике треба схватити максимално озбиљно и треба је третирати као круцијално питање садашње и будуће  политике.

 

На сваком месту, у свакој прилици, у медијима како штаманим тако и електронским, треба доказати и показати да је српска историја пуна митова, неистина и надуваних података. Све што се сматра великим датумима у српској историји треба минимизирати, преумити и показати да је то била губитничка и јалова историја.

 

Школске програме треба очистити таквих митова и података. Нову генерацију треба васпитавати у новом духу заједништва са ЕУ и показати им да је само ЕУ алтернатива за Србију, у будућности, са свим својим већ доказаним вредностима и да су неки поступци наших предака према садашњим члановима ЕУ асоцијације били погрешни, непотребни и непријатељски.

 

Трећину народа треба преумити у складу и по постулатима нове политике, трећина је остала на Косову и ту ми немамо више никаквих брига. То је сада Тачијева брига па како му буде.

 

Остала је трећина оних који ће покушавати да оспоре овај Наш програм на сваки начин.

 

Њима не треба допустити да се јављају колико год покушавали. Треба их блокирати на свим медијима, како електронским тако и писаним. Исто тако, треба им помоћи на сваки начин, да напусте земљу у смислу исељавања. То треба представити као економско емигрирање да неко не би помислио да је у питању нека Наша  политика. Треба сваком младом човеку, стручњаку, помоћи да се исели јер су такви најопаснији по режим, поготову ако немају посла и перспективу даљег живота. Пошто сигурно нису уз Нас, онда су против Нас и престављају само баласт и опасност за Нас тако да их треба елиминисати на било који начин па и путем трајног исељавања из земље.

 

 

3 – ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА И РЕКОНСТРУКЦИЈА ВЛАДЕ

 

 

Ову тачку треба посматрати као једну јер једно без другога не иде.

 

Пошто је питање Косова решено, сада се треба посветити овом питању на следећи начин:

 

-У медијима је потребно покренути кампању да је то сада најважније државно и политичко питање ове Владе.

 

-Медије треба максимално користити у смислу спиновања, доказивања, да Влада приступа новој економској политици која још није виђена на овим просторима. Треба  одуговлачити да би прошао временски период који ће покрити све грешке, све недоследности и све неостварена обећања која ће бити изречена од стране чланова ове Владе. Реконструкцију Владе треба повезати уско са економским стањем и политиком која ће донети невиђени бољитак.

 

Реконструкцију Владе треба урадити тако, да се Власи не досете, тј. да све остане по старом уз мало шминке и лицкања. Ни у ком случају не треба доводити стабилност ове Владе и тренутне коалиције у питање, која се показала као врло добра и плодоносна, чије ћемо плодове тек убирати у блиској а ако да Бог и у даљој будућности.

 

 

Ово иде као Документ од изузетног значаја и без потписа Томанији на руке, да га прегледа и одобри јер је ово у највећој мери усаглашено на састанку  у Председништву Републике.

 

 

****************************

 

Којим је ово путевимо дошло до моје поште није ми јасно.

 

И како овакав Програм не поделити са народом…зато  постоје медији који ће ово објавити да би нам све било јасније у будуће.

 

Зека

 

*************************************************

 

ДАТУМ ДО ДАТУМА

 

datumi

 

Шта је, бре , ово данас…нигде живе душе а Видовдан је освануо…леп никада лепши.

 

Ни Спасеније нема…

 

Ево ме шефице…сада ће кафица, слатко….ракијица…

 

Шефице, звони телефон..само тренутак….

 

Ево, одмах, шефице треба Вас Даца..јавља се из Брисела….

 

Томанија…алооо…кажи драгичка…

 

Драгичка..!!

 

Добили смо датум…ово је први победнички Видовдан у српској историји…алооо. Томанија…немој случајно да славите док се ја не вртим…ајд у здравље…

 

Спасенија, оди да те изљубим…добили смо датум…

 

Ју…шефице…што мене..ваљда треба Вучка да љубите…

 

Није мој Вучко ту …отишао је на Космет да се помоли Богу и свим свецима и да се захвали на датуму…дер, ми га позови на мобилни моментално…

 

Ало, Вучко ….синко..пао је датум…

 

Није Вучко ту…ено га клања и метанише и исповеда грехе попу Јеротију…а после ће и да се бичује…а која си ти…шта се дереш у тај телефон…

 

Томанија је овде мамлазе…да си ми створио Вучка на телефон чим се избичује….ццццц…где ли је нашао ову будалу…?

 

Шефице, ево кафица, слатко, ракијица…а ево и депеша из Брисела послала је Ештонка малопре….

 

Дај да видим шта хоће та смарачица…мука ми је више од ње…

 

“Драга моја Томанијо,

 

Прво ти шаљем пуно поздрава а  пољубаца безброј и то онако по српски, три пута… тако  ми се много допада.

 

Датум сте ви Срби добили у Јануару и то Ти је таман по мери.

 

Меркелова је била овде па се издрала на мене што сам Ти било шта обећала јер мене овде и тако нико не шљивоше.
Меркелова се пита а она је много пргава и каже да није ред да се ви Срби знојите летос због датума него лепо у Јануару када је ладовина да се таман дотле оладите …па после шта буде.
За то време треба Тачкету да дате све оно што замисли без икакве задње мисли.

 

Ето, то ти је закључак наше комисије, коју су подржале све наше чланице на инсистирање Меркелове  уз њено одобрење и диктат.

 

Пуно те љуби твоја,
Лепа Кети“

 

Аууу, Дацо…што ме слага…па још на Светог Вида…уста ти се осушила. Шта сада да кажем Вучку…ем, метанише, ем се бичује…јадан мој Вучко, има начисто да пропадне…шта сада да радим?

 

Спасенија зови ми Пантелију…нека опали прангију одавде са балкона…ем је празник, ем је стигао датум…јес, да је у перспективи али ни то није лоше…ту је Јануар, очас посла..па Божић..па Српска Нова Година…све су то датуми…кој ће на крају да разликује који је који…датум до датума…

 

http://zekaonica.blogspot.com/

 

*************************************************

 

РЕ-БАЛАНСИРАЊЕ

 

 

– Браћо, Вучко и сестра Дацо, дотерасмо цара до дувара, нема више лове, готови смо, банкрот. Мора да се уради ребаланс буџета па да наставимо да балансирамо како знамо и умемо.

budzet kriza  1

– Дај , бре , Томанија шта кукаш и слутиш, све је у реду…ено га Динки направио програм, боли глава…никад нисам видео такав програм, има да боли глава само тако.

– Томанијо, мајко, не бих се ја толико избуђивао. Ево, јесмо ли се лепо отарасили Косова и оних доле што су мени звиждали? Јесмо. Сада је све лакше. Када крене нови програм и ребаланс  ето ти процвата у сваком погледу!

– Нисам ја толико сигуран , драги мој Вучко…јок!

– Слушај Томанија ако програм не успе…па шта? Ештонка ми је дала гаранција да нас у Бриселу чекају места…за лепе паре…у Комитету за неуспеле ЕУ интеграције…и ту ћемо лепо да проучавама зашто су нас шутнули…као што ће нам се и десити!

– Ево мени је Динки предао економски програм…све лепо пише…ово је за Нобелову Награду….

– Јес, Дацо, и ја бих рекао…види, ту има сигурно хиљаду страна и једно пет кила…није ти било лако да донесеш!

– Ево Томанија, погледај овај део о малој привреди…сјајно…невероватно…какав мозак, какав експерт….

         

          Тач.1- треба развијати малу привреду у смислу производње пенџета и дрвених  

                      кломпи.

           – у смислу тач.3 а става 25. из ове тачке пенџта имају велику шансу у смислу извоза  

     поготову ако се производе од старих аутомобилских гума што повлачи тумачење тачке 

     325. и става 124. из исте те тачке са леве алинеје јер се то дотиче питања заштите

     животне средине.

           Дрвене кломпе ћемо производити од отпада иверице а после дуже употребе (када 

  изанђају) могу служити као погонско гориво и самим тиме моћи ће се остварити огромне

  уштеде јер нам неће требати увоз гаса или нафте, погледати тачку 111. а затим тачку 86.

  под обавезно ради појашњења у смислу разумевања комплетног програма који улази као  

  кључни када се тиче ребаланса буџета.

-Аууу… Дацо…па мали је геније…ко би реко..види овај део о пољопривреди:

          

             Тач2.- Обрадиву земљу треба распродати свима који би да купе а поготову нашим пријатељима из Сауди Арабије колико год би да купе, ако треба и на кредит.

            -Ову тачку треба тумачити кроз Упутство о тумачењу ове тачке или се обратити директно Вучку јер се он договарао са Саудијцима којима је он ову тачку и обећао као кључну у овом закону у смислу тачке 56. Став 3. 

            -Шта год да се гаји на продатој, тј. отуђеној земљи нема везе, важно је да се гаји.

            -Продата земља и све покретности и непокретности не подлеже Закону о реституцији. Законски наследници немају право повраћаја распродате имовине ни у каквом облику и смислу нити имају права жалбе било којем Суду у земљи, па чак ни Уставном Суду јер овај закон и није усаглашен са Уставом јер нема потребе пошто ће се и Устав мењати кроз догледно време па не треба затрпавати администрације судова без икакве потребе када је овај Закон у питању и смислу примене.

            -Ако се неко и жали (суду у Стразбуру) опет неће бити исплаћен јер пара нема и неће их бити док наследници наследника не дођу у прилику да им се исплати надокнада потврђена од суда у Стразбуру!

-Знаш шта Дацо…ја више немам намеру да читам јер је остало целих четири киле и 800 грама да се чита. Ово што видех је сасвим довољно да одликујем Динкија Карађорђевом звездом и медаљом части Економиста Србије.

-Тако је Томанија, овај остатак од четири киле и 800 грама Програма је Буџетски суфицит већ сада а камо ли када се програм оствари…поготову по питању штедње. Ту је Динки све обухватио од спајалица, гумица, печатњака до метли, Таша, мистер Пропера и тоалет папира. Додуше, тоалет папир је сасвим избачен јер је примећено да се троши у енормним количинама колико оправдано, толико и да га службеници носе кући па им је Динки доскочио изостављањем те ставке. Коме треба нека донесе од куће…правилно…

-Значи, ову смо бригу пребринули, ово није спас ово је нови почетак…нови дил…ма ко то рече Вучко мој мили?

 

http://zekaonica.blogspot.com/

 

*************************************************

 

ВАНЗЕМЉАЦИ

 

 

 

Зу- брате Му, зашто се овај летећи тањир тресе к`о стара канта ?
Зар га нисмо подигли са генералке пре поласка на ово путовање ?

Му- брате Зу, изгледа да нам је опет рикну главни блајбингер, бојим се да ћемо морати принудно да слетимо јер видим по инструментима да је и пертлована фећвица почела да нам отказује.

 

 

 

vanzemaljci...

 

Зу- брате Му, сада смо изнад Русије по инструментима за навигацију !

Му – брате Зу, што не кажеш, јеси ли ти нормалан, што ми ниси раније рекао, хоћеш да награбусимо? Чуо сам да ти Руси имају неке ракете и све обарају. Ако нас рокну остаје нам само да се телепортујемо у Сибир а тамо је зима за цркнеш.

Зу- брате Му, нагази мало ову крнтију, бежи бре од ових лудих Руса…него по карти видим да има нека Србија…ево близу смо…види, лепа нека земља а изгледа ни ракете немају.

Му- брате Зу, хтео не хтео морамо да слетимо у ту Србију, зарибао нам блајбингер, сав се пуши, ова канта је одслужила своје…вежи се….аууу…готово….мамааааааа!!!

Бум…трас…кррррр……..

Милисавеееее…трк овамо…кој га довезе ову крнтију, па баш у сред моју њиву…ћу му поразбивам све зубе ако ги пронађем…

Брате Самојко…види ову двојицу унутра ем мали, ем зелени, ки да нису од нашу сорту… идем по попа да освети ову кршину…кој га зна одакле ови падоше…

Иди , бре , Милисаве…наши су , немој бадава да потежеш попа…мало јесу зелени а који то сада није зелен у Србију од муке. Дај ракију па да почастимо ове наше зелембаће када се освесте. Само да се после поново не онесвесте када схвате куде су долетели…

Ја би реко, брате Самојко, да су ови типови из наше владе…мора да се враћају из Брисела…видиш како су их ови из ЕУ узеленили…начисто…

Јес, Милисаве, лепо су их удесили…само ови су нешто мршави…осушени…наши су , бре, подгојени, удешени….а имају и лепше авијоне… види, бре, на шта личи ова крнтија…као да је пала са Марса…

Их, бре, Самојко, гледам ги пре неки дан на телевизор како су лепи…види ,бре, на шта ови личе… ма наши су него их ови у Бриселу баш удесише до даске…него биће да их је Тачи опет префарбао и и превеслао па су позеленели од муке. Види овога десног колики му је нос…тај мора да је лажов а и прсти му нешто увезани…млого ми личи на некога…

Види, Милисаве, овај леви бунца, спомиње неког краља….аууу….црна му мајка….чу ли да трућа о некој пензији…тако млад а већ пензионер….дај му мало ракије…да му лакне…

Немам више, брате Самојко, дадох оном левом а он навалио ки на сису…све је поцевчио…ајдмо ми ипак до попа…да нас окади…ово ми је сумњива работа а и попа има лепу шљивку…можда ће да понуди…

Зу- брате Му, устај да поправљамо овај крш…па да се губимо одавде…на шта то миришеш…?

Му- брате Зу, онај ми даде нешто лепо а ја се насисо и сада не видим ни белу маццац (мачка на марсовском), него лези, бре, и уживај, види овај рај…то нигде нема…

Зу- брате Му, да знаш да си у праву. Ови Срби су неки много фини свет чим деле тај чаробни напитак. Можда се врате, да се и ја насисам, па да се братимимо… и да останемо овде…да и ми постанемо сисавци…

 

http://zekaonica.blogspot.com/

 

*************************************************

 

ИМПЛАТАЦИЈА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ

 

vlada-srbije...

 

 -Драга моја господо, Вучко, Дацо…овај, ти си још госпођица…. и остали присутни, добро ми дошли,  да се посаветујемо и измењамо утиске након моје и Вучкове посете Русији и господину Путину као и Дацине посете Америци!
-Да није твој наступ мало званичан драга моја Томанијо…ваљда се каже посета мајци Русији и брату Путину?

-Ма рекао бих ја то…а који ти беше момче?

-Ја сам твој саветник Марко и пратилац у добру и злу…зар си заборавила мила моја Томанијо…?

-Јес, види стварно…јесте нам Путин брат али сада не смемо да се изјашњавамо на тај начин јер Ештонка све прати и снима. А и тај Путин га претера овог пута. Навалио на Резолуцију 1244 ко мутав…само ми још Резолуција фали па да ме амерички амбасадор овде преслишава.  Е, јесу ти Руси задрти. Путин набраја а ми ћутимо и само чекамо када ће да скочи да почне да нам удара шамаре и чупа уши. Је ли тако било, мили мој Вучко?

– Аууу…тако је било…једва сам чекао да побегнемо из Кремља…а кој смо антрак и ишли тамо. Зна се ко су нама пријатељи. Ето када је био Гвидо..никада лепше и пријатељскије посете. Сваку мушкатлу је опипао, распитивао се, како се гаје….моја мама и тата су одушевљени његовом персоном, понашањем, знањем и љубављу коју је исказао према њима и мени. Тата му је чак запаковао два кила печења, кило кајмака и литар „Томоваче“ када је одлазио, да се радо присети како је дочекан и угошћен у правом српском дому.

-Е, Вучко свака ти част. Поздрави тату и реци му да ћу да му пошаљем пет литара „Томоваче“ јер се понео баш пријатељски и маркетиншки…

– Него Дацо како је било у Америци…биће да си донела најповољније и најлепше вести?

– Ма, не могу да ти опишем драга моја Томанијо. Много су ме лепо примили. Примио ме и Бајден, велика је то и умна глава мада сам стално морала да га исправљам јер је стално помињао да је Сомалија лепа земља, меша Сомалију и Србију…на крају смо се лепо споразумели. Ево овде сам све записала шта треба да урадимо по питању  имплатације …пардон … имплементације …После су ме водили да ми покажу како они праве чипове…а ја рече да то може код нас да се прави док си реко кекс. Баш сам их збунила…као да ја не знам шта су чипови…они пот а ја репот…има да их разбијемо када дођу овде да уговарамо чиповање. Још само да Динки спреми лову, да их намамимо…

-Дацо, мани ме се, каква лова, какви чипови…видиш да смо пукли начисто…нема више пара ни за лек…док сам делио, делио сам…онда узмем креду па опет поделим…више ни креду не дају….сада ме млате да урадимо ребаланс буџета…кукала нам мајка…на чега…на ништа..порез на кокошињце, штенаре и свињце је једини излаз…дао сам задатак мојим сарадницима да смисле како може да се цеди и сува дреновина….кажу да ту леже незамисливе паре….српска технологија будућности.

-Динки легендо, знао сам да си геније! Само ћути да се не сазна, да нас не провале ови из ММФ-а. Има после они нас да цеде, боље нека цеде ову нашу мирну рају.

-Нисам ја џаба укинуо све оне силне Бео и Инвест банке и довео ове стране …колико сам само дао пара Фиату, Јури, Горењу и осталима…они лепо са нашим парама газдују, узимају паре и цеде рају а ми више не морамо да размишљамо…него да се бацимо на пројекте који су будућност…ето Вучко је могао да понуди Гвиду да му извозимо саксије са две рупе…и на том пројекту ради моја екипа, још само да начинимо елаборат и да кренемо у реализацију.

-Ја лепо рече да ова Влада ради као подмазана машина, и немој да ми неко више дроби око неке реконструкције…тим који има овакве успехе у перспективи не треба мењати…ма, не долази у обзир..

-Добро Дацо, неће, смири се…хајде сада да видимо шта ћемо да радимо са имплатацијом…овај…имплементацијом споразума…?

-Види Томанија…то не треба више стављати на дневни ред…то је завршена прича…зар ти мислиш да ћу ја опет да идем у Митровицу и да слушам оне отпаднике и бунџије како ми звижде и добацују? Не долази у обзир! После свега што смо учинили да им олакшамо живот и да их имплатирамо у косовске институције. Коме се не свиђа имплатација  имплементације нека се сели у Бугарску, Грчку, Македонију…овде нећу да их видим…треба и овде да звижде и да кваре овај дивни и миран народ србијански…море…доста је било звиждања…Европа и Гвидо нас чекају као пристојне и фине људе…прошло је време бунџија…нема више…шлус…

-Тако је Вучко…заслужио си и већи аплауз од овога…тако је..Европа и Гвидо су незаменљиви…то је будућност и наша и……. Србије…
http://zekaonica.blogspot.com/

 

*************************************************

 

КРШТЕНИЦА

 

 

stafeta-tito-...

 

Ханс- Је ли Фриц ко је оставио ову крштеницу са непотпуним подацима…мислиш ли ти да решиш овај  предмет?

 

Фриц- Бих ја шефе али не знам шта да радим…?

 

Ханс- Шта ти није јасно ?

 

Фриц- Шефе лепо је што се родио тај мали и зна се име мајке али од горе је стигло да се не уписује име оца…

 

Ханс- То неће моћи. Наше архиве су огледало прецизних података, ми се тиме поносимо вековима после нас трајаће наше архиве као сведоци садашњег времена, сведочиће о нашој Монархији…мора да се упише име оца и… шлус!

 

Фриц- Не смем шефе…наредио оберначелник…

 

Ханс- Како ја то не знам…почели су да ме прескачу…хијерархијски! Идем ја код оберначелника да видим о чему се ради.

 

Куц…куц…

 

Форверц…

 

Шта треба Ханс…где гори…видиш ли да пијем алпско млеко из Тирола…

 

Добар дан поштовани оберначелниче…ако бих смео да питам..

 

Питај, Ханси… питај…

 

Оберначелниче…Фриц има једну крштеницу без имена оца…како да је архивирамо без имена оца… не иде…?

 

То си ме сада питао и никада више…то је државно питање…шта тебе заболе што нема имена оца…архивирај како је речено и марш напоље да те моје очи не виде следећих петнаест дана…марш

Јебем ти будалу…име оца, па име оца…треба мене после Фрања да обеси на сред Беча због тог копилета и овог манијака. Има да га отпустим првом приликом…име оца…ццццц….

 

 

http://zekaonica.blogspot.com/

 

*************************************************

 

 

ДОЧЕК

 

 

vucic-vestervele-beta...

 

Ало…тата…твој Вучко је овде…вечерас долазим на вечеру…пеци прасе, јагње а можеш и неко теленце…доводим немачког  министра Вестервелеа на вечеру…знаш тата то је онај фини Немац…онај који мене воли а и ја њега пуно волим…и спреми собу да преспавамо…

 

Добро, сине Ацо…јеси ли ти нормалан…одакле ми паре…када си ми задњи пут донео бар сто грама кафе…нема синко зашта кер да ме уједе а камоли да ти правим вечеринку за тог твог Швабу…а и у спаваћој соби је отпао плафон…прокишњава…

 

Тата, немој да ми Вестервелеа називаш Швабом…то је један фини Немац…снађи се тата…замалтериши тај плафон а ја ћу да наредим Динкићу да ти сазида нову кућу, на брзака, када прође ова фрка….ајде видимо се… сада журим на аеродром да сачекам мога Вестервелеа …

 

Аеродром

 

Слушај Пантелија, немој случајно да ми се неко примакне Вестервелеу…нећу никога да видим…хоћу да Служба ради без грешке…хајде сада на извршење…ено га слеће…

 

О…мили мој Гвидо…ммммм…цмок ..цмок..цмок… бите шен…добро ми дошао у моју Србијицу…

 

Мајне либе  Ацика…како си ми се пролепсао..цмок…цмок…цмок…ај…ај…како си ми цврст и…

 

Чекај бре…Гвидо немој да ме штипаш…гледа народ…ово је Србијица…бре… стрпи се…

 

Мајне  либе Ацика, како је лепа ова твоја Србија јес да се мало омалила па је сада Србијица а биће и моја како год окренес…

 

Немој Гвидо либе…ово су нама наши преци оставили…јесмо је мало раскрчмили али нема више…додуше…. ако даш који еврић ће се договоримо…

 

Мајне либе Ацика…све ћемо ноцас да ресимо…

 

Хоћемо…мили мој…Гвидо…ја сам се темељито припремио а и мој тата нам је спремио сопче…а ноћ је дуга…па ко издржи до јутра.

 

Мајне либе Ацика…данке шен…ја могу три пута до јутра…зар не видис да сам у кондицији а и ти си ми бас онако одговарајуци…хајдемо сада, постајем нестрпљив…

 

Пантелија, пали кола и вози нас код мајне фадер..форверц бите…само да се јадник не претури на леђа и да не почне да мајне Гвида назива Швабом…онда сам га угасио…

http://zekaonica.blogspot.com/

 

 

*************************************************

 

 

KOСОВСКИ ДОГОВОРИ

 

 

Aleksandar-Vucic-prst-e ...

 

-Драги моји Срби, Браћо моја, Сестре моје, ето Мене ето Вас, ето Брисела и Споразума, рат онима који га прихватити неће !
Ево, дођох овде код Вас из престоног нам града Београда, да се објаснимо и да вам сугеришем да прихватите Споразум Бриселски као што га и ми ваши изабрани представници и делегати прихватисмо!

-Уаааа…издаја…..уааааа…!!!

-Чекајте Браћо и Сестре, ко то тамо виче?….није ред…да се прво продиванимо и да вам је испричам како је било на преговорима у Бриселу граду белгијскоме…

-Боље умукни издајниче….уаааааа….

-Елем, Браћо и Сестре…тешки су преговори били, тешки ,болни, непреболни. Све ме коске боле од лежања по патосу, језик ми је од дивана натекао, уши ме боле од њиове дреке, мозак ме боли од њиховог притисака и уцена…
Неда лепа Кети а неда и Тачи…. Браћо мила!… па ми дадосмо што имасмо а више нам и узеше….

-Дали сте све, издајници..Бранковићи….уаааааа…

-Нисмо ми ништа дали до оно што смо имали…ти тамо из ћошка…немој више да ми упадаш у реч…Дакле Браћо мила, што добисмо, добисмо а мислим да смо добили много..толико смо добили колико још до сада нико добио није …

-Алооо издајниче…ниси ништа добио, све си дао…кога ти лажеш….уааааа издајаааааа….

-Добили смо браћо гаранције од Расмунсена а када Расмунсен даје гаранције куд ћете већих и јачих гаранција…ако то онај из ћошка уопште то може да схвати. Добили смо Браћо моја…све што нисмо ни сањали да ћемо од њих добити а то што смо добили је максимално што смо могли добити. То вам је, Браћо моја, као да сте добили премију на лутрији јер ово и јесте премија за Вас и за Нас. То ћете схватити тек када буде почела примена Добитка…овај Споразума. Да ли сте ви свесни Браћо мила, да смо и ми несвесни колики је Ваш и Наш добитак у овом тренутку. Чак је и лепа Кети била задовољна  а Тачи се толико радовао као мало дете, Ивица је плакао од среће а и мени је срце заиграло па ми дошло да певам на сред града Брисела белгијскога срећан и задовољан…да нисам тамо био, све видео, у свему учествовао…па да ми не верујете Браћо и Сестре Миле…

-Све то знамо издајниче а сада нам реци шта си ти добио зато што си нас продао и ставио под шиптарску чизму….уаааа… издаја….срам те било, куда ће ти душа…дођи да живиш са овим паћеничким народом овде, доведи своју децу овде па да видиш какву си премију добио…издајниче….уаааааа

-Тако је Марко…тако и никако…издаја, издаја, издаја…

-Ма шта ви упште хоћете, није вам ово Трг Републике, да вас се скупи вас хиљаду па да ми дробите шта ћу ја да радим и шта ћу да дам. Коме се не свиђа нека се жали Тачију а ја сам решио како сам решио. Нећете, Ви шака јада, да ме спречита да уђем у Европу да прокоцкам  Датум јер се вама не свиђа Споразум. Имам ја инструменте да вам забиберим чорбу више него Тачи па има да ми пиштите као Дамјанов зеленко…..

-Губи се одавде издајниче…семе ти се затрло…Бранковићу већи од Бранковића…уаааааа….издаја..издаја…издаја…

Шофер, пали кола и вози ме за Београд….са овима сам завршио…нећу ја са оваквима у Европу…ако треба сам ћу да одем, Датум да добијем…а после ови нека се трљају главу како знају…а ја лепо у Европи…их

 

http://zekaonica.blogspot.com/2013/05/ko.html

 

*************************************************

 

ДЕКЛАРАЦИЈА

 

PROTEST u Novom Sadu...

 

-Ало Вучко, шта је…ало…шта се дешава тамо…шта радите…овде брује УН о некој Бокијевој декларацији…Амери већ најавили своју а ови из Тонге се смејуцкају и кажу да ће одмах да подрже Амере…брука, бре Вучко !

-Е, вала добро те се јави мајко моја политичка….није ништа страшно…Боки умислио да може да нам удари сучку са том Декларацијом….није критично, имамо и ми коња за трку, народ је на нашој страни, радимо на томе дан и… ноћ…мислио је нас да превесла…лопина је то…изгледа да је испразнио ону Банку што је сам основао…ваљда је и основао да би је ојадио…а има да га наватам, за све ће да плати…тако ми поштења…

-Тако и треба сине мој, сада је прилика да их све почистимо да се никада више не опораве, чек само да се ја вратим, биће њима белаја…море ….Него шта је Боки написао у тој Деларацији, дао Бог да му на нос изађе…

-Инсинуације, драга моја Томанијо….и призвољне и паушалне оцене…те као Срби јесу увели Војводину у Србију али би то сада требало да може да буде али да не мора да значи…..а ми ти одмах направимо митинг…да си само видела… заставе ..говорници …скандирање…непоновљиво…колосално…историјски скуп…а порука са скупа је, Војводина у Србију, Србија у Војводину и Бокија у апсану… а вала то му и следи..сит сам га.

-Гледам ја овде на ЦНН, али они другачије причају, кажу скупили се српски националисти па укидају демократију у Војводини и не дају да Војводина постане еврпска регија и њихова прћија, ено га и Брисел се забринуо, Ештонка ми пустила СМС и каже да ће одмах  да одмах обједини преговоре о Косову, о Војводини и ако треба и о Рашкој области….мамицу јој покварену…
Звао ме и Шеик Ибн Забн АлСаладин…пита да ли ће бити нешто од његових краставаца… каже да воли само српске краставце….то би већ била јасна порука о статусу Војводине са његове стране, јест човек свака му част.

-Биће гарант, ено Пантелија се не миче са његове њиве…увео је мртву стражу…реци му да буде миран…нема да зафали ни краставче а и  ја сам дао реч. А ти знаш да је моја реч као стена монолитна…Ештонки поручи да се не узбуђује и да ћу да јој донесем за Ускрс јаја из Мокрина да се туцамо…да видимо ко ће кога да потуца.

-Него Вучко је си ли се извинио оном Шваби Гинтеру, није било ред  да он затвара конференцију за штампу поред тебе домаћина..

– Слушај Томанија, не спомињи ми тог Швабу…морао сам после да га јурим по ходницима да му се извиним док су новинари јурили за њим да га питају када ће бити следећа конференција за штампу а он побенавио па се само дерњао …раус…раус…и почео да салутира…ваљда се присетио старе славе..

-Аууу…па ни теби није било лако мој Вучко…али тако ти је то када имаш историјску мисију пред собом…зато ће нас историја и памтити…као фине и пристојне Србе…европске…а не тамо неке балканске.

 

 

http://zekaonica.blogspot.com/2013/04/blog-post_15.html

 

*************************************************

 

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ

 

 

svabe...

 

– Поштоване даме и господо, новинари и сниматељи отварам ову конференцију за штампу којој присуствују и наши велики пријатељи Парламентарци из Француске и мени поготову миле Немачке!
Као што вам је познато наши мили пријатељи су дошли овде код нас да нас обиђу и да се увере у колосалне и непоновљиве реформе које смо ми , као нова власт, учинили!

– Пардон хер Вуцко…а преговори са Косовом?

– Доћи  ћемо и до тога,.. где сам оно стао? Дакле, ова власт, је како рекох а то нико не може да порекне , на најбољем путу да оствари вековни српски сан  да постане део ЕУ, да оствари оно од чега су наши дедови бежали као ђаво од крста…

– Пардон хер Вуцко…а преговори са Косовом?

– Овај, немојте ме прекидати хер Гинтер, губим нит….да….наши су дедови бежали а ми не, ми ћемо да урадимо оно чега они нису били свесни…ако нам Шваба тј. Немци…пардон хер Гинтер…нису пријатељи ко је онда питам ја вас, а ово питање је чак излишно ако знамо о каквоме се пријат…

– Пардон хер Вуцко…а преговори са Косовом, засто нисте потписали признање…?

– ….ељству ради…Хер Гинтер опет ме прекидате, зар не видите да ми је нит све тања и тања….где сам оно стао… аха…ако ви мислите да смо ми заборавили оно 100 за једнога варате се, памте Срби заборавити неће…

– Господине Вучко, пукла вам је нит…да не примети Шваба да причате о њиховим злочинима…да  ли и то да ставимо у извештај…

– Е, знао сам да ће овај Шваба да ми помери памет…какав извештај…никако…

– Али, Хер Вуцко….реформе су гут…него ста би са Косовом, када цете да признате Косово ?

– Мајко мила…овај Шваба није нормалан…запео са Косовом ко ћелав на чешаљ…немој ово неко да преводи…дакле…е сада више појма немам где сам стао…завезала ме ова швапска будала у чвор…да је бар Томанија овде она би знала шта даље…

– Господине Вучко, причали сте о реформама и пријатељском односу Немачке према Србији.

-Нисам ваљда, … да тако је… дакле наше реформе су круцијалне, то још нико није урадио јер смо само ми то могли да урадимо и нико више.

– Пардон Хер Вуцко…то знамо него када ћете да признате Косово и то пред камерама..?

-Гледајући из наше перспективе, ми се трудимо да испунимо све захтеве Немачке и ЕУ без обзира колико су обзирне..то је наша света дужност јер то је оно што ће остати иза нас, по чему ће нас генерације памтити…

-Алооо…Хер Вуцко…немој ти мени ко Сваба тралала…када цете да признате Косово..бите шен данке шен…

-Ама Гинтер, немој више да си досадан, шта тебе заболе уво за Косово…ви Швабе сте га признали…шта би ти сада, не дави ме више…сав сам плав од вас Шваба удависте ме…само што и ја нисам постао Шваба..

-Хер Вуцко…немој да врећаш…како те није срамота..а лепо си обецао а код нас Немаца нема обецање лудом радовање..нема више прице, прави ти реформе па се јави, датум висе није битан…а ни хитан… ова конференција за стампу је фертих, ајде сада сви раус и форверц …данке шен, бите шен…ауфидерзен..енде !

-Ауууу…шта ми уради овај Гинтер Шваба…чекајте, бре, новинари…куда сте кренули…није готово , ја нисам огласио крај….

-Господине Вучко..рече човек да је крај и оде…шта ми сада да радимо овде?

-Ево ја сам остао…неко мора да испоштује Србију…добро готово је …ауфид…мислим довиђења господо новинари!

 

 

http://zekaonica.blogspot.com/2013/04/blog-post_11.html

 

 

*************************************************

 

 

 

ДАНИ ПАКЛА

 

 

PAKAO...

 

Живане, дуго ме није било, шта има ново. Сада ће да дођу Баба Томанија и Вучко да састанчимо па док се не појаве рапортирај. Него на шта то личиш, као да те поплава избацила?

 

– Мила моја Дацо и шефе, пуче ми јуче гума на бицикло баш у кривини код Радишиног забрана па се стрмекнух у јендек а таман сам био кренуо да исконтролишем Пантелију и малог Ђокицу…..све ме коске болу шефице. Него стање у село не ваља. Народ се повукао па ћути. Ено, газда Обрад хоће да затвори кафану…каже…не може да прода ни кило ракије дневно…али се досетио ових дана па организује ријалити шоу “Мали Браца“, дошли неки, Боже ме сачувај да учествују, оно се не виђа сваки дан….и мушко и женско.

Све их набио у ону магазу иза кафане….као ту ће да се питају, станују и да их снима Столе камерман, онај што снима свадбе и крштења…да се све види шта раде и ко ће кога.

На ону напуштену Фарму ћурака дошли па неки други, да буду фармери у исто неки ријалити… да гаје ћурке и патке и да све то снима ТВ и да народ гледа…и сви кажу да су сви неки Випови….а шта му то значи појма немам. Начуо сам да се ови наши сеоски ђилкоши спремају да иду да им гачу и мучу ноћу….мораћу да обратим пажњу, банда је то. Пантелија шета около са ону своју танџару као суманут и чека да вратиш авијонче да има шта да чува. Шеика нигде ни од корова па Пантелија диго руке да би му чувао њиву… мора да га пријавим у ријалити у Фарму…

 

– Живане напиши све у извештају…написмено…ево иду Баба Томанија и Вучко…да имам све црно на бело…на извршење!

 

– Дацо…шта уради ти у Брисел…има ли неког помака?

 

– Слушај Томанија, немој да се правиш мутава…били смо и ти и Вучко и ја заједно код Ештонке…шта ме сада питаш као да си пала с Марса…све си чула а и Вучко је чуо…хоћете мени да увалите да сам само ја чула док сте ви ватали зјала. Неће да могне…има сви да поделимо одговорност а не само Даца да награбуси јер ће да добијемо дупло голо па и мало мање од како преговарам.

 

– Јес Дацо у праву си, како год окренеш следи нам дал` обучено дал` голо али биће ништа колико ја видим…Бога ти, шта ти мислиш Вучко..?

 

– Томанијо, мила моја политичка мати, ја мислим да одступања од преговора не сме бити!

Знам ја да ће да добијемо шипак од Ештонке и Тачија али ми мора да преговарамо јер је нама у преговорима једини спас. Ако не преговарамо нећемо ни шипак добити па је боље да преговарамо јер нам шипак и тако следи па ћемо бар знати да смо га испреговарали, био обучен био го, па још дупли! Нама нема без Уније и Ештонке живота. Нас чека неколико ДАНА ПАКЛА…пред нама се АД отворио…у АД ћемо отићи било са ништа било са ишта па боље да одемо са ништа…ето, тако ја мислим мила моја Томанијо….

– Пу, пу пу…немој АД да ми спомињеш Вучко…прекрсти се…много је густо, морамо констатовати…него имамо ли ми црвену линију до које ћемо ићи у преговорима…?

 

– А шта ти је то Томанија? Каква црвена линија какви бакрачи…ако не добијамо ништа онда нема ни линије…линију смо одавно зацртали па избрисали…па зацртали па избрисали…ноћу сањам неке линије…да су бар праве него све неке у цикцак…страшно!

 

– Ајде, бре, Дацо, много си осетљива…ето ја, имам час једну час другу линију…мало  зацртам  једну, мало  другу…то ти све зависи како кажу ови из амбасаде…они зацртају а ја по линији…шта ме кошта, мање ме боли глава…није Томанија од јуче…како год окренеш линија је мање битна…очас посла може да се промени…

 

– Мила моја политичка мати….свака ти част…тако треба, нисмо ми задрти линијаши…нека види Европа да ми можемо по свакој линији да се крећемо…ми смо већ доказали да можемо да се крећемо и у круг…јест да нигде нећемо стићи…али и то  је доказ за Европу да ћемо је слушати …каскамо лепо у круг, тапшу нам и бодре нас, шта ћеш више.

Само да нас мину ови ДАНИ ПАКЛЕНИ да се АД затвори испред нас и изнад нас а после ћемо натенане, наше време и тако тек долази.

Европско време!!

 

http://zekaonica.blogspot.com/

*************************************************

ПРИЧА КРАВЕ СИМКЕ

Krava-mleko...

Да се представим:

 

Ја сам Симка, крава од сименталске расе, што ће рећи племенита рода, племкиња међу крављим или поближе, говедарским родом.

 

Ово тек толико да се зна да ја нисам нека буша којој може било шта да се каже и да јој се накалеми поготову сада у овој ситуацији у којој су се нашле све моје колегинице, краве млекуље.

Целог свог крављег живота ћутим, преживам и доносим млеко.

Целог мог живота ме музу а ја срећна када чујем како мој газда Милисав задовољно звиждуће и како ме хвали.

Еј, није мала ствар, 20 литара млека дневно, треба се потрудити.

Не могу да кажем, Милисав ми је много добар, пази ме и мази, много ме воли.

Увек ме помузе на време, постави нову простирку, доведе ветеринара Светозара када је потребно.

И Светозар је много фини. Када ме пелцује ни не осетим. Само ме нервира што неће да ми доведе неког лепог бика, стално нешто ескивира.

Каже то више нико тако не ради. Боље је вештачки и модерније, мада бих ја радо да се подуватим са неким Шароњом…ал` не да Светозар па то ти је.

Леп ми је живот, није ред да се жалим, не би било фер.

Све до пре неки дан.

Улете Милисав на сабајле и поче да ме музе без апарата. Притисо па боли виме, очи искачу. Мрмља нешто, видим бесан, само врти главом. Натукао шајкачу до очију, рекла бих сад ће да експлодира о беса.

Ето и газдарице Лепосаве, везала мараму па је стално притеже а очи јој сузне и црвене.

Све шмрћка и мази ме по сапима. Обоје ћуте, Милисав не звиждуће, тишина. Чак се не чују ни оне досадне зунзаре које ме по васцели дан нападају.

О чему ли се ради, размишљам ја…да ме нису продали?

Нема разлога, воле мене Лепосава и Милисав….а волим и ја њих…много су ми добри!

Ето и Светозара, носи неку хартију и још од капије виче…

Ооо Милисаве…све је у реду…Симкино млеко је у реду…тип топ…можеш као лек да га користиш.

Скочи Милисав па поче да ме љуби међу рогове….аааа мени мило, знала сам да ме воли али стварно нисам знала да ме баш толико воли.

Лепосава скинула мараму па све подврискује од среће па навалила да љуби Светозара а он се јадан зацрвенео ко булка па само дува.

После неког времена одоше они да се почасте, на кафицу и слатко, све како је по реду.

Оста ја сама, оне муве зунзаре опет навалиле па морам да млатиm репом без престанка а неки пут ме баш мрзи.

И све нешто размишљам.

Нешто није у реду са овим људима….контролишу моје млеко….еј бре….  ја не бих појела ни једну кварну травчицу само да је намиришем. Мој Милисав би сам појео те кварне травке пре него што би их мени дао.

Ја сам Милисаву и Лепосави ко фамилија, децу им храним…па и ове Београђане када Лепосава изнесе сир и кајмак од мојега млека на пијацу.

Сви знају на пијаци за моју Лепосаву, она и моју слику показује муштеријама…колико се поноси мноме.

Ушо, бре, неки ђаво у људе, па се свађају и препуцавају око млека…каже Милисав…нека дођу да их напојим са Симкино млеко па да оздраве.

 

http://zekaonica.blogspot.com/

 

************************************************

ДОРУЧАК

vladin avion...
Ђокице…дедер пут под ноге па да ми нађеш Пантелију. Одмах га доведи у кафану, ја ћу тамо да фруштукујем…ајде пожури сада…на извршење.
Добро јутро газда Обраде..како фамилија…бизнис..видим добро ти иде..већ је препуно…него да ти ја пошаљем оне моје порезника..хе.хе.хе..
Драга моја Дацо…јест да седе ови наши сељаци ал` слабо троше мила моја Дацо…него да те ја частим јутрошњи фруштук а ти лепо да заборавиш на те твоје порезнике…?
Је ли , бре Обраде, јел` би ти то мене да подмитиш, срам те било…хоћеш сада  да зовем Живојина да те приведе…него, дај ти мени кило прасетине, салату , кило белог и сифон соде !
Нема !
Како нема…шта оно једе  Симела..зар то није прасетина ?
Нема, мила моја Дацо…затварам бирцуз..ништа више нема..сиротиња..јад и беда…Симела је то сам донео а оно жуто у флаши  није вино…то сам му ја скувао чај од камилице.
Ајде, бре, Обраде…шалила сам се….аха ево га и Пантелија…дај њему један сок од малине а мени дај да фруштукујем како сам рекла.
 
Шефице, може ли за мене један полић ракије смрзао сам се на стражи !
Не може…па после да наставиш да се наливаш…него где ти то, Пантелија, стражарчиш ?
Шефице, поставио ме Живојин да чувам Шеикову њиву са краставци…почели сељаци да краду…а ја сада на мртвој стражи…нема ники да привири на километар…чим нешто шушне а ја о`ма опалим из ову моју танџару…и врапци се разбежали…мир божји…
То да оставиш…заболе ме уво за Шеика и његови краставци…нека му их Вучко чува и баба Томанија…они га доведоше овамо…не може мој СУП да растура кадрове около на неке краставце, имамо ми паметнија посла….уосталом нека Шеик доведе своје Бедуине и камиле па нека му они чувају краставце.
Одма да идеш на мртву стражу и да чуваш моје авијонче. Добила сам дојаву да ће неко да ми изврши диверзију на ту дрешину. И овако није ничему. Треба да путујем за Брисел код Шентонке и Чатија, није ред  да ме чекају, обећала сам. Механичар Паја га једва саставио, генијалац је нема му равна. Турио анласер од трактора на авијонче и сада пали ко мина. Зоки, главни пилот, се увек прекрсти три пута пре полетања и стално је зелен у лицу. Мица, стјуардеса, отишла на трудничко па ја сада морам да изигравам стјуардесу. Пре неки дан Жаре копилот, ме ухвати за гузицу, заборавио се јадник…јесам му опалила шамарчину, министарску…мора да му још звони у глави !
Значи, Шефице, мртва стража…без бриге..ники нема да приђе около авијонче…има да ради танџара убојито и брез пардона.
Тако је Пантелија…а сада на извршење…сигурност на првом месту…отаџбина је у питању !
Газда Обраде..дај да платим…шта сам дужна ?
Ништа мила моја Дацо…ја частим…има се може се !

 

 

 

***********************************************************

 

 

 

САБОР

 

 

krastavci...

 

Видим пре неки дан обавештење да ће у нашој сеоској кафани“НАШ ОБРАЗ“ бити одржан свенародни Сабор нашега села.

 

Лепо се спремим, обучем најлепше одело. Рекох, није мала ствар учествовати на Сабору па је ред да се и изгледа све по пропису.
Унутра академска атмосфера, сви озбиљни, празни столови, моји сељани само пуше и ћуте онако замишљени.
Са стране видим издвојен сто пресвучен зеленим столњаком и три празне столице, ваљда за председавајуће овог нашег Сабора.
Позовем Газда Обрада да наручим полић ракије..каже не може док се не заврши службени део Сабора…рекао Вучко а Вучкова је непорецива.
Након кратког времена уђоше Поп Живадин, наш Вучко и полицајац Живан и поседаше на столице намењене Председништву.

 

Поп Живадин: Браћо Срби и Сестре Српкиње…додуше сестара нешто и нема овде али смо их споменули, како и треба. Браћо Срби, сакупили смо се на овом Сабору да решимо једну врло важну ствар за наше село. О томе ће вас обавестити наш Вучко, Бог му дао здравља и среће.

 

Вучко: Браћо моја, као што знате у посету нашем селу је дошао Шеик ИбнЗабн АлСаладин. То је браћо, један много фин господин који би да купи мало наше сеоске земље јер намерава да се овде код нас бави пољопривредом. Ми треба да се договоримо да му продамо оно Вашариште које је заради Шутка проглашено као пашњак. Е, то неће моћи да бидне…то има да буде враћено селу а село ће после да га прода Шеику ИбнЗабн АлСаладину. Хоће  човек да гаји краставце и тиквице на велико и да извози по целом свету. То је велика шанса за наше село. Има да се прочујемо на далеко. Шеик је  рекао да ће да запосли пола села, поготову када дође време брања и паковања. Браћо, велика се нама шанса указала па треба да потпишемо да се Вашариште прода Шеику ИбнЗабн АлСаладину. Биће и пара, Браћо, има да га ошишамо и има масно да плати наше Вашариште. Ово је светска перспектива за наше село. Сви ће да знају да су краставци корнишони и тиквице понос нашег села као и  Шеик ИбнЗабн АлСаладин.  Ја толико, Браћо, а ви размислите па да потписујемо.
Газда Обраде, дај ракију Народу..ја плаћам туру.

 

Полицајац Живан : Чули сте шта је рекао наш премили Вучко. Због мера сигурности наш сеоски СУП мора да се појача са људством тако да је Даца решила да прими у наше суповске редове Пантелију и Малог Ђокицу. И немој да некоме падне на памет да краде Шеикове краставце јер ће са мном да има посла. Има да чувамо Шеикове краставце и тиквице као зеницу ока свога.

 

Поп Живадин: Браћо Срби, да ми лепо приступимо потписивању уз Божију помоћ и  да обавимо овај Божији посао уз Божији благослов. Даће Бог да процвета наше село као и Шеикови краставци када им време дође.

 

Наста граја, поскакше моји сељани па лепо и уредно направише врсту за потписивање.
Поп Живадин упали кадионицу па окади врсту да све буде и по Богу и обичају, како и треба.
Газда Обрад унесе прасе на ражњу а Пантелија изађе пред кафану па опали из танџаре обе цевке.
Стевица почео да развлачи “Далапу“ а Радојица стао на сред кафане па запева “ Ој Србијо мила Мати“. Заигра ми срце од милине када видех како смо сложни и како се лако договорисмо око овако важног питања.
Ех…да нам је више оваквих Шеика, куд би нам крај био.
Ића, пића и берићета а Србија цвета….их…

http://zekaonica.blogspot.com/

**************************************************

 

УЗ ПЛАТФОРМУ ИДУ И УШТИПЦИ

ustipci i sir

Шефице , Даца каже да је приставила уштипке да нарасту па ће доћи тек за три сата…Да ли је она нормална…кажи јој да је Живан већ кренуо по њу…нек донесе те уштипке овамо па ће их испржимо уз разговор и кафицу.После сат времена….Аман, Живане…шта би ..где ти је Даца…Ене је исправља крста…каже да је тврда шипка на мој бицикло…точак ми се искривио…тешка , бре, ко туч…да ми се купи ново бицикло и то са сирену…буџет је и тако одобрио….Видећемо…видећемо…иди исправи тај точак и немој да ми кукумавчиш…јес чуо…?Томанија…да се Живану купи удобнији бицикл…овај је стра Божа …у стању распадања..Добро…него Дацо прочита ли ти Платформу коју сам ти упутио по малом Ђокици…?Прочита вала….и…шта да ти кажем…хммм…Немој да ми хмћеш него говори шта мислиш и то отворено. Гледам синоћ код Оље оног Бисенијиног Шорка а сада Ђилетовог…умало ми не упропасти Платформу…да не би оног финог Којенка обра зелен бостан моја платформа. Мали Маркић је био баш добар али Шорко навалио како ти нећеш да прихватиш Платформу због Шентонке, како неће да бидне у Скупштину…мало је фалило да одем да забраним ту непријатељску телевизију..поп Живадин је и тако у РАТЕЛ па има живот да им загорчам. Да ли је тачно оно што је Шорко цело вече потенцирао ?Е, сад..има неки спорни моменти и то сам хтела да ти кажем али ме Шорко предухитрио…не знам одакле зна…ко му рече…као да ми је он коалициони партнер..Дацо…не заобилази ми ко киша око забрана…у чему је проблем ? Јесмо ли се скоро договорили да саставим Платформу…јесмо…Убила сам се пишући дан и ноћ…дужа ми је ова Платформа него дипломски на Факултету…додуше дипломски нисам ја писала…били наши из Покрајине и одоше да читају Платформу задовољни…видим лепо да цветају од среће…беше и дипломатски кор…неки се мрште а неки ће да је читају…тако рекоше…ма млого сам задовољна…почео је чорбуљак да се подгрејава, још само да им засолимо и забиберимо…Види Томанија…каква ти је оно формулација..“Ништа није готово док није готово“…то да се преформулише…ко , бре“ да се млати са оном Шентонком и Чатијем “док није готово“…не могу ни ја више ..живци ми попустили..То не може …има да их заврћемо и возамо онако како ми знамо…таман дођемо до договора а оно није готово…а када ће да бидне то ники нема да схвати… Нисам ти ја Бисенија која пошаље Шорка а онај блене у сваки папир који му потуре па само потписује…рука му се осушила, даће Бог. Сад има да се преговара по Платформи док им очи не побеле…па ће да виду да је прошло Бисенијино време и да наступа Томанијина ера. Ено  америчка амбасадорка каже да је Моја Платформа парче артије али ће да видимо ко ће задњи  да се убрише, не била ја Томанија..
Дацо, види да се платформа усвоји на Скупштини МЗ па да кренемо са озбиљним преговорима…Тако може….да видимо шта ће и Скупштна да каже..није ред да само Даца награбуси…ено га Соћа променио одело и спрема се да нам наружи Платформу на пасја кола…их …нека ми само падне шака…Не секирај се Дацо…већ је Вучко спремио и за њега нека питањца…зашто му је нос увек бео и одакле му паре за онака одела а до јуче је био у селу обичан завезани ђилкош…полако…Спасенија..узми ове Дацине уштипке, уххх… како су лепо нарасли, па их баци на маст и набави старог сира да се мало заложимо …никога више не пуштај…сита сам више гребатора и шпијуна…А Вучка, Шефице…?Он је у Клинички Центар…мере му притисак…па црко апарат од притиска…неће тај скоро…док не поправе апаратуру…

http://zekaonica.blogspot.com/

 

**********************************************************************************

НИ ПО БАБУ НИ ПО СТРИЧЕВИМА

 

 

СТРОГО ПОВ.

На руке Даци министарки полиције
Доносилац
Мали Ђокица, Пантелијин курир
Седим, тако, пре неки дан у сеоској кафани “Наш Образ“ кад  негде око поднева уђе понос и дика нашег села бизмисмен Мишко Шишковић.
Оде иза шанка, позва газда Обрада и одоше иза у магацин да се нешто договарају. Присутни сељани се згледају, неки се смешкају, видим ја да ту неће да бидну чиста посла.
Уто се појави Мишко па позва свога дечка што га је чекао испред кафане.
Газда Обрад предаде дечку прасе на ражњу, и само махну Мишку па дрмну једну љуту.
Гледам куда ће Мишко, дечко и прасе, кад оно, а они право прекопута у МЗ у канцеларију код баба Томаније. Ја, шта ћу, трк и ја прекопута па упаднем у канцеларију код Томаније. Кад ме виде Томанија нададе дреку и наста гунгула а ја успем некако да се спакујем у доњу фијоку Томанијиног секретера коју она никада не отвара те сам све чуо  шта су причали на овом састанку па то и преносим у овај мој извештај.
Томанија: Виде ли неко где се деде она шпијунчина Пантелија…увек је тамо где не треба да буде…Спасенија, виде ли га да изађе ?
Спасенија: Чини ми се шефице, да је искочио кроз прозор а изгледа да је успут и откинуо и уво прасету што га Мишко донесе….треба ли шефице кафица…ракијица…
Томанија: Може, дај све што пре и више никога не пуштај…нисам ту…осим за Вучка ! Него којим добром пријатељу мој Мишко….а и лепо ти је ово прасе…хвала…хвала…ниси морао..
Мишко: Којим добром,… јеси ли ти нормална Томанија ? Шта се, бре, правиш блесава ?
Зар ти не можеш више да исконтролишеш овог твог Вучка…окачио ми се на грбачу…тотално је полудео. Решио да ме апси због асвалтирања сеоских џада…пронашао неке неправилности…какве неправилности…ко је више правилан у овоме селу. Био сам правилан када сам и твојима и Бисенијиним делио и шаком и капом… какви су ово сада безобразлуци…све се заборавило…паре сте потрошили а Мишко једини треба да награбуси. Лепо сам се договорио са Бисенијом да има да асвалтирам цело село и да ћу лепо да плаћам колико треба за она предузећа и да се праве као да је све у реду. Колико сам пара теби дао Томанија и твојима када сте победили на закувавању чорбе.  И шта је сад …пуј пике не важи…Вучко би да ме апси…Мишко у бајбок…све ћу да испричам оном Дацином Живојину…па ћете и ви богами да се чешете…
Спасенија: Шефице, дошао Соћа…каже да хоће да се види са Мишком…има, каже, да му предложи неки опасан бизнис… а треба му и мало пара…да напуни нос..
Томанија: Спасенија, кажи том зависнику да се носи у мајчину…немој да ми изилази на очи и да ми се довлачи овде у канцеларију…нисам му ја Бисенија…зови ми Живојина ако се сместа не удаљи са лица места….
Види …Мишко пријатељу …ситуација је много гадна и запетљана. Вучко се отео и више никога не шљивоше. Код њега ти је она:“Ни по Бабу ни по Стричевима“, кренуо је редом а докле ће да доспе то нико не зна.
Него нека он тебе мало уапси…а ти ћути када те Живан буде испитивао…они опутевима и предузећима а ти о крушкама…тако се то ради. Ја сада не могу да ти помогнем, нема шансе…Вучко се удружио са Дацом…терају своје…морам и ја да ћутим…
Мишко: Значи тако Томанија…да ме апсе…добро…али да знаш да ће ово и у иностранство да се чује…све ћу да одам, ако треба и у Стразбур а оне сеоске џаде има да вам се распадну већ ове зиме…срам да те буде…фуј..пљуц невере једне. Дечко, носи ово прасе и врати Обраду…неће те га ви видети више Мишковог мезетлука…
Томанија: Спасенија…дајдер ми шећера и воде…само кад оде овај бизмисмен…а и Вучко ће да ми плати када се појави !
Ето мила моја шефице Дацо. Овако је било од речи до речи.
Сада лежим у кревету савијен к’о кифла, још не могу да се повратим у првобитни облик, много је била неудобна она фијока.
Сеоски шпијун
Пантелија

 

**************************************************

ДОГОВОР ОКО ПЛАТФОРМЕ

 

 

Ало…Дацо..Томанија овде…ћу мало да закасним на састанак…стави тамо Вучка на канабе да одмори а ти имаш доле у орманчету флашу ракије па се прекрсти…ваља се..

Вучко, ево рекла Томанија да прилегнеш на канабе…стварно шта ти је, сав си зелен, ко гуштер зелембаћ, Боже ме прости…немој да треба да трчим по попа Живадина…
Море…не питај Дацо….увалили ми тамо у војној мензи у Охају неку њихову пљескавицу, нит смрди нит мирише а ја био гладан па навалио и поједе три комада…после Богу душу у авиону…дај мало те Томанијине “Томанијоваче“ да смирим стомак. Идем мало да прилегнем док се баба не појави….
После два сата…
Ало…Дацо…шта си укрстила очима…види Вучка…хрче све у шеснаест…а флаше пола фали…мајко мила које ја сараднике имам…Пантелија…буди Вучка… и стани испред канцеларије и никога не пуштај, ово је врло важан састанак.
Еее, овако…. Ви знате да морамо да донесемо Платформу за Космет, због ради Скупштине и онога народа доле.
Шентонка и ЕУ очекују да ми будемо на њиовој страни што нама и неће бити тешко.
Ми јесмо на њиховој страни само то нико не сме да зна.
Тако је Томанија… Мене су рекли у Америке да има све да добијемо џаба нас тројица…то нема везе са село…ми смо обезбеђени…све сам средио. Шта си ти уговорила мила моја Дацо.
Све, ове наше доле морамо да превесламо и да их преведемо жедне преко воде. Тако су тражили Шентонка и Чати у паузама док су се љубакали…ма, смучили су ми се…али шта ћу морам да слушам… мора да добијемо Приступницу, ко те пита….то је сада најважније ЏА или БУ…
Јес, Дацо..нема нам друге…нећемо ми да останемо задња селендра на Балкану…има да биднемо у тај ЕУ не звала се ја Баба Томанија…
Мила моја политичка бако Томанија…када ти тако кажеш онда нам нема друге…твоја је мудрост надалеко позната…него, јеси ли бацала скоро карте, пасуљ, гасила угљевље…да знамо шта нас чека…?
А шта мислиш Вучко, зашто сам каснила на овај састанак? Све ће да бидне најбоље..још ако стигну и ови гардисти из Охаја да нас бране, куд ће наше среће…тако каже угљевље а и гледала сам у празно буре ,од “Томанијоваче“, без батерије и све се потврдило…не била ја Томанија, части ми.
Сада само да напишемо Платформу али тако да ни Пантелија не може да је разуме.Та сеоска шпијунчина све зна, свугде забоде нос и опасно капира…то ћеш ти Дацо да напишеш, све како смо се договорили.
Пантелија, дођи дер овамо… Да ниси ти случајно прислушкивао о чем смо ми овде дискутовали…не дао те ђаво којим случајем ?
Нисам мила моја Томанијо, како тебе моју шефовицу да шпијунирам… куде би ја ?
Добро…иди донеси кило чварака, таман да упије ову ракију…ајде трк…да си пре дошао него што си отишао….
Јес, нисам прислушкивао…Пантелија мутав, закопчава се на леђа…све ћу да вас пријавим на медији а и знам на који ћу, па се после чешите како знате и умете…мене мислите да превеслате…како да не..!!

http://zekaonica.blogspot.com/

************************************************

ИКОНА

 

 

Буаааа…шмрц…шмрц….буууаааааа….мајко мила што ме роди, тако лепу и паметну а несретнууууу….буаааа….
У то, на вратима се огласило звоно.
Ко је сада, који ће ми кој мој….шмрц…шмрц…
Отвара врата…
Марш тамо стоко једна...како си смео да ми изађеш на очи, бежи од мене манијаче…буууаааа !
Оли, душо то сам ја твој Тирке, шта ти је…што си се тако забуцала…види на шта личиш… као да те је Сенди избацио ….аууу….
Шта хоћеш.... што си дошао…да те ја тешим…онај одвратни Синиша те опет воза а ти ни да писнеш…и ко ти је рекао да укидаш РТС…кога си питао…јеси ли мене питао мамлазе један ?
Оли душо…немој тако, много ми је тешко, дотерасмо цара до дувара…нема пара, народ неће више да плаћа репризоване репризе…
Шта неће...има да плаћа…ко пита народ. Има да отворим нову емисију па да им ја кажем да има да плаћају. Ја ,бре, историчарима не дам да писну када ми дођу у емисију па ћу и тај народ да оплетем само тако…јака ствар…народ…
Мила моја Оли…сада ћу да притиснем Скупштину да дају паре…има да дају иначе нема преноса  а неће бити ни репризованих реприза…па ће се питамо…имамо и ми коња за трку.
Пре ће бити да си ти један обичан магарац….идеш камчиш паре као неки слепац уместо да си мене поставио за главног уредника па да им ја забиберим чорбу…није мене мајка родила да само малтретирам докторе историје….све ћу да вас измалтретирам…и има да тражиш пет милиона еврића…криза је нећу ја ваљда, поред свих ових мојих недаћа, и кризу да осетим ?
Оли , много си ми паметна. Има да тражим пет милиона еврића а ако не дају има сваки дан да им пуштамо Борисове догодовштине и говоре и Дулића како чист Србију  а у паузи рекламе у којима се рекламирају Ђиласове  фирме…могао би и по неки његов говор о БУС ПЛУС а у позадини како комунални полицајци млате народ јер се усудио да уђе у аутобус.
Аааа… нисам ни ја од јуче па да видимо коме ће да дојади…
Мили мој Тирке…имаш идеја…не могу да верујем…све може како си рекао..мени да напишеш ново решење о постављењу и да се свако вече емитује моја слика пре Дневника бар пет минута…да се зна ко  овде коси а ко икону носи…љуби те твоја Оли…

 

************************************************

ПРОТЕСТ ЈЕДНЕ ПЛАВУШЕ

 

 

 

Извините г. Директоре, ево пред вратима стоје све наше плавуше, плачу ридају, једна чупа косе а једна скинула брускић па хоће да га шаље Синиши Ковачевићу у Скупштину, од када се скинула пола РТС се набило у ходник, бојим се да не избију нереди..
Брзо ми пусти Оливеру и још неку плавушу… а ту што се скинула одмах сликајте да је ставими у први Дневник…нека се види колико је тај полу књижевник узбудио духове у овој реномираној и Народној ТВ.
Јаааоо…мајко мила куд ме роди тако лепу и паметну…..јаооо, куку мене несрећне, па зар да ме онај Синиша спомиње само као плавушу…а ја сам узданица овог Јавног Сервиса…лелеееее…
Чекај , бре, мила моја Оли…немој више да се бусаш у груди, направићеш од њих палачинке…шта ћу ја после…са чиме да се занимам…смири се..хоћеш да ти твој Ацика да један вискић или неко коњаче да ми се мало смириш..?
Како да се смирим..како. Допустио си да свако може да се истреса на нас плавуше па чак и Народна Скупштина, одмах да си укинуо све преносе заседања или ми плавуше крећемо у генерални штрајк…па нека ти смеђуше и црнке воде програм, зацрнило им се све преко очију.
Оли,моја мила…како да укинем преносе…и овако немамо ништа од програма…немој више да ми се љутиш љуби те твој Ацика…
Онда кажи да ухапсе онога одвратног Синишу…не знам како ..снађи се… нећу више да га видим у Скупштини…срамота…
Оли, душо…не секирај се..све ћемо ресурсе и  људске потенцијале да искористимо у кампањи против тог Синише, његовог ДСС и Народне Скупштине…ево и НУНС је напао Синишу зато што те није споменуо именом и презименом…има да му загорчамо живот а паре које смо му дужни има да добије на куково лето, што ће рећи никада, док сам ја Директор РТС, а има да будем Директор док је ове власти и неке друге после. Тако ми рече Тома пре неки дан.
Е сада ми је лакше…тек сада има да им заврћем уши, ко ми дође у емисију боље да није дошао…тек сада ће да виде ко је Оливера новинарка и узданица РТС од пристрасно непревазиђеног, пера !! Љуби те Оли, наврати вечерас до мене да умонтирамо један прилог против одвратног Синише а после шта ти Бог да и моја уцвељена плава душа…

 

 

 

(Зека Поповић)


*************************************************

БЕЗ ФУДБАЛА НЕМА ЖИВОТА

Добро , бре, Томанија зар ја морам и са фузбал да се мајем. Мало ми је моје муке, јурим овде по селу ове лопове, она братија из афере АРГОЏЕМ још увек седи у притвору мада  је Живојин њих ангажовао да чувају сеоска говеда, да буде бар неке користи од њих…никога не суде…сви ме лажу..не могу, бре више…
Вучко ја сам у Мађарској.. ево ме баш сада цепамо секељи гулаш…немој да ме нервираш, да ми приседне. Среди то тамо у нашем фудбалском тиму…да све буде како ваља када се вратим, јеси ли ме разумео …ајд у здравље.
Пантелија…трк и да ми нађеш Ђајка и сврати до мене кући и донеси ми пола кило сланине и кило црног вина од прошле године…тако тражи и хитно назад…ајд сада..
Господине Вучко рече ономад  доктор да вам је висок притисак и да морате да се чувате…да вам можда донесем млека и мало проје за качамак ?
Пантелија, ако се сада дохватим ове летве имаћеш притисак преко леђа …вуци се…
После пола сата…
Где си Ђајко…стари лафе, легендо..нема те нешто у задње време…
Оооо… Вучко, честитам на намештењу и положају…ето мене, мало су ме хапсили па ме  трпали у бајбокану, па ме судили и на крају појео вук магарца, никоме ништа , све ћу да их тужим за душевни бол и физичко малтретирање ако треба и до Стразбура…него, која те мука мори г. Вучко ?
 Ђајко, све их гањај ја ћу ти помогнем….него види…овај наш сеоски клуб је у тоталниј були од када ти ниси на челу. Распад система…покрадоше благајну, распродаше фузбалере, никако да се пласирамо даље у неко такмичење а првенство нисмо узели Бог те пита од када…пропаст. Ето, оде и Крки па сада нема ко да крља, Милисав оде за Београд, оста го празан. Лаза неће више да игра…каже да ће да отвори рибњак да гаји рибу, коју рибу црни Лазо….али не вреди решио па то ти је. Симке отишао за Италију и не јавља се, шанира тамо гарант…пола тима фали. Како можемо више да се зовемо “Црвене Але“, сви нам се смеју…готови смо…помагај !
Види г. Вучко, нисам баш сигуран. Ти знаш да сам ја “Алама“ душу дао…и шта сам добио… бајбокану и бруку. Боље да сам узео једно двајес јутара и засадио корнишони и да ме Бог види. Зар опет да се млатим са овима који ми и апсану наместише ?
Ђајко брате, не секирај се. Знам ја те Бисенијине подрепаше….не бери бриге, све ћу да их почистим …само да се Даца врати од Шентонке има све да их поапсимо….да виде како је то…има Живан да се убије од посла. Ради како знаш и умеш…имаш одрешене руке…само да им касу претресеш да видимо ко је крао и одкуда толиког дуга…платиће ми багра….узми бре мало сланине и лука, све је домаће, моја призводња….а вино је из моје архиве, то нигде нема…ако хоћеш да ти одредимо једно педесет јутара за корнишони па сади брате Ђајко до миле воље.
Добро, бре, г. Вучко…мало је касно, прошла зимница.. који ће ми сада…
Јес, Ђајко у праву си…тек сада се сетих  да сам видео тегле по кући, па нема везе узми ти педесет јутара па сади ако треба и киви нема везе само ми “Але“ спашавај. Рекла Томанија да морам да средим стање у клубу док се не врати из Мађарске или сам и ја обрао корнишони…
Г. Вучко има да поразмислим па ћу ти јавим….јели , бре, Пантелија шта ти радиш ту доле испод стола…тражиш ли нешто…испало ти…??….ајде Вучко видимо се…
Јаааооо Пантелија, џукелооо, мене си нашао да шпијунираш…. где је она летва главу да ти разбијем….мрш одатле, на очи ми више не излази…чек само Живојин да се појави…људи моји зар је то могуће !!

***********************************************************************************

ПРИСЛУШКИВАЧ

 

Живојине сине, шта , бре, шеташ цело јутро ко суклета по дворишту, шта тражиш ? Зашто си испревртао дрвљаник који сам јуче пресложила. Чула сам те ноћас да си и по тавану ронцао. Једва сам после пред зору заспала…шта те спопало синко мој ?
Лепо сам ти рекла да се жениш, снајку да ми доведеш а ти начисто подилејисао сачувај ме Боже. Иди , јадан, упали свећу у Цркви , можда те и прођу ти врагови и зли дуси !
Ћут, Баба, видиш да тражим прислушкиваче…да нам неко није подметнуо каки микрофон па нас сада цело село слуша….само ми још афера фали…
Него види дер јел` то Пантелија тамо на крају сокака…иди га зови да дође овамо док ја посложим ова дрва.
Добар дан друг народни милицајац…ево мене на услузи вама и народној милицији…
Прво, ја сам господин полицајац…друго нема више народне милиције, сада има државне полиције…јел јасно или да те сада испендречим да једном утувиш у ту празну тикву…ти си Пантелија одавно зрео да те ја пропустим мало кроз шаке…а
Опростите…госн полицајац… примио сам к` знању.
Иди тражи од Бабе да ти да ракије па дођи овамо да се договоримо…имам важан задатак за тебе.
Е, овако….више нећу да те видим да се шуњаш по њивама и баштама….ко је коме крао кромпир, купус и лукац, то ме више не занима.
Има да пратиш и да ми дојављујеш све што причају Баба Томанија, Вучко и Даца…како ћеш то да изведеш не занима ме. `Оћу да знам шта причају …до задње речи, шта једу, када спавају и ко најгласније хрче. Све у детаље да ми подносиш у виду рапорта. Немој случајно да си било шта записивао…све има да памтиш а ако не упамтиш ћу те одерем ко` Муса јарца.
 Уколико те уфате немој случајно да си се сетио мога имена, придавићу те ко жабу…нема ни да бекнеш. Ово је таман задатак за тебе.. Пантелија…најважнији до сада…разумеш.
Разумем Госн. Полицајац…само…како ћу да биднем на три места одједаред…нема да спавам и да једем, јадана ме је мајка одгајила…шта ми је требало да се запослим као сеоски шпијун…лелееее.
Не занима ме….не ждрљекај ту ракију…има да им будеш у кревету, испод кревета, у клозету, испод клозета, испод астала…има да се максимално посветиш овом задатку.
Мааа…како да будем испод клозета…могу ли поред…аман, госн. Полицајац имај душе…
Не знам, снађи се…не занима ме…хоћу резултате и то још вечерас…и мани се те ракије видим да си већ почео да заковрћеш очима…бегај сада…на извршење.
Свака мени част…добро сам се досетио…нема бољег прислушкивача од овог Пантелије…моја школа…море, добра ова ракија..

Када будем завршио са овом руководећом елитом онда ћу да узмем Зеку у обраду…све нешто осећам да он о овоме све зна али мудро ћути. Нека , нека….нико није Живојину измакао па неће ни он…

 

 

http://zekaonica.blogspot.com/

 

************************************************

Састанак код баба Томаније

 

 

Ало…ало…Дацо, где си ти… чекамо те већ сат времена…ево га Вучко `оће да одлепи, узврпољио  се , само што није напустио састанак.
Чек , бре, Томанија ево мењамо гуме на бицикловима… све неки ексери по џади од када су ови Лудићеви копали за оптићки каблови….има да удавим Живојина што није рекао комуналцима да ово санирају метлом….ето мене за пет минута…
Ето Даце…само што није…него Вучко, чедо моје зашто си ми толико нервозан, смири се …
Оче мој политички, како да не будем нервозан…сви ми се мигоље, сви ме лажу… наједаред сви поштени а из очију им лоповлук вири…море ћу да полудим…притисак ми отишао на 200, ћу да прснем ко луфт балонче…
Добар дан…помаже Бог добри људи….Вучко који ти је… нешто си ми сав зелен у лицу…мора да ти нешто није у реду са стомаком…а ?
Томанија вади ону твоју шљивку да и ја пробам, ваља се ….бррр….добра…цепни и ти једну Вучко …то ти је за варење права ствар…
Море носи се у…..
Аман, бре , полако…као што знате повод за овај наш састанак је скора посета гђе Шентонке и гђе Ларице нашем селу а поводом прихватања свих услова које ће оне нама саопштити у вези признавања Чатијевог засеока као независног села. Мислим да је ред  да их дочекамо онако по српски, лепо, домаћински па рекох да се договоримо ко ће шта да спреми. Ти би Дацо могла да спремиш ону твоју пикантну чорбу а Вучко би могао да испече једног лепог телца па нека изволе шта би хтеле.
Ко то куца…напред…
Мила моја Томанијо… ево ја ћу да им љубим ручице све онако по бечки…
Шрадковићу… не долази Медена Олрајтова… јеси ли побенавио… иди се јави Соћи да ти удари једну дозу…а може и себи па се обојица мало баците у несвес…
Ти би попе Живадине могао да одржиш једну службу али скрати…и немој да спомињеш неке ђаволе и акрепе…ово су фине даме…није то за њихове уши….
Живојин да се побрине за сигурност…ако треба има да позатвара пола села, да не промоле нос из авлије…нека види Свет како ми дочекујемо миле госте… поготову припазите на Зеку јер имам податке да се спрема да гађа мућковима наше премиле гошће. Доведите и Бисенију и њене да се изљубе са Шентонком и Ларицом…ће да свисне ако се не буду виделе…то је старо познанство и љубав. Звао ме Ђиле хоће и он да дође… али никако да се сусретне са Бисенијом….покршише се начисто, сачувај ме Боже.
Када седнемо за кафицу има само ја да причам а вас двоје само да се смешкате ко зумбули….поготову ти Дацо….само послужи чорбицу и трепћи…Вучко и овако неће моћи да прича видиш да је начисто позеленео…значи само ја причам јер ми је енглески невероватан мада сам тек на почетку другог курса…сви ми кажу да сам феноменалан по енглески…
Ах …да…да не заборавим….Дацо, нека Живојин истера оне што су у притвору из афере АРГОЏЕМ на сокак и нека тапшу и узвикују пароле верности ЕУ а поделите им и заставице само пазите да се међу њих не увуче неки провокатор типа Зеке…да не лају и да нас брукају….
Ето то би било то…има ли неко нешто да каже… а ако и има није битно..ја сам своје рекао
Ајде сада свако на свој задатак….

 

***********************************************

Састанак у Бриселу

 

Дацо, мај свит, добро ми дошла ин Брисел… а ем вери хепи што ти мени дође…цмок…цмок !
Шта ти је, бре, Шетонка, шта ме, бре, цмачеш ко да сам ти род рођени….мора да си се спремила да ми запржиш неки чорбуљак и то онако на сефте…
Није, мај свит Даца, мадер да ми дајд…ај ем вери хепи што ћемо заједно да кукинг свит соуп за онај твој вилиџ….ех да је и мај најсвит Бисенија ту па да буде кукинг за нај гуд соуп ин де Европ Јунион.
Шентонка, мани ме супе и чорбуљака…немам ја када да се мајем са тобом. Морам да се побринем за зимницу, за струју, за паре …да не буде револуција у моје село а богами и да поапсим све оне Бисенијине лопове… те ова афера , те она афера…пуца ми глава…само ми још ти фалиш…
Мај свит Даца, ај кол ју да ју токинг вид Чати…он каминг ту токинг вид ју… да решимо проблемс тих Албанијанс вид ју Сербс да буде сарадња Сербс и Албанијанс… и има да буде кад ја токинг ту ју…вел..вел
Слушај ме Шентонка оно што је наше је наше и ту нема разговора…мож да се бесите и ти и Чати…мени сте нашли да запржите чорбуљак…како да не…море ћу ја вама да га запаприм …ће видимо..
Плиз Даца али само мало да ју токинг са мистер Чати…плиз
Добро, доведи га овамо али ја нећу да се рукујем са њим….то је већ Бисенија урадила за све нас а ако га је и пољубила нека је…фуј…
Добар дан моје женске…како сте ми лепе…да вас љубим у окице па да онда пљаћем од среће…
Бежи, бре, од мене несрећо…ето ти Шентонке па је љуби до миле воље видиш како те гледа…изгледа да је загорела ко војнички казан…
Оооо…мај свит Чати…мај лав….кам ту ми на мајн бубис….мхххр…цмок…цмок…мммм
Што ти је…Шети…пољако бре…ће ме растуриш ка бугарску скупштину….не ме грбеш ….не ме уједаш…јаоо…јооојјј…
Море да идем ја док ви не завршите посо…срам вас било…и ти Шентонка …зар си ме зато звала, као да ја не знам да ви већ одавно љубавишете…срам да вас будне…пљуц..
Уххх, једва остаде жив…него да ти ја кажем Дацо да ти признаш моју аљбанску државу па да се лепо измиримо…да ти пошаљем све Срби код тебе и да узмем све да буде аљбанско што мислим да јесте аљбанско па нека се радују моји Аљбанци ред је да и ми постанемо сила баљканска, да мож да тргујемо са траву и дрогу на миру…ја да имам државу, додуше на твоме…али нема везе…све је то наше, дао бата Кљинтон, споменик му љубим, а има и да га ми Аљбанци гланцамо да сија… да се на далеко види и да дође још једном код нас са неким лепим сатом…и НАТО им љубим све им љубимо ми Аљбанци…
Ок, мај  свит Даца….би кајнд па признај стејт оф мај Чати…ххххрррр….мај најс, најс Чати…мај лав…цмок..цмок
Море да се носите и једно и друго….то што ти мислиш Чати да је твоје никада неће да бидне..никада…тек ћу ја да вам запржим чорбу…мрш
А ти Шентонка боље да си нашла неког Србенду да ти мало испомера коске тако загорелој…ал` не верујем да би и један пристао осим Соће килавога ….па да дувате траву док вам дуваљке не просвирају…
Одох, ја…спаси ме Боже ових из ЕУ…све го манијак…

 

 

( http://zekaonica.blogspot.com/ )

 

************************************************

 

Записник

 

 

 

Службена забелешка са саслушања Толивера Лудића сачињена 08. 10. 2012.
Саслушање извршио
М. Живојин
Полицајац-водник  ср.
Живојин – Лудићу, ти знаш шта треба да ми испричаш и признаш…и немој млого да ми заковрћеш и заобилазиш…знам ја вас Бисенијине ладолеже…знам вас како дишете…причај бре…
Лудић – Чек , бре Живојине, шта би да ти причам…ја сам невин…ништа не знам а и да знам све сам заборавио…ето да ми цркне моја Симка…њу највише волем…најлепша ми је крава у штали…мезимица моја..
Живојин – Лудићу, мани се Симке…немо да ме завлачиш и немо да ми тренираш живце, да не почнем да пребројавам ребарца…бре ! Шта је било са онај тендер за они каблови што се кажу види кроз њих…они отпички…не оптички..је тако их зову…Зашто тендер оде онима што имају ергелу, како се то десило..какве везе имају коњушари и каблови…говори….код мене емунитет не пали..тај ваш посланички…
Лудић – Лепо су питали код мене у Министарство а и стручни су за тај пос`о. Прво су копали преко њиве нашег Милисава…ја им реко да дају човеку пар иљадарки еврића, ал не дају стипсе…Милисав ондак полуде, дофати се обрамице па их све најури само је једног уфатио да закопа каналче па му  после лепо одмерио леђа обрамицом….све онако по српски…
Живојин – Добро…шта онда би… како коњушари добише тендер а наши извисише…
Лудић – После ти ја распишем тендер…па реко да копају уз сеоску џаду и ту да туре тај отпички кабел…неће никоме да смета…џада је свачија…па ко да више нека копа док му очи не испану. Коњушари се одмах појавише….један донесе торбу  тури је на астал и оде…ја реко , он заборавио, кад унутра пара ко салате, писамце и најбоља понуда на тендеру… А ја шта ћу, као министар одмах одлучим да су најбољи…и прогласим их за најбоље тендераше и нека копају до миле воље…
Живојин – Чек, бре, а паре !?
Лудић – Које паре ?
Живојин – Како које паре..па јер ти дадоше торбу пара…шта се правиш блесав…
Лудић – А то…па ја уз`о пола а пола оставио за тебе Живојине…нисам ја толико алав…знао сам да ја ћеш да дођеш да ме пропитујеш, па реко није ред да се млатиш за џаба…ево ти овај торбак све је ту братски …на пола…..
Живојин – Лудићу, слободан си…нема никаквих доказа против тебе….свака ти част јеси поштен човек Лудићу..треба те свећом тражити…срам их било,… оне који те опањкаше на правди бога…ццццц… е јесмо ти ми Срби…само да комшији цркне крава…..
Крај записника.
Како је овај записник дошао у моје сандуче уопште ми није јасно. Много сам размишљао да ли да га објавим, па рекох…нека иде…ако га неко и прочита не мора ово да схвати за озбиљно…један тендер мање више…главно је да су паре легле…поштено…

Зека

 http://zekaonica.blogspot.com/

************************************************

 

ЈОШ ЈЕДАН ИЗВЕШТАЈ

 

 

СТРОГО ПОВ.
На руке Министру Полиције
Нашој Даци

Драга моја Дацо ово сам ја ослушкивао и прислушкивао из ћошка наше сеоске кафане „Наш Образ“. Све што се причало и шта се догађало ја сам уредно забележио и шаљем ти по моме куриру Ђокици, да нико не зна и у строгој конспиративи.
Е, овако је то било.
Зека- Народе, сељаци, радници и остала поштена интелигенцијо!! Окуписмо се на овај дан, мада је већ зашло подне, да се договоримо шта радити у овој за нас неугодној ситуацији, како да спречимо да наше село постане стециште Содоме и Гоморе…да се одбранимо од напада оних који би да се у нашем селу одржи нека шетња, Боже ме прости, оних који воле мушкарце да гањају по врзинама,  оних који се сада модерно зову Гејеви. Браћо мила, шта радити…да прогласимо општу мобилизацију…али ко то да уради..,Томанија није у селу…Вучко се шетка по Немачкој а и Даце нам нема…
Поп Живадин- Браћо и Сестре…ма гди су нам Сестре…ни једне нема…нема везе…Драга Браћо. парохијани моји…. Содома и Гомора је закуцала на наша врата….душмани су међу нама…нема одступања….ми мора да одбранимо нашу светосавску веру и нашу свету Цркву….тешите врљике браћо…у бој ако треба…
Наста велика граја.
Доле из ћошка, Радојица се попео на столицу и запевао „ Од Тополе, до Тополе па до Равне Горе“…закрвавио очима, дал` од пива или га понео патриотски занос, кој ће га знати.
Сима се дерња…доле Власт ( на њега ћу посебно да обратим пажњу )…доле гајеви…па суну љуту да поврати глас…
Живорад- Браћо, ја сам чуо да ће овамо, у село да дођу неки гајеви из Београд..да их је Соћа позвао…хоће да шета са њима…каже да је то сада модерно, да се тако бране људска права…
Наста пакао…дерњава…спомињање мајки…сестара …фамилије…уби Боже…стра Божа…
Прорадио бес а и мученица преподневна…сеоски хармоникаш Стевица развукао „Далапу“…“Ко то каже ко то лаже“….Стојко накривио шајкачу и вуче први глас…јес да пева свака му част…
Нахрупише сељани неки већ донели врљике па ударају по столовима у такту а Паја газда кафане трчи около и налива ракију, лети пиво на све стране….милина једна, ко на свадби.
У то се на вратима појави Соћа.
Мајко мила, шта му би….Радојица из ћошка потегну флашом…пуче флаша Соћи мимо главе….Стојко прекину песму дохвати се врљике па скочи на Соћу….овај здими кроз врата, у тренутку га није било….сељани за њим, општи хаос…
Таман када је ситуација кулминирала упаде у кафану Живојин, наш сеоски пандур, чист дотеран, униформа на њему се цакли…види се да има нешто важно да саопшти присутном народу.
Извади папир из џепа и прочита:
По наредби бр…ЗАБРАЊУЈЕ СЕ ШЕТЊА ГАЈЕВА У НАШЕМ СЕЛУ КАО И СВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ПО ТОМ ПИТАЊУ… датума…тог..и тог
У потпису: ДАЦА
Министар полиције.
Поп Живадин се прекрсти и пољуби Дацину слику као да је икона…наста славље, Стевица развуче хармонику а сељаци одложише врљике у једно ћоше, злу не требало.
Тако је било и никако другачије..
сеоски шпијун
Пантелија

 

http://zekaonica.blogspot.com/

*************************************************

ИЗВЕШТАЈ

 

СТРОГО ПОВ.
Извештај бр. 1278/2012-дб342
На руке Министру Полиције

Извештај о инциденту у кафани „Код Даче“

Инцидент се десио 21.09. т.г. негде око 2 сата по поноћи. Било је ту неко друштванце, пили па се и напили а када су се напили онда се и побили.
Не би се ту ништа ни десило да ту није био присутан Неша Чунак. Ви сте Гђо Министарка упознати да инкриминисано лице Неша Чунак стално покушава да део села одвоји у неку аутономију, бушка, увек му је мало пара, прети да ће да оде у Брисел да нас опањкава. Има он и своје следбенике али то сада није битно. Ви сте Гђо Министарка упознати са свим његовим ујдурмама боље од мене јер сте Ви шеф Службе.

Када су изашли из кафане, онако поднапивени, Неша Чунак навали да пребива Пају Леша са којим је седео до тада за истим столом. Били су ту још неки Чункови пајтоси па су му припомогли да олеши Пају да га ни рођена мајка није могла познати целих два дана. Паја седне онако пребивен па побегне за Београд, а Неша Чунак изјави да није лешио Пају Леша него је Паја сам себе олешио тако што је пикирао на главу јер је био пијан ко мајка. Ја сам дошао на лице места тек ујутру јер ми нико није ни јавио, а и да ми је јавио никоме ништа. Бицикло ми је у квару па сам морао да га рано ујутро однесем код Зеке да га поправи, а таман га је поправио да стигнем на лице места и да се опет поквари. И тај ми је Зека мајстор на шему :“Држи воду док мајстори оду“
На лицу места нисам никога затекао, нису ни они луди да седе овде до јутра. Пропитао сам Дачу, он рече да нема појма о чему се ради јер је гањао ону келнерицу због које га је Ната оставила. После је Неша Чунак изјавио да му је Паја Леш спопадао братаницу која се ту случајно нашла у два сата ујутро. Не може дете да спава па онда воли да шета са стрицем Нешом по кафане ноћу а и стриц воли да је води около као и сваки поносити Стриц. Инкриминисани Неша Чунак није више ни посланик у нашој МЗ и нема више посланички имунитет па Ви Гђо министарка само реците када да га апсим. Тај ми је и тако дужан поодавно па ћу ја лепо да га стешем на фискултури онако прописно и са уживањем а има и да му уведем дијету колико да мало почне да личи на манекена па да га после зовемо Лепи Неша Чунак . На извршење увек СПРЕМАН.

 

23.09.2012
извештај поднео
полицајац-водник
М. Живојин…ср

 

 

( http://zekaonica.blogspot.com/ )

*************************************************

РАПОРТ

 

Премијерова канцеларија и Министарство полиције

Маро, Марице..душо и срце..дедер ми зови Живојина да ми се створи овде пре него си га и звала…и пусти ми душице ону моју песмицу… Крај Миљацке….

Шефице, каже Живојин да му се издушила гума на бициклу…пао синоћ у неко трње… да неће моћи да дође до прекосутра и гувернал је искривио, катастрофа…

Марице душице…дај ми тај телефон…
Алоо..Живојине, Даца је на телефону…опет си се напио синоћ џукело jедна….да си се створио овде за пет минута и да ми поднесеш рапорт…
све у тачкицу , да видимо шта је било док сам ја била код Лепог Мулцеа…на извршење..мрш !! Крај Миљацкееее….

После пар минута…куц… куц

Уђи Живојине…напред…да ти видим очи…аууу на шта ти личиш…к`о да те прегазио београдски Ђилетов трамвај…

Шефице…јурио сам лопова…крао купус из Зекине баште…проклизам на kривини и право у трње…и ето, малера.

Добро, да видимо шта се дешавало док сам ја била код лепог Мулцеа..рапортирај..

Еее… вако, шефице..Ови Бисенији су имали конференцију у најтајновитијој тајности…али није Живојин мутав…имао сам ја свога инсајдера…све знам..тамо је шефице, општи распад, не зна се ни кој пије ни кој плаћа…закрвили се до бола…Бисенија на једну страну, Ђиле на другу…Бисенија подносила извештај па начисто одлепила. Смејала се, млатарала рукама, причала вицеве…малтене што није и плакала, али је ови њени не шљивошу, једино јој још деда Мићун држи страну, ако више и распознаје коме држи страну. Ове што похапсисмо, из афере АРГОЏЕМ, лепо их чувамо…сви су на броју па ће им додамо и неке нове….увео сам им јутарњу фискултуру..раде сви под конац…као да ће да иду на слет… Сумњиво ми је што Соће нигде нема…смирио се ко бубица…мораћу да обратим више пажње на њега..Баба Томанија била код Путка у Русији… биће да су се лепо испричали и издоговарали..Вучко био код Шваба..лепо су га дочекали, а како су га испратили то само он зна…Него ово сеоски гајеви, Шефице, спремају се да одрже неку Параду…`оће да шетају селом да нам покажу како се воле и како су им гајевска права угрожена…биће Шефице много густо… ови сеоски ђилкоши из кафане „Образ Наш“ кажу да неће да могне..нема да се гајеви шетају…има да их умлате ко волове у купус…не дају да гаје брукају село…има ,кажу, да се дигне и кука и мотика….

Аууу Живојине, ово никако неће да ваља…мораћу нешто да смислим да превеслам и једне и друге…аууу, не ваља…

Шефице…да се ја питам дао би им онај шумарак у забрану па нека се шетају до миле воље..тамо су лепе букве…па около њих ,па ко кога стигне…аман Шефице како да шетају по сред села…сељаци се већ крсте, а неки су рекли да спремају и врљике и то умочене..биће Шефице моја најлепша, чудо једно…ако би ја да добијем годишњи одмор па да одем код сестре у Београд да се мало возам са онај нови Ђилетов трамвај…

Живојине..`оћеш да и ти мало радиш фискултуру…поправи бицикло и да ми будеш мобилан у сваком тренутку…мрш.. на извршење.

Маро, Марице…дедер ми дај ону флашу са ракијом…и скувај кафу.. Изем ти и гајеве и гајевска права и Мулцеа и ту ШЕУ (швапско’европску унију), изем ти и ово премијерско место, ће отворим кафић са чорбице па да ме бог види.
Маро , Марице….добра ти ова ракијица.. наручи још једно десет кила на
репрензентацију…да се нађе.
Крај Миљацкееее…

http://zekaonica.blogspot.com/

*************************************************

 ДАЦИНА ПОСЕТА БРИСЕЛУ

 

 

После дугог договарања са Баба Томанијом и Вучком, усаглашавања ставова и акционог јединства наша Даца се лепо спремила и отпутовала у Брисел.

Тамо су је лепо дочекали, онако како они знају. Додуше није било погаче са сољу и ракијице, али јесте било лепо ако то некоме може да буде лепо. Примили су нашу Дацу сви релевантни функционери бриселски, све саме главешине, нема шта. Било је и сликања и изјава за штампу, а ми сељани смо баш били поносни на нашу Дацу, уме она да се снађе и у белом свету, није она џаба специјалиста у запржавању чорбуљака. Много је леп био снимак са гђом Смештонком. То је једна кварњуша која нам је већ сместила пар пута када је код ње одлазила баба Бисенија. Смештонка нам смештала, а Бисенија само климала главом и смешкала се. Колико год јој је Смештонка више смештала толико се Бисенија више смејала, ваљда јој је пријало Смештонкино смештање.
Чудо једно ! Била је Даца и код гдина Мулца и сада вам преносим транскрипт њиховог разговора за који тврде да је истинит.

Фрау Дацо, добро ми дошла и лепо ми се снашла и провела у нашем Бриселу.
– Фала ти лепо, лепи мој Мулце, добро те нашла у здрављу и весељу најлепши мој Мулце !

– Е, Фрау Дацо, да ми сада пређемо на посао и да будемо експедитивни к`о и сваке Швабе благо нама.
– Реци лепи мој Мулце !

– Фрау Дацо, ти знаш да нама, твој засеок чије отцепљење ви Срби никако нећете да признате, стоји као трн у оку. То више не може тако, то мора да се призна као самостално село и готово ако мислиш да и вас Србе примимо у ову нашу ШЕУ (швапско-европску унију) да и ви уживате све благодати ове наше ШЕУ демократије.
– Чек , бре, лепи мој Мулце, јеси ли ти јутрос јео бунике или си устао на леву ногу, који ти је мој.

– Не разумем, фрау Дацо, шта би ту било проблем, један засеок… ситница.
– Лепи мој Мулце, смањи мало доживљај, нисам ти ја Бисенија па да ми увалиш коску, а ја да се смејем ко луда на брашно, па да ми још буде мило што си ми завукао, да простиш.

– Фрау Дацо има одмах да ти дамо титулу најлепше Европљанке у виду Краснога Пресветлога а има и да падне неки еврић, мислим која хиљадарка…их…
– Лепи мој Мулце узми ти па се сликај са Красним Пресветлим…ја сам поштена Српкиња, патриота, премијерка.. мени је моје село најлепше и најсветије, лепше и од Париза ако ниси знао. Не долази у обзир никакво признавање, црко дабогда а може и крава да ти цркне…када сам и дошла овде код вас.

– Фрау Дацо, има да кажем на конференцији за штампу шта сам ти рекао сада, а ти гледај шта ћеш. Ја сам морао да испуним задатак који ми је дала фрау Шмркелова. Морао сам, извини , и сама знаш каква је аспида та бабетина… а још када се нашмрка…
– Нема проблема, ти реци своје, а ја ћу да кажем да ти ниси тако мислио лепи мој Мулце, а ти се после правдај аждаји Шмркеловој. Мени се и тако штрика шта си ти мислио. Ајд` у здравље, далеко вам лепа кућа. Мене Дацу сте мислили да зајебете, како да не, закопчава се Даца на леђа, не знам ја коју сте чорбу мислили да ми запржите па да после не смем ни да присмрдим код мојих сељана, Боже ме прости.
Шофер ајде вози ,бре, шта си се и ти укипио ко да је теби Мулце хтео да
завуче….ухх

 

http://zekaonica.blogspot.com/

*************************************************

 

РАСКИД

 

 

 

 

Телефон звони… ГАС..ГАС ..чувени Северинин хит….

Ало ко је то…Бисенија на телефон…ко ме то тражи да ми је знати?
Ало… Бисенија…..алооо…нешто је лоша веза ….Ало Бисенија Ђиле зове…алоo..чујеш ли ме Бисенија…алоо..

Ало….ма шта је са овај телефон…а тако је лепо звонио…све на моју Северину…ко је то ништа не чујем…да није Северина ?
Ало..бре, Бисенија каква Северина…Ђиле је овде…шта ти је да ниси одлепила па више не познаjeш
најверније сараднике и саборце када смо пристављали чорбалук….сад ти као везе лоше…само Северину чујеш..

Аааа…ти си Ђиле …нешто нам везе не ваљају у задње време…стално пуцају…попуцали у глави овом новом министру…е јесте га Даца нашла….тај више не мож` ни мене тебе да повеже.
Чујем да си била на мору….како је било Бисенија….да ли је било винце и осталог провијанта…рибе…

Аууу…Ђиле било је млого добро…мало је било незгодно што сам морала да се извинем „сусједима“ због велике врућине иначе овако је све било супер….мало је фалило и кућу да купим….али реко` нека се мало слегне ова фрка….има Бисенија да се бања у море а Северина да ми пева с` обалу.
Јес Бисенија…не би то било лоше.. али богами то неће тако да иде…не мож` да се цело лето шетамо у купаће гаће, а партија нам пропаде начисто…неће то да иде како ти мислиш….

Чек бре Ђиле….како то да партија пропада….оно јес да изгубисмо на пристављању чорбалука и да је баба Томанија победила, ал` то нема везе…десило се…ће се врнемо у власт за једно пет година ….таман да мало одморимо и живимо живот једно време са пуна плућа….а и парица се накупило па
да мало трошкаримо…ваља се…

Богами Бисенија само то неће да могне….ене ће Даца да апси па ће и неке наше…ако и треба..има начисто да се избрукамо…ко ће онда да гласа за нас на следећем чорбалуку….ће угасимо брез наде да се опет упалимо…

Ајде бре Ђиле…смањи мало доживљај…рече Шутко да никада није било боље у партију….Перица се хвали да никада није имао више пара и Трипићка иде около и продаје оне моје гоблене, љуби је мајка, и све слуша шта се догађа….много ми је добра и послушна. Наручили јој “ Тајну Вечеру“ ал` све са нас навезеним да се сви лепо видимо….има да јој дам 10% за ушур…
Ало…Бисенија…опет лоша веза….сад је боље…ја тебе не разумем…те које си споменула највише нам штете наносе, највише лажу а богами и највише су марнули…одакле Шутку паре за плац на вашаришту… Перица је тежак ни сам не зна колико…како можеш таквима да верујеш…ја са њима више
никуда….готово је…

Ђиле…бре…то неће да бива како си ти замислио…овде се ја још увек питам….има да бидне како ја кажем и има да се договоримо на Главни Одбор да све бидне како је било….не била ја Бисенија ако не бидне тако…
Ааааа…тако ти мени Бисенија….е па да знаш то неће да буде више тако…има да буде ред или ја одох…па ћу да оснујем нову партију и има да те одерем са чланство ,сви ће да пређу код мене а
теби нека буду Трипићка, Шутко и Перица па да видимо шта ће да се деси.

Ђиле…срам да те будне..ја сам те довела у партију а ти би да ми сада набијеш нож у леђа… немо` да кажем деда Мићку да те прокуне за три поколења унапред …па да те питам када после почне Бог да те кажњава.
Е ,моја Бисенија…тебе више ни Бог не мож` да спасе, укопала си се….нико више не може да те откопа…

Пу..пу….ђубре једно покварено…носи се да ти не кажем где…џукело једна…ти ћеш да ме закопаваш …да богда ти се срушио мост на Ади…па нека ти Београђани пливају преко Саве…

Трас…ту…ту..ту…

Даца:
Живојине скидај ове са прислушкивања, ови су готови, поцепаше се ко шифонске гаће…хе.хе.хе…

 

zekaonica.blogspot.com

***********************************************

АФЕРА – „АРГОЏЕМ“

Има на крају нашег села огроман шљивик. Стабла поређана под конац се протежу у недоглед, милина једна. Шљиве крупне, плаво модре, слатке ко мед а коштица мала, нема таквих шљива на далеко. Када дође пролеће па шљиве процветају ми сељани одемо у шљивик па полежемо испод оних шљивових стабала и слушамо зујкање пчела које навале да сакупљају полен, идила, рај. Највише сам волео да откинем малу расцветалу гранчицу па да је затакнем за шајкачу а она мирише ко да је у рају процветала, па се тако шетам и све ми драго око срца.

Долазили и неки Јапанци да виде шљивик па се све чудили, кажу ко у Јапану. Фирма „Аргоџем“ је била власник тог шљивика и лепо се бринула о њему, нема шта. Ми сељани смо узимали шљиве на креду од „Аргоџема“ а отплаћивали смо ракијом препеченицом и џемом од шљива.

Било фирми добро а и нама и сви били задовољни. Лепо је то тако ишло док се неки не полакомише и док не почеше да се баве мућкама и организованом пљачком „Аргоџем“ шљивика. Не лези враже, главни шеф „Аргоџема“ Дуленце поче да дели шљиве својим пајтосима на шлепере. Нико није зна колико ће ракије и џема они морати да врате, тј. да отплате те силне шлепере.
Изгледа да је шема била: вратићеш кад можеш а ако не можеш нема везе биће шљива и догодине ако да Бог. Узео је Дуленце и за себе два шлепера као бонус, каже, нарадио се и прерадио док је поделио толике шлепере, није то мала ствар. Организација, па брига за шљивик, мученик је то био.

Ишло би то још тако да Даца и Вујке, нова власт наше МЗ, не провалише ову Дуленцетову мућку и мутну работу. Кажу да је и Бисенија знала за ово али се ћутало јер се некима њенимa било осладило да се сами госте џемом и да се сами наливају ракијом. Углавном има њих пар који су већ ухапшени, нормално Дуленце је одмах закатанчен, ваљда је најодговорнији. Колико се чује биће их још који ће под катанац бар тако рече наша Даца, има да им запржи чорбу, коју су сами закували, са особитим уживањем.

Живојин, наш сеоски полицајац је био код мене и узео је бицикл, чак је и гуме променио, каже да сада прелази велику километржу дневно јер га Даца сада максимално ангажује. Поп Живадин је освештао шљивик на захтев нас сељана јер нас је жао да пропадне а није од згорега да и Бог види да ми бринемо и да нам је стало да шљивик опстане.

Сада сви чеками и гледамо на чију ће капију Живојин да покуца а ако покуца одмах знамо да је и тај спреман за апсану, позлатила се нашој Даци и Вујкету.

zekaonica.blogspot.com 

 

 

***********************************************

ПОЧИЊЕ БОРБА ПРОТИВ КРИМИНАЛА И КОРУПЦИЈЕ

 

Богами у селу је завладао тајац и неки чудан мир. Живота по цео дан шпарта селом, на новом бициклу, застаје код појединих капија, провирује кроз тарабе, нешто записује у блокче које стално носи са собом. Мрмља, одмахује главом, седне на бицикл па се одвезе низ шор. Застајкивао је и код моје капије али док сам ја изашао, оде он тако да нисам стигао да га питам о чему се ради. Мало затим наиђе Илке па га позвах да сврати на ракијицу што је он одмах радо прихватио. Каже Илке да се да се спремају хапшења неких Бисенијиних сарадника из прошле владе и да су Даца и Вујке решили да истерају неке ствари на чистац.

ПОЧИЊЕ БОРБА ПРОТИВ КРИМИНАЛА И КОРУПЦИЈЕ.

Е, вала Илке, фала Богу да ће и то да будне, ред је да се у ово наше село уведе реда и закона ! Јесте, биће свашта и баба Томанија је наредила да се приступи овој ствари врло озбиљно и да нема повлашћених, ни по бабу ни по стричевима нег` по правди Бога истинога и законима људским…. дедер сипај још једну ракијицу !  Доста је, бре, било зулума којекаквих овде !! Како ј Шутко приграбио овај плац где нам је вашариште, ко је Микану покрао онолики бостан прошле године, пола шлепера…еј бре !? Ко је Радивоју обрао онолике краставце, не оставише човеку ни за две тегле да остави за зиму ? Јеленку неко изгазио пола хектара купуса јер није хтео да потпише приступницу код Бисеније? Соћа лудује по селу, одлепио тотално, на сваког се залеће, прети…види се да му није добро, ваљда је остао без стимуланса а ваљда је и полудео јер га избацише са Миконоса јер је и тамо хтео да држи банку а када видеше браћа Грци у чему је квака одмах му увалише педалу, нису они трпељиви ко ми….него  Зеко да позовемо Мркоја на ову твоју ракијицу..пијем је овако сам а душа ми призива мога брата Мркоја…слађе ми је када се и он привати па ми неимари кренемо онако у дуету, благо нама….

Има да се открије и ко је мазнуо ону фотељу из МЗ, све бих рекао да је неко од оних Бисенијиних…чуо сам да је Бисенија у тешкој депресији и да никако не може да схвати да је истекло њено време, а и онај њен Ђиле јој се окачио на грбачу, ће је на крају растури ко бугарску скупштину….ене га Мркоје..кад пре стиже, има тај нос за добру ракијицу, чудо једно. Углавном, дебело смо заглавили, дођоше после још неки министри, само није било баба Томаније, Даце и Вујкета, они су ваљда правили главни план и стратегију око ове борбе против КРИМИНАЛА И КОРУПЦИЈЕ.

Доведе Мркоје и његову Анчи све са оркестром па кад ударише и кад Анчи запева ко славуј, паде весеље да не може лепше бити. Био је и Живота, дошао бициклом, а отишао пешке, а докле то нико не зна, углавном има већ два дана да је бицикл паркиран у мојој авлији, а Животе ни од корова. Или је кренуо у ОБРАЧУН ПРОТИВ КРИМИНАЛА И КОРУПЦИЈЕ пешке или се још лечи од када је отишао са теревенке или су и њега ухапсили због алкохолизма и шетње у пијаном стању. Он је ,бре, полицајац и има да служи осталима за пример. Тако је рекла Даца а Живота је изгледа прва жртва новог режима и нове борбе у сваком смислу и погледу.

 

( zekaonica.blogspot.com )

*************************************************

НАПОКОН ВЛАДА !!

Напокон смо добили Владу. Даца је истерала своје, показала се као упoран и доследан мандатар који не одступа тако лако од своје намере. Да је било лако, није, то смо сви видели.
Трајало је то прегањање са Бисенијиним следбеницима до јутра. Били су и они много упорни да докажу да Даца неће умети да запржава чорбу и да су они требали да остану да нам и даље закувавају и запржавају па макар довека. На њихову жалост изгубили су на такмичењу и сада им само остаје да
покушавају да отежу, паметују, подмећу и покушавају да засоле чорбу преко сваке мере. Нормално нису ни Бисенијини мутави па су за главног засољивача поставили деда Мићка који је одавно познат као неко ко много воли да прича а на крају мало каже, таман да умути онако како њему одговара.
Деда Мићко је већ одавно прешао 80-у али је још добро држећи а од силног седења, филозофирања и мутљавине пенџетирао је гузицу одавно тако да може да седи три бела дана до поднева и да филозофира без да му се виде било какве последице. Звали су га неки да иде са њима на пецање али нису успели да га наговоре, не воли деда пецање, држа му је говоранција по цели дан а ако још успе
некога да слуди срећан је три дана к`о мало дете. Ваљда тако храни своју душу ако је више уопште и има.

Богами била је и тешка дебата када се подухватише Вучко и Соћа. Соћа нам је ту ноћ био мало нервозан па навалио као мутав да се дерња и да одваљује глупости. Мора да је био бесан јер је морао да се врати са Миконоса, како рече Вучко, да би учествовао на овој седници. Нису га питали да одложе седницу док се не врати са летовања. Углавном онако преплануо и осунчан лепо је деловао
мада су му се очи нешто биле избуљечиле. Неки кажу да је то од авиона а неки тврде да му је недостало стимулативног материјала а код њега се то одмах манифестује на очима, ваљда људи знају његову дијагнозу.

Углавно све то је трајало до зоре, већ су и сеоски петлови најавили нови дан, а они никада не оману.
Тако се сви разиђоше и договорише да се нађу око поднева да доврше започети посао, како и би урађено.

Лепо је било и свечано. Положише сви заклетву, хор је отпевао Боже Правде и тако се на крају заврши
ово овако како нико није очекивао. Даца нам показа да је најспособнија и најупорнија и да ћемо тек да кусамо чорбу коју нам она буде закувавала и њени министри.
Томанија је послала поруку да се сви чувају и да никоме неће гледати кроз прсте, има сви да закувавају по реду и по правди.

Ако Бог да можда ће нешто и да буде, а ако и не буде, нема везе, ми смо и тако навикли да кусамо разне чорбуљаке. Хвала богу још нам стомаци раде као Дохе а докле ће, то ћемо да видимо.

zekaonica.blogspot.com

 

 

 

 

************************************************

ПРЕДЛОГ ЗА ВЛАДУ ОД МАНДАТАРА ДАЦЕ

ЗА БАБА ТОМАНИЈУ:

Ово ти је, слатка моја Tоманијо, мој званични предлог Владе наше МЗ од мене мандатара Даце Ивић, којој си ти слатка моја, дала мандат за формирање Владе. Следи списак министара и министарстава које ће ови на мој Предлог и Инсистирање водити, са образложењем.

Даца Ивић – Премијер и Министар Полиције.
Пошто сам откачила ону ударену Бисенију ја има да биднем Премијерка брез да се ту било шта дискутује. Има да биднем и Министар Полиције јер се млого допадам Животи, а Живота је опасан полицајац мада још није открио ко нам је мазнуо председничку фотељу. Нема везе дотераће њега Даца па ће да пронађе и куде Ђаво спава.

Вујке Александровић – министар за војску и ОНО
Војске и тако немамо а више се не зна да ли је ОНО постала ОВО па није лоше да се Вујке маје са ова питања, воли човек па нека му је .

Дињић Млађоје – министар за привреду и финансије
Тај воле паре, а воле и да лаже па мислим да је он идеалан за ово место.
Пара нема па мож` да лаже народ до миле воље да их има и да слободно чекају на пошту да их добију а то ће да бидне на Свети Никад.

Веца Калајисановић – министарка за регионални развој и државну управу
Кој ће га знати за који ће нам ова Веца али је њу протежиро Млађоје, мора да ће нешто да муте заједно. Има да кажем Животи да их строго прати и надгледа.

Лео Којић – минастар за спољње послове
Ови је Лео би дуго са Баба Бисенију ал` су се нешто гадно закачили па ће га ми узмемо под своје, млого културан и образован човек.

Зорка Миланковић – министарка за енергетику, рударство и животну средину
Ова се млого допада нашем Зеки, тако ми рече, а и што да не. И мене би се
допадала да сам мушко тако да има да нам подиже енергетске потенцијале само тако и да нам улепшава средину од почетка до краја.

Жаре Обрадован – министар за просвету и науку
Овај се много обрадовао што ће да бидне министар, то што је пола села
неписмено нема везе, рекао је да ће млого да се потруди да нас образује а
ако не успе да му пљунемо на образ, ће видимо !

Славка Ђујка Дејкић – министарка за здравље и породицу
Славка уме да кува чорбу на психолошки начин па никоме не би препоручила да се разболе и да упадне у њене шаке. Има да изађе блесавији од ње него што је био мајци од рођења.

Мркоје Милутинов – министар за инфраструктуру и просторно планирање
Овај ми је највреднији. Воле да зида путеви, мостови и да планира и све то
уради брез пара. Некима после закука мајка због њега али он истера своје па заврши у кафанче код Анчи па удри све до зоре, свима лепо а Анчи најлепше.

Бранкић Ружица – министар спорта и омладине
Овај ми је најлепши. Има да му дамо лопту па нека је гања по пољанче на
крају села са ови сеоски омладинци и ђилкоши док не попадају. Боље и то него да се наливају пивом пред продавницом по цео дан па поштен свет не мож` да прође да не добацују и да не зајебавају.

Илке Вељић – министар за унутрашњу и спољњу трговину
Овај исто тврди да је велики градитељ и да уме да чува овце. Ни сама не знам шта ћу са њим па реко` нека мало тргује ал` само да не краде на ангро, да крадуцка по мало може ваљда неће претеривати.

Ниџа Селек – министарство правде
Овога је Вујке предложио, појма немам који је. Ако ваља добро је ако не ваља још боље и тако се у правосуђу више не зна ни кој`пије ни кој` плаћа. Свако ради како му падне на памет и куне се да је то последица велике реформе. Па нећемо се, ваљда, држати закона и реформе ко пијан плота.

Гоки Кнез – министар пољопривреде
Овај је био код Бисеније па му сместили те је и затвор заглавио. После га пустише јер рекоше да је невин и да је џаба робијао. Он се одмах покупио па збрисо код Вујкета, награбусили су Бисенијини ако неке нагази, ће бидне игранка.

Кркоје Миланчевић -министар за рад, запошљавање и социјалну политику
Овај ће и тату да доводи на посао пошто деда Кркоје неће да иде на пецање па ће да се мува по министарству, а и добар су тандем. Не шљивошу никога када су пензионери у питању, има да бидне пара за њих јер ће опет да будну избори, а гласачи треба да се подмазују редовно. Сви има да пропадну али ова двојица никако, почео је и Кеопс да им завиди на дугом трајању.

Министарство културе и информисања
Е, ту још нисам никога безецовала. Очекујем паметне предлоге и немо да се неко спрда, ће ради Живота и то службено.

Ето , слатака моја Томанијо ово су моји предлози. Ти можеш сада и да се буниш и да ти се неки не допадају али ти то ништа не важи, моја ти је реч задња па таман и да се сликаш јер ће опет бити чорбовање ако се не сложиш са овом мојом листом !

Тек сада има да видите ко је Даца и како уме да запржава чорбу, не била вам ја у кожи !!!

Даца Ивић ср.
Премијер и министар полиције

 

zekaonica.blogspot.com

***********************************************

ТЕЛЕФОНИРАЊЕ

 Телефон звони… ГАС..ГАС ..чувени Северинин хит….

– Ало куј је то…Бисенија на телефон…куј ме то тражи да ми је знати?

– Ало Бисенија, Томанија је на телефон…како си, шта има ново ?

–  Ооо..од куде ти Томанија, баш си ме пријатно изненадила…

– Море Бисенија чула сам да ти прете па реко` да видим како да ти помогнем, ниси ни ти тиква брез корена, ако смо политички противници нисмо злотвори једна другој…ако би да ме разумеш Бисенија ..?

– Па јес, Томанија…ја сам тебе увек волела…ти га победи са ову задњу чорбу, шта би би…таки је живот…

– Чујеш Бисенија има да кажем Животи да се ангажује на твоје обезбеђење и ако треба има да доведе још чету полицајци …има да ти дрежде испред капију док не попадају с`ногу. Не мож` ,бре, да бивши Председник наше МЗ бидне без чувара и обезбеђење, треба да се зна куј је куј био у наше село а и куј је куј сада. Има и Дацу да ангажујем, сви ће те чувамо и дан и ноћ.

– Мож` вала слатка моја Томанијо, баш ми је нека прпа од када је почео да ми прети онај Шаранко…од куде знам шта је у стању да уради тај манијак…био пре неки дан Соћа и млого је киван на Шаранка, укинуо му редовно следовање па сада вилења около.. не мож` више да се сноси. Него да ми причуваш и Шутка и Перицу…ако би могло?

-А што сада и њих шта ме се ,бре, они сматрају…нису они били Председник… зна се шта су били а волу и да се тучу…не би ја да имам посла са њима….

– Немо` да си така Томанија, они су ми ко род рођени…јесу мало несташни… а за ону тучу има да их причепим и више нема да будну у Влади…само курири па нека се чешу, има да виду како кажњава Бисенија.

– Слушај ме Бисенија, ни Соћа ни ова два мамлаза не долазе у обзир за чување… рекла Даца да си само ти на листи а ови остали нека се сликају…и тако су дужни Животи, ће им одере кожу с`леђа.

– Е, не мож то тако Томанија !…То све моји сарадници… има и њих да чувате, они су ,бре, крем нашег села…

– Ма немој !? Сита сам ја тих твојих сарадника… па ће сада и њих чувамо… како да не..нека се сами чувају, знају да се тучу а ми ће их чувамо… не долази у обзир…Него Бисенија чувајте се ви сами узајамно… а коме сте шта дужни сами расправите…ја и тако имам посла преко главе, а и Даца ми вади маст сваки дан око ове Владе…

– Томанија, ово има да ти запамтим…срам те било…да богда ти Соћа био министар код Даце…нека, нека…Бог све види…

– Море..носи се (баци мобилни на отоман)…и ја луда када позвах луду
бабетину…..ццццц…. Е,Томанија добар и луд, на исто му изађе….боље да мене чувају…заболе ме уво за Бисенију…зна се, бре куј је сада Председник наше МЗ…Ја Томанија, бре !!

***********************************************

 

ПАШЊАК

Велика је афера избила у нашем селу. Сада се сви питају како је Шутко могао да купи плац поред цркве који у катастру прогласише за пашњак. Какав пашњак, можда је и био пре једно триста година док и села није било а ни цркве. Плац је сеоски и ту смо имали пијацу, а и сеоски вашар смо ту организовали сваке године. Много је лепо било, шатре, музика, трубачи, печени јањци и прасићи, свадбарски купус..
Долазило је ту света чак и из Београда, чувен је наш вашар. Како и не би био када су моји сељани поштен и радан свет који се радују сваком госту, свакога ће примити и угостити срдачно, домаћински и са отвореном душом. И сада би све то требали да бацимо под ноге јер је банда решила да отима и да гради тамо где градњи место није. Први безобразлук је што плац који није пашњак прогласише за пашњак, па испада да смо сви ми луди и да смо њихове овце које мисле да преведу жедне преко тога пашњака.

Друго, ако хоће Шутко да зида његов кокошињац нека купи прави пашњак , има их ван села, нико му не брани али и да плати праву цену без гребања о народно имање и оно што је народно од вајкада. Баба Бисенија и њени подрепаши ћуте ни абера и гласића од њих. Нико да каже одакле Шутку толике паре, биће да их је поштено зарадио као референт за ОНО.
Како да не, ми се иначе закопчавамо на леђа и не знамо како је власт крала и шта су све радили док Баба Томанија није победила у кувању чорбе. Изгледа да су ови Бисенијини себи лепо запржавали чорбу а нама су делили тек по мало чорбице да се не досетимо и не видимо шта раде.

Каже Шутко да ће да узме кредит да отплати „пашњак“, а како ће га враћати, пошто више неће бити референт за ОНО, то није рекао. Биће на крају да ће цели „пашњак“ бити донација у добротворне сврхе нашем Шутку јер је он и иначе познат као јако „хуман и поштен човек“. Рекоше неки сељани да не дају „пашњак“ по цену да врљике прораде, па шта буде.
Живота је издао саопштење да се смире страсти и да иде код сестре у Крагујевац и да за заменика поставља Дацу која само трља руке и загонетно се смешка. Што би рекао Благоје:
– Ће видимо шта ће да бидне, кој га зна, само да врљика не проради, а ако и проради неће бити од згорега !

********************************************

ШАМАР

Ово је прича мога комшије Благоја који је присуствовао овом догађају и моје је само да његову причу пренесем цењеном публикуму.

“ Комшо мој Зеко, пролазим ти ја јуче поред наше Месне заједнице, отворени прозори, чује се нека дрека унутри. Чек, рекох да привирим да видим о чем се ради и имам шта да видим. Свађају се Шутко и Перица бивши руководиоци у нашој МЗ, ти комшо знаш да је Шутко био задужен за ОНО (општенародну одбрану ) а да је Перица држао наш сељачки ресор, што ће рећи пољопривреду.
Чујем да је Шутко бесан јер га је Перица пријавио штампи како је почео да гради најмодернији кокошињац и ту уложио велике паре. Све жива електроника, клима, влажност, сам се чисти, свира музика а кокошке само носе јаја и кокодачу од среће. Одакле му паре то нико не зна а и шта кога брига, није он џаба био референт за ОНО. Елем, комшо мој, унели се један другоме у лице и дрече један на другога ко млади јарци на ливаду пред бодење. Кад ни по јада, у једном тренутку завали Шутко шамаром Перицу, прврну се Перица на леђа па све нешто отреса главом ко да га је погодио бумбар у ниском лету. Окрену се Шутко и излете из канцеларије, оста Перица да броји звезде, главиња по канцеларији никако да дође себе.

Мене, комшо мој, нису видели јер сам се ја скембо међу оне мушкатле тако да сам ти ја сада једини сведок али нкогнито сведок, таман посла да сазнају да сам све видо па да ме млате по суду када се буду подуватили.

То ти је, Зеко мој, тако било а ти сада да даш пиво јер ти је ово вест која има да узбуди читаво село. Не знам само шта ће да каже баба Бисенија када сазна за ову шутку, то су јој били најмилији сарадници, дика и понос док је она била шеф МЗ“.

Шта ћу јадан ја, донесем гајбу пива па ти оплетем по пиву са Благојем, само тако.
Једва сам после саставио ову причу за поштовани публикум.
Молио бих да никоме ово не причате јер се чека званично реаговање и саопштење из баба Бисенијиног штаба, а ту ће бити изнешена права истина, тако да може да се деси да шамара није ни
било.
Ипак је званично саопштење једино меродавно и непорециво.

*********************************************

НАПОКОН МАНДАТАР-КА 

 

Куку..куку..куку

Даца – Kој ми га стави овај телефон на ову кукавицу, кукала му мајка…ало, куј је то Даца је овде!…

Бисенија – Дацо роде, што те нема, не јављаш твојој Бисенији, да ме не заборави? Да ме приупиташ за здравље и све како треба по реду од када се оклизнух у башти па се просу ко проштац и то право на нос, једва остадох жива хвала драгоме Богу.

Даца
– опрости Бисенија, не постизавам, у великом сам послу, не знам више ди ми је глава…Чула сам шта ти се десило…зар те Соћа не обилази, тако рече ономад у пролазу.

Бисенија – Лаже протува надувана, стао неки дан пред капију па се дерња ко нездрав, док ја на врата а он оде низ сокак па све шеврда мало овамо мало тамо, мора да је мало или пресисо или је пренадуво капацитет. Него, Дацо крајње је време да оформимо владу наше МЗ већ су почели да нас оговарају дебело и да тврде да смо неспособне.

Даца – Богами Бисенија, неће да могне. Мени даде Томанија мандат да саставим владу а ја прифатила па сам сада у великом послу, у преговорима и расподели руководећих и министарских места.

Бисенија -Аха, рече ли ја Дацо да ћеш да ме прерадиш, срам те било…очи ти се осушиле дабогда….јујују…

Даца – Бисенија немо да кунеш…ја ти лепо рече да нећу да правим владу са Соћу а ти запела ко мутава…нећу да залажем свој поштен образ за Соћу, коме мајка сваки дан кука на сокаку што је снађе зла судбина да јој Соћа буде чедо. Не долази у обзир… А и наш Путко се не слаже…

Бисенија
– Мож ти мени Дацо сада свашта да причаш али ти ме зајеба ко што рекох да ће да бидне, ено Ђиђа само чека како ће да ме смакне, почео и саопштења да пише…Поздрави Томанију и кажи јој да сам јој ово упамтила док сам жива, цркла дабогда, гром је спалио по ведром дану…

Даца – Слушај ти мене Бисенија,…нисам ти ја они твоји климоглавци и немо више да ме зовеш и да се истресаш на мене. Иди плачи Соћи и Ђиђи шта се мене више сматрају ваши проблеми. Имам си ја као будућа премијерка таман толико проблема да ми само ти фалиш са својом кукњавом и твојим удареним пајтосима.
Ајд здраво…завршили смо…готово.

Ајде Сејо..брске…полази говедо…ајде… брске…море и ти ћеш да запамтиш Дацу ако не завршиш у гулашу када будем славила премијерско место и функцију….брске…брске…

*******************************************************************

ТАЈНИ ПРЕГОВОРИ

Шушка се по селу да Бисенија и Даца уговарају коалицију не би ли преузели Владу наше Месне Заједнице. Било је то већ унапред уговорено, али се ситуација рапидно променила од када је Баба Томанија победила у кувању чорбе и од када је постала Председник МЗ.

Била је и Даца код г. Путка у посети и од тада су преговори запели и изгледа да су почели из почетка пошто је, највероватније, Г. Путко издао неке смернице нашој Даци. Можда би преговори и били приведени крају да баба Бисенија није отворено почела да протежира малог Соћу који уопште није омиљен међу сељанима јер је изјављивао да би хладно предао наш Атар дођошима и да би наши сељани требали да уђу у Пакт са Отимачима.
Део преговора је тајно снимљен, изгледа да су се Томанијини организовали уз Животину техничку помоћ и искуство.

Бисенија: слушај Дацо, треба и Соћу да узмемо у коалицију, да имамо већину, да нас не  боли глава !
Даца: Јеси ли ти , бре, нормална Бисенија ?

Бисенија: Што, шта ту није у реду ?
Даца: Ти као да не знаш ко је Соћа и каки су му ставови ?

Бисенија: Шта фали, свако ко је са нама је добро дошао, а Соћа једва чека да постане фактор и да почне да се пувака по селу.
Даца: Супер, онда ћеш ти да објасниш народу кад почне да пљује по нама шта тај тражи у МЗ. Још ако почне да шверцује кокос брашно како се сумња, онда смо обрале зелен бостан.

Бисенија: Пази сад, какве то има везе, воли момак мало да се опусти а и ми ће га држимо на узду.
Даца: Како да не, треба полицајац Живота стално да ми виси на грбачи, већ је тео да га апси, једва сам га спречила, не може Живота да га смисли после оних изјава о Атару и Пакту, само га чека да му смести и да га пропусти кроз шаке.

Бисенија: Па шта да радимо, Дињића не можемо да зовемо, лагао народ на пасја кола а и уводио би неке регионе по селу, ће да пукнемо сва је прилика !
Даца: Право да ти кажем ја ћу још мало да се поразмишљавам, ја и тако могу са ким ми се оће. Што би ја да журим, мора да видим шта ће и они Томанијини да ми понуде, така је прилика..

Бисенија: Је ли, бре Дацо, да нећеш ти мене да зајебеш, да ти кажем онако по народски брез пардона.
Даца: Аман Бисенија, гди би ја, буди ми се боже с нама, прекрсти се …пу …пу…ко лаже да богда му Соћа био чедо…

Овако је то било и снимак сада кружи по селу, а Томанија се смешка и кува чорбу на коју нас је све позвала. Фотеља још није нађена, Живота кружи около и јао си га мајци тога кога он ухвати, не бих му био у кожи.

 

 

************************************************

ПРОВАЛА

Кажу да је ноћас обијена канцеларија Месне Заједнице у нашем селу.
Сељани су одмах почели да распредају приче и да конструишу своје виђење тога догађаја. Просторије наше МЗ се налазе у Нашем сеоском дому и то у његовом десном крилу. Лево крило је у јако лошем стању, прокишњава, влага и црвоточина на све стране. Сада се очекује од нове Владе МЗ да обнови наш Дом да и ми сељани имамо место где ћемо се окупљати, правити културне приредбе па и понеку свадбу ако Бог да.
Жика Менаџер је обећао да ће на отварање довести неке певачице из престонице па има да буде журка док не попадамо с` ногу. Просторије наше МЗ се састоје од канцеларијa за Председника, секретара, мало веће канцеларије за састанке и нуз просторије, нормално. Од инветара имамо два стара компјутера телефон, неколико столова, једну фотељу за Преседника и пар столица које баш и нису у сјајном стању. На три столице фали по једна нога па онда подмећемо летве које стоје у углу и које се такође сматрају као део инвентара.

Полицајац Живота се одмах бацио на истрагу, јури по селу, неке обилази, углавном пришао је овој истрази врло темељито и озбиљно. Колико смо сазнали нестала је председничка фотеља. Ту фотељу је МЗ поклонио г. Жарко када му је фирма отишла на добош па је решио да остане запамћен као ктитор наше МЗ, поклонио је фотељу која је онда још била нова, окретала се око своје осе, а могла је да се подиже и спушта као и да јој се подешава нагиб наслона па је у њој могло пристојно да се одрема. Свима је та фотеља западала за око и многи су пикирали на њу. Изгледа да је неко дефинитивно запечатио њену судбину, а баба Томанија ће морати да се снађе за неку другу, само да нађе ктитора јер је фонд наше МЗ на нули, пара нема ни за лек. Сазнали смо и да је провалник очистио компјутере, све је обрисао чак и игрице. Најжалије нам је што је обрисао оног Жваћка који иде по лавиринту и прожваће све оне који му се нађу на путу. Других неких података и није било осим што је баба Бисенија држала неке кулинарске рецепте и неке шеме за плетење чарапа Од инвентара је нестала и четка за ВЦ шољу. То нам је велика енигма, то мора да је нека порука коју је провалник оставио. Баш око те четке се и испредају разне приче, конструкције a и сви се труде да схвате зашто је провалник однео поред фотеље баш ту четку. Да ли је то упозорење баба Томанији у пренесеном значењу или је човеку четка једноставно требала, нећемо сазнати ако Живота не заврши истрагу успешно.
Иначе, Бошко бравар је поправи врата и поставио катанчину које нема на далеко и предао кључеве Томанији. Баба Томанија је децидно изјавила да се неће уселити у канцеларију док јој се фотеља не пронађе и сада опет имамо проблем.

И овим путем молим поштеног налазача да врати фотељу или да је пребаци преко плота када нико не види, само да разрешимо ситуацију па да кренемо даље.

*******************************************************************

СЕЛО НАШЕ ЛЕПШЕ ОД ПАРИЗА !

 

Богами, беше лепа свечаност када је Баба Томанија ступила на дужност председника наше Месне Заједнице. Било је и гостију, баба Томанија је одржала пригодан говор, гости су тапшали, певала се химна, Томанија се поздравила са Бисенијом, све у свему била је то једна лепа и опуштена атмосфера. Нормално ми, сељаци ,смо после направили фешту за памћење.

Ставили смо шатор на сред сеоске џаде, около су били ражњеви са прасићима, јагњићима…Био је и један омањи во, јунац, на ражњу јер правила налажу да мора да буде и во, какви би смо ми били домаћини да нисмо имали и вола на менију, као прилог. Неки су се мало и спрдали јер су тврдили да на тај начин смањујемо популацију волова, у преносном значењу, углавно во је награбусио какво год значење узимали у обзир. Било је и музике,трубачи, хармоникаши, тамбураши а био је и један виртуоз на дромбуљама, неки чика Грга из Голубинаца, који је побрао највише аплауза.

Мањи део публикума се бунио и тврдио да им је доста дромбуљања али су саслушали чика Гргу па су чак тражили да прошири програм и да оддромбуља њима неке драге хитове тако да се чика Грга пар пута враћао на бис праћен овацијама и великим аплаузом.

Баба Томанија је била врло срећна, насмејана, стално је љубила попа Живадина у руку као да је за њу гласао онај одозго а не ми сељани и њене комшије.

Баба Бисенија је била утучена, кисело се смешкала и чим је почело славље, одмах се изгубила, а за њом и њене верне присталице. Неко рече да је отишла да скува себи једну киселу чорбу, као ону када се човек опијани па се онда вади киселом чорбом и спасава да би дошао себи. Изгледа да ју је Томанијина победа у кувању чорбе баш погодила па још не може , што би рекао наш народ, да се опасуљи.

У овом случају ја бих рекао да не може да се одчорби, што би био најправилнији израз за њено психичко стање. Ех, да је само Бисенија пукла ни по јада, њене присталице су, чиними се, у још већем бедаку јер се изгледа Томанијини спремају да им ваде душу, што се каже на памук, па ће ту тек бити игара, изгледа жестоких и без пардона.

Иначе, Отимачи су већ почели да шаљу Томанији разне поруке а има и претњи да ће она морати да им објасни неке изјаве од када је победила на такмичењу. Зову је да дође код њих што баба Томанија не одбија. Изгледа да се и она наоштрила, да је и она спремила нека питања за њих, поготову око статуса нашег отетог Атара па се очекује да ће Томанија истерати неке ствари на чистац.

Крајње је време да се неке ствари разјасне, да се објасне нама сељанима, да знамо каква будућност чека нас и наше сељане који остадоше у отетом Атару под управом Отимача и њихових слугу.

Влада Месне Заједнице још није оформљена, воде се преговори. Ко ту кога муља, лаже, покушава да превари Бог свети само зна. Интерeсантно је да је и госпа Даца отишла код Господина Путка на саветовање а можда ће и неку чорбу да му закува, домаћица је она, неспорно. Изгледа да ће дефинитивну чорбу Даца да запржи када се врати, то сви очекујемо и да ћемо сaзнати ко је са ким у коалицији.

Сви чекамо, нечему се надамо а чему се надамо ни ми сами немамо појма, тек, надамо се!

 

***********************************************************

ПРИЧА БЕЗ НАСЛОВА

Много је досадна ова киша али нема везе, можда ће да охлади неке усијане главе у нашем селу. Избор за председника наше Месне Заједнице завршен, баба Томанија је победила и ту су ствари истеране на чистац.
Баба Томанија је одмах отпутовала код гдина Путка, председника највеће Месне Заједнице, у светским оквирима, на консултације и упознавање јер се сматра да би он могао да помогне нашем селу у будућности.
Гдин Путко је један јако фини господин и већина у нашем селу гледа у њему великог пријатеља нашег села, има и оних који га не воле, више би волели да се наше село окрене некима који нам се нису показали као пријатељи. Чак су нам ти велики „пријатељи“ ушли у наш атар и отели део атара, у име неке само њима знане демократије а за рачун неких дошљака који су се ту недавно населили. Они никада нису хтели да постану део нашег села, ми их нисмо дирали јер смо сматрали да није лепо некога терати ако вам је већ дошао у госте.
Елем, када се закачисмо са њима ови Отимачи нашега атара им притекоше у помоћ и одвојише део нашег атара у њихову корист. Они сада тамо граде ново село уз надзор Отимача, ми гледамо са стране и не можемо ништа да учинимо док не ојачамо а када ојачамо нека им је Бог у помоћи.

Најжалије ми је попа Живадина који се попне на брег па гледа на ону страну, крсти се, а и очи му засузе. Није ни чудо, тамо је остала наша највећа Црква у коју Живадин сада иде да служи само ако му Отимачи дозволе. Баба Бисенија је покушавала да преговара са Отимачима који су је стално уцењивали и тражили да дамо досељеницима и оно што им ни по правди Божијој не припада.
Преговарала је баба Бисенија и тајно без нашег знања и то су јој сељани много замерили па је зато и изгубила на такмичењу у кувању чорбе, нико не може народ да превари па ни баба Бисенија. Сада Отимачи жале што баба Бисенија није победила, а ми сељани ликујемо и надамо се бољем поготову ако нам гдин Путко помогне да наше село ојача и да се уздигне у сваком погледу.
Баба Бисенија сада покушава да са Дацом направи коалицију да би имале већину и да би Бисенија могла да преузме место секретара сеоске Месне
Заједнице.
Никако јој се не испушта власт из руку, навика је гадна ствар а власт ваљда уђе под кожу па стигне до мозга који више ништа не види сем власти, чудо једно.

Ситуација је још нејасна, сви су узбуђени, на све стране се шушка, свака страна издаје саопштења којима и није баш за веровати.
Комшија Сајко почео да скупља врљике, уредно их слаже и сортира.
Ја мислио да му требају за парадајз, али он одмахује руком и загонетно се смешка, шта ли му је на памети да ми је знати.
Није ваљда оно што сам помислио.
Од сутра ћу и ја да скупљам врљике, нека се и нека и код мене нађе ако затреба, не дао Бог.

 

*************

 

 

 

ПОЗОРИШТЕ ИЗ НАШЕГ СОКАКА


И би такмичење у кувању чорбе и победи баба Томанија.
Велика је фешта била и неизвесно је било до самог краја али дегустатори
одлучише како одлучише и баба Томанија понесе пехар победника.
У првом кругу је победила баба Бисенија, нормално, када јој је Даца помагала а и поп Живадин није изгледа био чист по питању када је дошло до тога да изнесе праве резултате које су ми дегустатори поверили. Свашта дешавало, било је и покушаја мувања и умало је зафалило да поп Живадин не награбуси као жути. Неки га оптужише да је Сорошев плаћеник а он се само крстио погледавао у небо и онако из потаје натезао љуту мученицу.

У другом кругу дегустатори уведоше контролоре за попа Живадина а Томанија рече да ће бити и табања ако буде отимања дегустаторских гласова.
Додуше и комшика Даца се била повукла и није се мешала тако да је ситуација била много чистија и смиренија. Углавном, баба Томанија је на опште изненађенје закувала најбољу чорбу и победила.
Томе се нико није надао па су чак из суседног села послали честитке и поручили јој да су научили на Бисенијине чорбе и да не би било пожељно да да Томанија своју запржава и досољава више него што су они научили.
Томанија је одржала пригодан говор и поручила да ће штитити своје фанове ма
где да су и да ће увек бити добродошли за њеном софром.

Сада се чека формирање руководства Месне Заједнице.
Бисенија и Даца су рекле да ће деловати као коалиција коју су одавно уговориле. Сада сви чекамо да видимо шта ће бити и чекамо да ли ће баба Томанија успети да замеси уштипке који би се допали Даци не би ли је приволела на своју страну.
Све је неизвесно и чека се шта ће бити јер очекујемо да ново руководство Месне Заједнице крене са обновом нашег села , покрене нове инвестиције и да напокон ми паори заоремо парлоге од којих нас је срамота, да нам напокон крене.

Ми сељаци из нашег сокака немамо позориште.
А и шта ће нам .
Ми смо сви и глумци и публика у позоришту из нашег сокака.
Само морамо још да се договоримо ко ће да игра комичне а ко трагичне ликове.

 

**********

 

 

ОВОГА ПУТА ГЛАСАМ ЗА ЗЛО

Рајко Петров Ного: Увек постоје веће вредности од живота. Нађем ову мисао у једном интервју нашега песника и замислим се. Да ли ова песникова мисао важи у данашњој Србији. Биће да је песник, као и сваки песник, мало погрешио и да је вероватно размишљао о неком другом времену које је одавно прошлост у Србији. Шта су данас вредности које чине основу српских живота. Ајподови, таблети, луксузни аутомобили, станови, велике плате, путовања, слање и школовање деце на елитним школама…. На жалост ништа од тога али јесу жеље којима неки стреме и којима то јесу основне животне вредности. Данашњи просечни Србин је сиромах који се бори да преживи данашњи дан а како ће сутрашњи то ни њему није јасно. Борба за голу егзистенцију је узела данак и сада имамо једног новог Србина коме је равно све до Косова, то што су му и Косово отели је нешто што је прихватио без поговора и што и није неки разлог да се узбуђује. Сада су му и глас одузели, покрали. Неки се, додуше, буне протествују а колико ће и то трајати видећемо. Један од кандидата сугерише да је само он прави и да у случају да он не буде изабран следи пропаст Србије, Срба, рат… У ту кампању су се укључили и наши европски „пријатељи“ тврдећи да је све у реду јер су и они осматрали ове изборе са својих висина. Ако њима не верујемо, коме ћемо ? Зар се нисмо определили да њима највише верујемо ? Ако је тако онда никако не треба сумњати у њихове судове јер они сигурно боље знају од нас који је прави кандидат за Србе и који промовише праве животне вредности. Чак знају и који је веће зло а за зло не треба гласати јер коме је до таквих нееврпских животних вредности. Не верујем да су Срби, какви год били , икада гласали за зло. Можда би сада требали то да учине, па куд пукло да пукло. Изгледа да су се вредности животне тотално преокренуле па је сада зло добро а добро зло. Да ли сам у праву ни сам не знам али ћу ја, по интуицији, овога пута гласати за зло. Не знам шта би г. Ного рекао на ово моје размишљање и да ли се оно уклапа у његову мисао : УВЕК ПОСТОЈЕ ВЕЋЕ ВРЕДНОСТИ ОД ЖИВОТА ! У Србији је све могуће па и да Зло постане животна вредност.

**********

КЛИН ЧОРБА

Лепо смо јуче прославили нашу сеоску
славу, Ђурђевдан.
Силан свет је и са стране дошао, гости,
пријатељи, било је и новинара.
Свака капија је била отворена и сваки
домаћин се потрудио да дочека госте
баш онако, домаћински са отвореном
душом, онако како само Србин уме.
Да би све било много интересантније
стари одбор месне заједнице је био
одлучио да се испред цркве одржи
такмичење у спремању клин чорбе.
Поп Живадин је био једини члан жирија,
и члан и председник.
Пошто је он божји човек то је решено да
не би било после прегласавања а и
сматра се да ће он бити непристрасан
јер познаје све такмичаре, свакоме већ
годинама улази у кућу и свети водицу,
зна сваки буџак у селу.
Нормално, највећи фаворити за прво
место биле су баба Бисенија и баба
Томанија.
Било је ту свачега пред ово такмичење,
обе бабе су лобирале за своје чорбе,
делиле су уштипке по сокаку, баба
Бисенија је делила и чарапе које је
данима плела.
Није ни баба Томанија заостајала, она
је обећавала да ће скувати такву чорбу
да нико неће после знати шта је јео и
шта га је снашло.
Било је ту и других учесница које су
лобирале за своју чорбу али се
предпостављало да су баба Бисенија и
баба Томанија главне фавориткиње.
И комшиница Даца сe укључила у кампању
и то баш жестоко.
Тврдила је да ће њена чорба бити чорба
изненађења и да ће Бисенија и Томанија
имати грдне муке да се одбране од
њеног јуриша на прво место.
Било је ту још добрих куварица али су
ове три кандидаткиње имале највише
услова да победе а и кампања им ја била
најбоља.
Углавном, такмичење у справљању чорбе
је протекло по правилима и ту поп
Живадин није имао неких проблема.
Проблем се појавио када се дошло до
оцењивања.
Зна се каква је клин чорба и каквог
треба да буде квалитета а поп Живадин
поготову зна јер пробао све врсте
чорбе које се спремају у нашем селу.
На крају свега, баба Томанија и баба
Бисенија су прошле у други круг јер су
имале највише оцене и то подједнако.
Комшиница Даца је заузела треће место
и била је јако задовољна, одмах је и
ватромет приредила.
Сада чекамо други круг.
Кампања ће сигурно бити жестока, обе
бабе су се максимално наоштриле.
Она која победи има да нам запржава
чорбу следећи период па како нам буде.
Комшиница Даца се само смешка јер је
сигурна да ће бити главна куварица у
кухињи једне од баба, тек ће њена
запршка доћи до изражаја.
Свесна је Даца да она држи кутлачу па
која баба да више имаће је за главну
куварицу а кад она почне да меша то ће
тек бити права клин чорба.
Живи били, ту смо, све ће и тако да се
пребије преко наших тањира !

**********

РАЈ ПАОРСКИ

 

Изгледа да пролеће носи са собом неку
позитивну енергију, енергију обнове и
свеопштег полета.
Као да постане некако бајковито,
улепшано, да га човек више не може
препознати.
Видим, неки се растрчали, активирали
се, причају приче бајковите, све су
улепшали до непрепознавања бивших
времена.
Отварају нове фабрике, обећавају
радна места, родну и берићетну годину,
Рај који је почео, ту око нас.
Додуше, многи од нас, или немају маште
или су слепи код очију па не могу
никако да сагледају тај нови Рај.
Изгледа да ни паори никако не могу да
се уклопе у Рај рајски и обећану земљу.

Ваљда им је машта тотално заказала од
тешког рада и сталне борбе са
ораницама, за хлеб насушни.
Паори се побунише и извезоше тракторе
на рајске шорове и џаде и уведоше
блокаде јер им изгледа никако није
одговарала рајска идила коју је
држава покушавала да им наметне.
Неки их набедише да од Раја покушавају
да направе пакао.
Коме треба зврндање паорских
трактора, блокада рајских шорова,
џада, аутопутева и свег онога што чини
рајску инфраструктуру.
Ако је горе, на меродавном месту,
договорено да је Рај почео да
функционише и да је у пуном налету,
никако није упутно тражити оно што је
по правди и по Богу.
Треба да сачекају, да не траже оно што
је њихово јер ћатама треба времена да
се досете како да их преведу жедне
преко воде.
У Рају се само даје онима који никада
нису живели ван њега па није лепо да их
се узнемирује и омета њихов рајски
начин живота.
Зар треба сада да размишљају о тамо
неким паорима, њиховим проблемима и
захтевима.
У Рају им је таман потаман, јабука и
Ева на све стране, милина, мир, рајске
птице цвркућу, савршенство живљења.
Шта треба ћатама да преговарају три
дана са паорима уместо да лепо леже по
рајским ливадама и чекају да им падају
на главе рајске јабуке не би ли
проверили да ли је Њутн био у праву још
поодавно.
Свесну су и паори да ћатама није лако
па су им се неки и извињавали, лепо
васпитање је увек била паорска одлика,
мада може свашта да се деси када им
прекипи, кажу неки, да онда користе
васпитне мотке и то у пристојној
величини.
Ја то нисам видео а и не бих желео, ипак
више волим лепо и пристојно паорско
васпитање и понашање.
И паори воле бајке, само их се ово
бајковито пролећно време слабо
дотиче, треба истерати правду а после
се и са ораницама ухватити у коштац,
треба опет хлеб насушни да роди, ипак
на ораницама нема Раја, само мука и
зној паорски.
Ови из Раја су вероватно остали тамо,
без да се секирају, биће и за њих хлеба
паорског.

 

**********

 

БАБА БИСЕНИЈА И БАБА ТОМАНИЈА


Много је бурно ових дана у нашем
сокаку.
Посвађале се баба Бисенија и баба
Томанија.
Додуше, нису се њих две и пре мирисале
бог зна колико али се нису нешто ни
свађале, владао је међу њима неки
прећутни мир па је наш сокак био
пример добрих међуљудских односа.
Сада је то само прошлост о којој
приповедам, морам рећи, са пуно сете.
Рече, пре неки дан, баба Томанија баба
Бисенији како је она лепо живела док
смо ми остали грцали и мучили се до зла
бога.
Рече, како је славила са својим
пајташима, сваки Томанијин неуспех и
муку, поготову када јој помајкаше неки
прасићи, чак је изразила сумњу да је ту
неко умешао прсте.
Затим јој спомену како је из месне
канцеларије изнела џак макарона који
је био спреман за народну кухињу, како
је прва потписала да се атарска земља
поклони неким странцима који су ту
хтели да зидају неки Велнес центар и
како је на конту тог потписа добила
шестомесечни бесплатни третман у том
Центру.
То, што тамо ни ашов није пободен и што
је земља сада запарложена нема везе,
чека се опет нека друга делегација да
се опет преговара.
После ових речи бабаТоманије, настаде
хаос и свађа без премца.
Бисенија је, нормално, мало сачекала
па је чак припремила писани одговор
који свако вече у одређено време чита
испод прозора баба Томаније.
Ту је набројала све изјаве
бабаТоманије, има неких и од пре
десетак година.
Онда је набројала сва оговарања које
је Томанија радо слушала а и у којима
је и активно учествовала, како је пре
причала једно а сада сасвим десето,
како је окренула ћурак наопако, како
је напустила баба Војку када јој је
било најтеже и како нема образа колико
за црно испод нокта.
Баба Војка је иначе у страчком дому,
нема је више на сокаку а Томанија је
више не обилази иако су биле ко сестре
рођене.
Није хтела да учествује у акцијама
месне канцеларије око Велнес центра,
није дала да се окреше дуд испред њене
куће иако презреле дудиње и даље
падају по тротоару па се десило да се
Бисенија једном оклизнула и поштено
угрувала пролазећи туда.
Било је тога још тушта и тма и са једне
и са друге стране, чудо једно.
Комшилук се поделио, свако је изабрао
свога фаворита па је и ту било мањих
чарки.
Види се да је атмосфера постала
нездрава и да је близу ескалацији.
Сада баба Бисенија седи испред своје
куће а баба Томанија испред своје.
Једна плете жуте а друга плаве чарапе,
бесно се одмеравају испод ока и
поздрављају само своје присталице,
ове друге не констатују, као да их не
познају.
Неки говоре да ће се расплет десити на
Ђурђевдан, то нам је сеоска слава, кажу
да ће да да се измире а неки кажу да ће
још више да се закрве.
Углавном, сокак је опустео, сви иду
околним путем, мада су и једна и друга
почеле да нуде исплетене чарапе
својим симпатизерима,гратис.
Неки су се приклонили, видим да имају
нове чарапе, било плаве било жуте.
И дудиње ће скоро, решио сам да их
прикупим ове године и да испечем
ракију, да уклоним бар један разлог
раздора у нашем сокаку, биће дудоваче,
па у то име ЖИВЕЛИ !

 

СВЕТЕ КРАВЕ СРПСКЕ

Баш бих волео да Србија што пре
приступи земљама БРИКС-а.
Поготову што је члан те асоцијације и
Индија а Србија је почела све више да
личи на Индију.
Где је ту сличност, како сам је открио?
Просто је !
И у Србији су краве почеле да бивају
свете животиње.
Од када је почела ова предизборна
кампања сви кандидати их обилазе,
мазе, загледају и распитују се за
њихово здравље.
Колико једу, колико млека дају а ако су
поједине стеоне ето неописиве радости
наших кандидата и политичара.
Распитују ко је поносити тата, када ће
се десити срећни догађај доласка
малог теленцета на овај свет, које ће
боје бити, како ће да му одреде
перспективну будућност.
За кандидате је овакво понашање
разумљиво.
Треба задобити симпатије гласача који
би у крајњем случају могли да постану
гласови на изборном листићу и то им не
треба замерити, треба на сваки начин
доћи до неопходних и преко потребних
гласова.
Из кравље перспективе, гледајући,
вероватно им је јако лепо.
Дошло је и њихових пет минута, којима
се сигурно нису надале.
Неке су незаинтересоване судећи по
њиховом понашању, преживају на тенане,
мучу тек тако реда ради, углавном ова
кампања их се и не дотиче, труде се да
одрже свој душевни мир.
Има и оних које су се баш узбудиле,
пронервозиле се, машу главама, мучу
врло често а и опао им је и принос
млека па су се власници и домаћини баш
забринули.
Поједини се кају што су пустили
кандидате у шталу и на имање а неки су
већ и попа доводили да освешта шталу,
за сваки случај.
Нису више сигурни ко им је био у штали,
само се крсте и ћуте.
Овце за сада нико не обилази.
Све ми се чини да је оваца и сувише
около и да ће оне бити актуелне на
Ђурђевдан.
Слава је, па да је прославимо срећно и
берићетно.

**********

 

ДЕПАРТИЗАЦИЈА ИЛИ ДЕРАТИЗАЦИЈА


Дошао ми пре неки дан Тоза, жали се
кукаван, мука га је снашла и то велика.
Млађи син му завршио факултет, све у
року, висок просек, за понос и дику оцу
и фамилији.
Ал’ не вреди мој Тоза убијен у појам,
нерасположен, несрећан.
Гледам га, ништа ми није јасно, у чему
је проблем ?
Док је студирао имао је посао, ишао на
факултет, учио је био је преокупиран,
каже Тоза, није се чуо, милина од
детета.
-Сада шаље онај, како беше, ма није
битно, генералије, на све стране, нада
се да ће неко да му се јави, али сви
ћуте као заливени, од никога ни абера.
Мој пашеног, велика зверка у једној
партији, обећао му посао чим заврши,
само нека се појави са дипломом, нема
да фали одмах има да почне да ради.
Само мало сутра, јавио се пре неко
вече, била прошла поноћ , рече тихо и
пригушено да нема ништа од посла.
Каже, на дело је ступила департизација
и да нема више радних места по
партијској основи.
Ја га прво нисам разумео, мислио сам да
прича о дератизацији, завијао, увијао,
ништа ми није било јасно.
Рекох, нека дете ради и на
дератизацији, нема везе, сваки поштен
посао је добро дошао, а дечко је и
квалификован, мада није учио факултет
за те ствари.
Ма , брзо ће он да научи и тај посао,
млад је паметан а и хоће да ради, све
како треба.
Много сам се обрадовао, проблем је
решен.
Кад хоћеш, мало сутра, сахрани ми
дератизација, овај, департизација све
наше наде.
Да бар имам везу за ту дератизацију, ни
по јада, испаде сада да сам сада пукао
на оба поља, све ми се измешало у
глави.
Дечко шета по кући и бесни, мисли да
сам ја све забрљао, да ништа нисам
схватио.
Како да му објасним да због
департизације не може да ради
дератизацију и да департизација и
дератизација више не могу једно без
другога, да је то сада врло уско
повезано и да су сада департизована
радна места у исто време и
дератизована и обрнуто.-
Оде Тоза, није ни ракијицу ни кафицу
попио.
То што је и мене бацио у бедака нема
везе.
И моји клинац ће сутра на факултет.
Надам се да ће бар до тада средити ова
дератизовано- департизована радна
места, да знају деца за шта уче, ипак је
будућност њихова.

——————————————————————————————

 

СТАРТ

Напокон је стигао глас са меродавног места.

Избори су расписани.

Сада су сви на старту, неки ниском а неки високом.

Они старији су на високом, њима ниски старт никако не одговара.

Не би никако могли да крену, вероватно би остали у том положају.

А , богами, има их неколико и то у озбиљним годинама.

Њима је, уствари, сваки старт сада проблематичан, то није баш

угодан положај.

Сада није а после?

После рехабилитације у бањама и избора чекају их светле министарске

канцеларије, фотеље са масажером, младе секретарице, компјутери и

бар пет телефона на столу.

Лепо је имати компјутер који секретарица укључи ујутро пре кафице и

који после цео дан врти скрин сејвер, злу не требало.

Телефони су потребни јер, не дао бог, може да се појави нека ТВ екипа

па је згодно снимити господина министра у годинама како жустро

телефонира, гестикулира, ставља прст на чело и има забринут израз

лица.

То што је он тога дана заборавио свој слушни апарат нема везе он и

тако није телефонирао одистински, то обавља секретарица док маникира

нокте ако се неко јави.

И тако ће господинов мандат протећи у једном лепом миру, без стреса.

Нормално када свако јутро попије камилицу а после читања новина мало

и одрема и ето прошао дан, продуктиван, радан.

Кажу, шушка се, да господин неће стартовати на следећим изборима.

 

Зли језици кажу да је спремио наследника за своју масажер фотељу.

Свога унука.

Лепо, млади господин, вероватно неће бар на почетку своје каријере

имати проблема са стартом. За њега ниски старт , вероватно неће бити

проблем неко време.

А после све по старом, до следећих стартова и унука.

 

——————————————————————————————

 

 

 

ПРИВАТИЗАЦИЈА

 

Велика се фрка дигла у нашем кафанчету, распад система и добрих
међуљудских односа.
Гђа Ковиљка поднела захтев за приватизацију нуз просторије у
дворишту.
Дошао поштар и донео газда Тривуну позив од Агенције за
приватизацију да се појави на аукцији као један од учесника, са
правом првенства.
Како је гђа Ковиљка ископала папире да је тај део дворишта на коме
је важна нуз просторија на ничијој земљи то нико не зна.
Углавном био је геометар, све је лепо премерио и уписао, папири су
сада легални и може да се крене у приватизацију.
Газда Тривун је на ивици колапса.
Има кафанче а нема нуз просторију, није у његовом поседу.
Гђа Ковиљка се удружила са једним локалним тајкуном, трафикантом
Милутином, изгледа да имају намеру да победе на аукцији, кажу да су
спремили велике паре а чује се да имају и везу у Агенцији.
Наша ’’ УНИЈА’’ је одржала седницу и било је предлога да
сакупимо новац не би ли се и ми синдикалци укључили у ову
приватизацију.
Сматра се да би нам стални приход у каси био мелем на душу, ионако
нам је каса празна, сви се праве блесави, нико да уплати чланарину.
Нуз просторија је тренутно затворена, печатирана, не ради.
Промет се газда Тривуну преполовио, нико више не пије пиво, само
кафица а и то без ратлука и киселе воде.
Нико неће да ризикује да га стигне мука, шта ће онда, нема где.
Гђа Ковиљка стражари испред нуз просторије, повремено је Милутин
обилази, иза њега је ишао неки као шифоњер, то му је то лично
обезбеђење, за сваки случај.
Неки кажу да ће после бити много боље, уложиће гђа Ковиљка и
Милутин капитал па ће бити боља услуга, на европском нивоу.
Нико више ни са киме не разговара, сви се мрко гледају.
Кафанче пропада, нуз просторија печатирана, паре се не врте, нема
промета, зло и наопако.
И наш синдикат је у кризи, почело члансто да нам се осипа.
Ето, шта нам се десило, уништи нас приватизација већ на старту.

 

——————————————————————————————

НЕУТРАЛНОСТ И КАКО ЈЕ ОДРЖАТИ

Решио сам да будем неутралан, у сваком
погледу.
У кући им није било јасно како је то
могуће док се нису закачили око ручка.
Ташта предложила да скува спанаћ,
клинац га не воли, избила фрка, никако
да се договоре.
Питали и мене, рекох, неутралан сам, не
бих да се мешам.
Клинац ми је одмах одбрусио да сам
млакоња и да немам став.
Ташта је моју неутралност искористила
да ми наброји све моје грешке и мане од
када сам са њеном ћерком, легао сам јој
к`о кец на једанаест.
Жена ме дави већ недељу дана, купила би
нову машину за веш.
Одмах сам јој напоменуо да нећу
учествовати у доношењу тако важне
одлуке јер бих да будем неутралан,
пара и тако немамо, па ћу да се вадим на
неутралност.
Шта ми је тек она рекла не бих да вам
преносим овде, није за јавно
публиковање.
Комшија Пера и комшија Ђорђе, са мога
спрата, закачили се око фикуса који је
презимио на ходнику.
Никако да се договоре ко би га изнео на
терасу и ко би га преузео на даље
старање.
Питали ме да пресудим, неутралан сам,
не бих да се мешам око тако важног
питања.
Само су ме погледали, окренули се и
повукли свако на своју територију.
Фикус је остао тамо где је и био,
изгледа да га мени оставише на
старање.
Само ми још фикус фали на сву ову моју
муку.
Чуо сам да ми причају иза леђа да нити
смрдим нити миришем.
Почео сам да преиспитујем своју
одлуку о неутралности, колико је била
паметна.
Никако да се одлучим шта ми је чинити.
Зато сам ово и написао.
Можда неко има паметан савет ?

——————————————————————————————-

 

 

РЕХАБИЛИТАЦИЈА

Пролазим јуче поред нашег кафанчета, жури ми се, нисам ни мислио
да свратим.
Видим, прорадила башта, пуна ко око.
Цело друштво је ту, сви се окренули према столу у углу и нешто
коментаришу.
За столом седи добро држећи господин, пристојно обуцен, сто празан,
нема пића, само уместо таблице РЕСЕРВЕ испред господина стоји нова са
натписом РЕХАБИЛИТАЦИЈА !
Господина не познајем ,никада га нисам видео у насем кафанчету.
Видим нема газда Тривуна, само Баба Сера седи са стране и фиксира
придошлицу.
Питам Тозу о чему се ради, овакву ситуацију још нисам видео код
нас.
Тоза је упознат са овим случајем јер му је Баба Сера( у даљем тексту
госпођа Ковиљка) одавно испричала причу која се тиче овог
господина.
Све се десило пре једно четрдесет година док је газда овог кафанчета
био господин Раша отац нашег газда Тривуна.
Било је лепо топло летње вече.
Кафанче препуно, ни игла нема где да падне.
За истим овим столом седела је група младића, медју њима и сада овај
господин у годинама, пијуцкали пиво, набадали ћевапе, шалили се,
смејали .
У неко доба газда Раша, погледа, сто празан, нигде никога.
Празне флаше, чаше, ћевапи поједени, гостију нигде, збрисали у
виду магле.
Нормално, цех нико није платио, остао газда Раша кратких рукава а
богами и госпођа Ковиљка.
Рекоше јој да ће употребу нуз просторије платити на крају, ал’
мало сутра и њу преварише.
Тако је било куне се госпођа Ковиљка а њој се верује.
Она историју насег кафанчета држи у малом прсту, све памти, имена,
датуме, догађаје, могла би да написе књигу о нашем кафанчету и то
подебљу.
Сада се чека газда Тривун.
Он је најмеродавнији око захтева за рехабилитацију овог господина,
кажу да му је име Драгче.
Колико познајем газда Тривуна то неће бити неки проблем, поготову ако
господин Драгче плати две, три, туре целој кафани, да се извади.
Сви ћемо бити на његовој страни, треба га рехабилитовати,не треба да
осећа кривицу довека.
Једино ме брине госпођа Ковиљка, не престаје да фиксира господина
Драгчета.

—————————————————————————————–

 

 

ОСТАВКА


После дугог премишљања и вагања своје
одлуке Г.Сима председник нашег Кућног
Савета је поднео оставку.
Сада можемо да распишемо опште изборе,
за председника и чланове нашег Кућног
Савета, што се каже, у једном цугу.
Било је доста притисака на г. Симу да
поднесе оставку, дуго се мислио и на
крају је пристао.
Каже да је то урадио у општем интересу
и да ће опет да се кандидује.
Неки су већ почели да се буне, кажу да
би му то био трећи или четврти мандат.
Гледајући објективно и није баш
учинио неке позитне ствари у прошлим
мандатима.
Зграда запуштена, ходници прљави,
зидови неокречени, двориште
неуређено, станари подељени за и
против г.Симе.
Допустио је да контејнери који нису
наши буду прегурани под наше прозоре.
Водио је преговоре са председником
Кућног савета суседне зграде и ништа
није урадио.
После смо делегирали г. Рајка али и овај
није ништа постигао, једноставно, они
од преко пута су окупирали и отели
нашу територију.
Ако је за утеху, они оданде, су
пристали да се њихови контејнери
обележе нафарбаном звездицом, да се
разликују.
Г. Сима то сада сматра својим великим
преговарачким и политичким успехом,
ми остали посматрамо и ништа нам није
јасно.
Видим да су неки, ваљда из ината или
протеста, почели да бацају ђубре у
обележене контејнере.
Изборна кампања је почела.
Гђа Сока и г.Рајко налепили плакате у
хаустору и позивају станаре да
гласају за г.Рајка и његову екипу, г.
Сима сутрадан прелепио њихове плакате
својим.
Има и трећи који цепају плакате па нам
хаустор изгледа као да је бомба пала,
још је неко и сијалицу скинуо, ваљда да
нико не чита плакате ноћу.
Неко је и интерфон покварио пошто је г.
Рајко почео да га користи у
предизборне сврхе.
Причао у интерфон и сликао се на
сигурносној камери по цео дан.
Одржавају предизборне конвенције по
спратовима у исто време па се од
силних говоранција не разазнаје ко
шта прича, ко је за шта, ко је против а
има и оних који гледају бело, ћуте, то
мора да су они неопредељени, њих тек
треба убедити… мада, чисто сумњам.
Овим острашћенима тек није лако,
галаме, гестикулирају, богами се и
зацрвенели, бојим се да им је притисак
на горњој граници.
Комшије се све слабије друже, нема
више кафице, ракијице, хладно пивце.
А зграда још пропалија, треба да се
уреди, дотера, да се уреде
међукомшијски односи, да почнемо да
функционишемо, да живимо нормално.
Биће и то а када, то нико не зна.

 

————————————————————————————————————————————————————-

 

МУКЕ ОКО КРЕЧЕЊА

 

Дошло пролеће, природа се буди, улепшава, дотерује се.

Јуче смо имали састанак Кућног Савета, за нас станаре наше зграде,

врло важне институције.

На  дневном реду су се нашле важне теме које све нас муче и

којима сви придајемо важност.

Прво смо продискутовали о изгледу и будућем уређењу нашег

дворишта.

Већ ту се појавио проблем који ћемо морати да решимо разговорима са

Кућним Саветом суседне зграде.

Неко је контејнер за смеће који је стајао на неутралној територији

прегурао унутар територије нашег дворишта.

Ту је г. Рајко био најоштрији и најрадикалнији.

Тражио је да будемо оштри и непопустљиви у преговорима, каже, тако

почиње отимање територије. На крају ће све контејнере прегурати на

нашу територију што ми никако не би смо желели.

Преговоре ће у наше име водити г. Рајко, то је усвојено

једногласно.

Затим смо дискутовали о томе да окречимо улаз и степениште.

Сви смо се сагласили да одаберемо боју кајсије, свима је оговарала.

Међутим, ту је искрсао велики проблем.

Гђа Сока је тражила да се њен спрат окречи у жуто са плавим

туфнама као апликацијама.

Нормално, њу је одмах подржао г.Рајко што нас и није зачудило,

знамо ми његове аспирације према гђи Соки.

Дискусија је била толико жестока да је гђа Сока изјавила да ће

покренути и тржити федерализацију свога спрата, екс територијалност,

дистрикт.

То је разбеснело остале, пале су и тешке речи тако да су некима

почеле да избијају туфне по лицу, црвене.

Разишли смо се без одлуке и решења.

Нека се страсти мало смире.

Сутра ћу да позовем г. Рајка на ракијицу и да покушам да га убедим

да утиче на гђу Соку, да ублажи свој федералистички став.

Неки пут тајна дипломатија може да донесе неочекиване резултате.

Боље и то него федерализација спратова и степеништа.

Да ми је само знати одакле јој такве идеје ?

 

————————————————————————————————————————————————————-

 

 

 

КАКО САМ СЕ ПРОШЕТАО ДО БУДУЋНОСТИ

Лепо је време па рекох да мало протегнем ноге, да обиђем наш крај.
Главна улица пуна света, свима се омилило ово пролећно сунце .
На све стране се нешто продаје, јаја,чарапе, дезодоранси, лакови за
нокте, тезги и тезгица колико ти душа иште.
Има и оних партијских штандова, понајвише, поређали се све једни до
других, под конац.
Шаренило од плаката, боја, лепота једна, предизборно је време, треба
да се зна ко је ко.
На првом штанду кажу да су они за бољу БУДУЋНОСТ, шта је било било
је , више се не важи.
Све што су до сада урадили, грешили, нису намерно, имали су најбоље
намере.
Што поделише около, поделише, кажу неће више, мада и није бог
зна шта остало.
Ови до њих окренули штанд наопачке, питам зашто, није ми јасно.
Кажу ми, да је ово начин, нам покажу да може да се крене од
наопачке у бољу БУДУЋНОСТ па шта буде, није им лоша идеја и тако
је све наопако.
На једно штанду пише- БУДУЋНОСТ је у Атарима!!
Распитујем се о чему се ради.
Има, кажу,њиве, шуме, села, градове а ако треба и улице да поделе
по Атарима.
Одлучивање мора да сиђе у народ да се прошири по бази, атарски.
Доста је било којекаквих партијских домунђавања, запошљавања
преко везе и због партијске припадности, атарска припадност ће у
БУДУЋНОСТИ бити примарна.
Има свако да буде свој на своме, у свом атару.
Нашао сам и штанд најпоштенијих.
Додуше ,чуо сам, да су у прошлости волели мало да муте али ће сада
у БУДУЋНОСТИ да се пропоштене, то ће бити најпоштенија партија,
програм, функционери, чланство, чудо од поштења, одмах се
примећује, зраче неком препоштеном енергијом.
Са њима нас чека сигурна и поштена БУДУЋНОСТ.
До њих је штанд партије чији шеф није тернутно присутан.
Кажу да ће ускоро да се појави а када ће не зна се.
Изгледа да ови нису у добрим односима са поштењацима, окренули им
леђа, једна госпођа куне и крсти се и бесно одмерава поштењаке,
нисам ни питао зашто, да и мене не прокуне.
Бојим се да ту могу да испадну проблеми када се шеф врати, видим да
ови једва чекају, неће да ваља, може ту свашта да се деси у
БУДУЋНОСТИ.
На следећем штанду стоји коферче, отворено, празно.
Кажу да је то за пример и да се зна да њихови функционери немају
никакве кофере, коферчиће, све је на увид, транспарентно, само
џепови, никаква помоћна средства.
Џепови су и тако мали па је илузорно сматрати да неко од њихових
може да их напуни, код њих је БУДУЋНОСТ у празним џеповима.
На крају дођох и до оних који би да буду неутрални, у сваком
погледу.
То и није лоша идеја, врло пријемчива за наше прилике.
Бар ће моћи са стране да посматрају када се ови ови горе закаче у
БУДУЋНОСТИ, бити неутралан и није тако лоше, може неки пут и да се
придрема а када пригусти нема да бринеш, немаш појма о чему се
ради.
Врати сам се кући другом улицом, није ми више било до сагледавања
како они сагледавају БУДУЋНОСТ, или ја ништа нисам схватио о томе
како треба сагледати БУДУЋНОСТ.

————————————————————————————————————————————————————-

 

Проценти

Лепо време, засијало сунце, напокон.

Некако се све пролепшало, улице, паркови, цео град.

Да скокнем до пумпе, да мало обрадујем мој ауто, празан резервоар.

Кад, не лежи враже, нове цене, па још истакнуте да буду уочљиве, да неко случајно не превиди нове цифре.

Рачунам, сваки дан по мало, на крају се сложио леп проценат.

Аха, сада ће све да поскупи за неки проценат, није ред да неко у ланцу штети.

Хајде, рекох, да скокнем до пијаце да видим како тамо стоји ствар са процентима, можда мирују.

Мој пријатељ Манојле сељак од Ивањице се згурио иза тезге, једва га препознадох.

Видим држи дигитрон, значи рачуна нове цене, проценте.

Разумем га, далеко је Ивањица, превоз, бензин, нафта, ђубриво.

Како онда да кромпир не поскупи а родио је хвала Богу, још га има до младог.

Манојле бесан, убиће га проценти, математика говори једно, стварност је побија.

Како, каже, да одржим проценат кад народ нема пара, ко ће да купи овај кромпир по новој цени ?

Мој Пријатељу, овде проценти не важе, овде је борба за опстанак и вас и нас.

Мој Манојле, не секирам се ја док је нама тебе, проценат је релативан појам код тебе, ниси га никада узимао као мерило које све решава.

Српски сељак има душу, зна да подели са нама ’’грађанима’’муку и невољу.

Видим, ових дана, кренула изборна кампања.

Рејтинзи, проценти, ко ће са ким, ко ће против кога, ко ће за кога, ко неће за никога ?

Сви рачунају, предвиђају, ангажовали маркетинге, врше истраживања, праве изборне листе.

Није им лако, борба за власт је тежак и одговоран посао, тежи од посла мог Манојла.

Није мала ствар борити се за проценте, јер сада су бирачи постали проценти, важно је да буду процентуално исказани, због рејтинга.

Што рече мој Манојле, појешће ми проценти кромпир по јефтиној цени, пих, никада неће од мене бити политичар, оста ја сељак па то ти је!

 

————————————————————————————————————————————————————-

 

 

 

Кандидатура

Од јутрос фрка.

Пробудише ме на сабајле, жена сва устрептала рече ДОБИЛИ СМО  КАНДИДАТУРУ !!

Пошто немам посао и ја се обрадовах, рекох, добио сам посао.

Не, ДОБИЛИ СМО КАНДИДАТУРУ ЗА УЛАЗАК У ЕУ !

Жена скувала кафу па уместо шећера турила со, много јој је нешто легла ова кандидатура.

Клинац неће да иде у школу, каже сада је кандидат, а кандидати не иду у школу.

Сада ће да учи код куће јер ће да приступи неком фонду, приступном, где дају паре да се учи код куће.

Не смем да вичем, да му ударим шамарчину, сада је у фази приступања.

Комшија Тоза ставио жути шлем на главу и цевчи ракију, радује се ко мало дете.

Каже да никада није био кандидат, сада му се то први пут десило у животу.

Још му је драже што су га други кандидовали а нису га питали, каже да се осећа важно и поштовано.

Комшиница Сока изашла на ходник, лупа о гелендер и каже да ће цео дан да донира кафу за сав комшилук.

То је прилика за комшију Рајка да се удвара Соки, има нешто између њих а кандидатура ће изгледа да припомогне.

Ја се нешто и не радујем.

Посао немам, пара немам, и није ми нешто до радовања.

Да сам и ја кандидат, јесам, мада ме нико није питао.

Није мала ствар бити КАНДИДАТ ЗА УЛАЗАК У ЕУ ….јеботе !!

 

————————————————————————————————————————————————————-

 

 

 Како направити ТВ спот

Почела је кампања а ми немамо пропагандни ТВ спот.
Напокон смо и то решили.
Режисер ће бити комшија Сима који је радио као портир на телевизији
и разуме се у режију, видео је како се то ради.
Сценарио је написала комсиница Сока професор српског језика у пензији,
ту смо сигурни сто посто, можда чак и неку награду освојимо.
Камерман ће бити Жаре, који је имао фотографску радњу, додуше
давно, тврди да је још у форми.
Спот ће по сценарију имати три тематске целине.
Привреда и пољопривреда.
То ћемо снимати у викендици код госпођа Соке.
Интервју ће директно у камеру дати Тоза.
Имаће на глави жути слем и моторку у рукама.
Тоза предлаже да га снимимо како тестерише дрва, што баш и није по
сценарију, видећемо.
Затим би коментарисао привредно-пољопривредну ситуацију медју Сокин
мушкатлама, црвене мушкатле и жути шлем су сјајна комбинација,
због боја и кадра, биће то сјајан снимак.
Спољња и унутрашња политика.
То ћемо снимати на пропланку, само да буде сунце.
Иначе, поглед са пропланка је сјајан.
Интервју ће водити г Паја који је некада радио у писарници МИП-а и
који је махер за спољњу политику.
Нас комшија Лиу Гуо Чен коме Паја издаје собу и који има тезгу
кинеске робе, измењаће искуства са г Пајом из спољње политике и
трговине, ту су обојица јаки ко земља.
Иначе Чена сви зовемо Прцко, тако нам је лакше аи он се не буни,
схватио је да нисмо злонамерни, напротив, то нам је из милоште.
Култура и спорт.
То ће коментарисати г Рајко уз Сокин асистенцију, они су и тако
непревазиђен пар у том домену.
Гђа Сока као бивши професор а Рајко је најбољи прогнозер међу нама
на спортској прогнози, сад је скоро добио и частио, нема шта.
Иначе, има међу њима симпатије види се, па треба да су у пару аи
не може им се порећи стручност у њиховим областима.
Гледајући садашњу понуду ТВ спотова мислим да ћемо направити бум,
овакву екипу нико нема.
Чекање навалу молби да радимо и за неке који су показали да појма
немају, маште, инвентивности.
Време је да им покажемо како се то ради и да им узмемо паре.

 ————————————————————————————————————————————————————-

 

Како смо основали нашу ,, УНИЈУ“

Пре неки дан смо нашем Синдикату дали име“ УНИЈА“
Све фракције су одбациле своја становишта и приступили смо чврстом уједињењу.
Имали смо и посматраче са стране.
Тоза рече да су то кандидати за улазак у нашу“ Унију“
Њих је врло интересовало шта се то дешава и какав се то процес одвија код нас.
Беседу о нашој“ Унији“ одржао је г Мирко који је ту од оснивања па је и био ред да он одржи поздравни говор.
Г. Мирко се прво осврнуо на права, правила и дужности свих нас који смо чланови.
На овој теми смо се мало дуже задржали јер је требало растумачити све недоумице које су мучиле наше чланство.
Поготову је било много дискусије око људских права.
Веома важно питање.
Ту је газда Тривун имао највећих примедби.
Као газда кафанчета, у коме ће се одржавати наше седнице, тражио је да му се да право да подгасиране чланове може да избаци напоље а оне који не плацају цех да стави на црну листу и да им реквирира територију.
Шта би знацило, да може да сто за којем обично седе додели другоме.
Неки никако нису схватали да територија може да им буде одузета,
кренули су да износе своје столове и столице, бесни, зајапурени.
Ужас, катастрофа, онда је и газда Тривун одлепио када је видео да му износе намештај.
Када смо Тоза и ја видели колико се ситуација искомпликовала
направисмо барикаду на вратима док се ситуација није смирила.
Неки су предлагали да ту ствар решимо референдумом, што је сјајна идеја.
Ипак је референдум највиши облик демократског изјашњавања, Швајцарци су најбољи пример.
Било је повуци потегни и када смо дошли до питања Фондова.
Највише је било интересовања, око приступног фонда, колики је како се уплацује, на колико рата …..
Ту је било највише било интересовања од стране кандидата док им није
растумачено да они треба да уплате у приступни фонд.
Није ми јасно одакле им идеја да они треба да добију средства из
приступног фонда, па није наша“ Унија“ нека неозбиљна организација а поготову толико богата.
После тога кандидати су нас напустили, зашто, нисмо могли да растумачимо.
За благајника смо изабрали Баба Серу, она и тако има великог искуства у раду са новцем, ситнише поготову.

 

Поштована Редакцијо, шаљем вам ове моје причице, надам се да ће вам се допасти.

Поздрав,

Зека Поповић

 

 

(илустрације: уредништво ССС)



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*