Смиљи Аврамов из „Огњишта Српског“

уторак, 10 марта 2015 06:12 Рубрика: Трибина

За њена целокупна дела која је учинила на пољу Истине и Правде, а на Част и понос Српству, испред свих посетиоца, дародаваца и домаћинства `Огњишта Српског` којем је потврдила и додатно определила, обогатила и оплеменила његову намену, мисију и дух, упућујем велику захвалност уз жеље за добро здравље и дуг живот.

Бавећи се око две деценије изучавањем части са етичког, култног, историјског, социлошког, религијског, професионалног и националниг аспекта, поред трилогије о части коју сам написао, сачинио сам један посебан и карактеристичан амбијентални простор под називом Рајића кућа `Огњиште Српско`.

Када сам за његово отварање организовао свечано вече уочи Видовдана 2008. године на које је било позвано око седамдесет гостију, планирао сам целовечерњи програм уз прикладну гозбу и здравице. За ту прилику између осталих и наравно драгих гостију, позвао сам и госпођу Смиљу Аврамов упознавајући је са основним циљем овог дружења и садржаја свечаности. Прихватила је позив што ме је посебно обрадовало као и моје пријатеље које сам обавестио о њеном доласку.

У то време овај данашњи простор `Огњишта Српског` је био урађен о обиму од око 50% садржине. На кући иза које се налази ово огњиште није била ни прва плоча, а сокак који са локалног пута у селу Баћевац води ка мом плацу је био обичан пољски пут. Све у свему била је то као нека недођија у односу на прикладне градске просторе и програм који је ту планиран.
Око 19.оо часова тога 27. јуна већ је било пристигло доста гостију који су се ту срели, дружили и упознавали са наменом и садржајем `Огњишта Српског`. Негде пре 19,30 уз пратњу Љиљане Булатовић и њеног супруга стигла је и нама свима драга Смиља Аврамов. По указивању пажње уз добродошлицу у име свих присутних, у најкраћем садржају сам је упознао са идејом, циљем и наменом овог објекта. Пратећи њено интересовање и одговарајући на питања, имао сам леп осећај да јој се целина и порука `Огњишта Српског` допада те да је пријатно изненађена.

У свечаном делу програма, замољена је проф. Др Смиља Аврамов да пресецањем врпце званично отвори `Огњиште Српско`. Након пресецања врпце ставила је њен део у руке изговоривши три реченице:

Ово је мој срећан тренутак. Дао Бог да ово буде почетак обнове Србије. Живеће српски народ.

Смиља Аврамов пресеца врпцу простора под називом
Рајића кућа `Огњиште Српско`

Уследио је аплауз свих присутних и наставак програма у којем смо поред осталог чули и њену поучну беседу.
Вођен својом замисли и идејом о намени и циљу споменутог огњишта, речи које сам тада чуо од госпође Смиље Аврамов приликом пресецања врпце, давале су ми нову и толико значајну подстицајну снагу да се садржаји `Огњишта Српског` додатно разраде, обогате и што квалитетније презентују. Веома често се ове њене реченице напомињу гостима приликом провођења програмских садржаја који се овде организују. Уосталом, са правом тврдим да су ове њене оцене и поруке знатно допринеле да се у основном представљању `Огњишта Српског` казује и запише следеће:

Просветни центар `ОГЊИШТЕ СРПСКО` је огњиште за душу српску. То је кућа за подсећање и понос на етичке, историјске, духовне, војничке, државотворне, стваралачке и јединствене вредности славе и величине нашег народа. То је огњиште за подстицај сазнавања и афирмацију истине о Србима; за обнову и афирмацију части као највећег постулата човековог земаљског живота; за оплемењивање националне свести и духа на васкрс и срећу Отаџбине и Српства. За оне који се осећају Србима као и оне који су нам искрени пријатељи, `ОГЊИШТЕ СРПСКО` је и лек за душу јер на њу има васпитан и благотворан, рекло би се чак и лековит утицај – као нека необична `бања за душу српску`. Тако је осмишљено да изложеним садржајима и уметничким делима, те њиховом симболиком, позицијама, распоредом и добронамерим информацијама, на јединствен и оригиналан начин по духу предања – као неко живо биће, побуђује генетско памћење за оно више у нама него што ми знамо о себи.
У данашње време својом ватром и истином, оно се супротставља општој моралној кризи друштва, посебно кризи идентитета нашег народа. Уз то захтева и нуди путеве враћања ауторитета српске државе, устава и закона, указујући на поучне примере наших великана. На тај начин даје плодоносне поруке и важна обавештења, језгровито представљајући најлепше и трајне вредности нашег народа. Уједно `ОГЊИШТЕ СРПСКО` нас подстиче на веру у Бога, и слободно и сложно Српство, афирмишући јасно и недвосмислено част и частољубље, достојанство и патриотизам, те родољубље и наравно понос што смо Срби православци и потомци славних и великих предака. Виђено из угла Отаџбине, оно по одабраним садржајима, примереној симболици, историјским поукама и етичком духу за сада представља јединствен просветни и културни ЦЕНТАР НАЦИОНАЛНЕ ЧАСТИ.

Ове године уважена госпођа академик, проф. Др Смиља Аврамов је добила два изузетна и највиша признања. Прво јој је уручено на Светога Саву у име Српске православне цркве и виду Орден Светога Саве првог степена. Друго признање је био Сретењски Орден Републике Србије дат као највеће признање наше државе. Оно што је посебно значајно а неопходно је истаћи, је чињеница да јој је у име свих добитника Сретењског Ордена додељена част да се обрати присутним и нашој јавности.

Обраћање Смиље Аврамов у име свих добитника
Сретењског Ордена

Та њена беседа је изузетно мудра, поучна, језгровита, актуелна, аргументована и истинита да се може и мора сврстати у најбоље беседе наших великана. Она је утолико важнија јер је како у садашњости тако и у будућности, најактуелнија, опомињућа и усмеравајућа односно саветодавна по позиву Отаџбине „Востани Сербие“ с једне, али и због тога што извире из најплеменитијег духа српског народа поученог жестоким ускуствима борби, опстајања и живљења на овим балканским и панонским просторима који се пројавио и проговорио кроз речи беседе велике Смиље Аврамов, са друге стране. Баш због такве снаге духа, историјског наука и актуелне поуке ова беседа ће бити записана у `Огњишту Српском`. Поред тога, ваљало би да је чешће прочитамо и запамтимо поруке историјског памћења; да се разбудимо и проводимо у дело државне интересе добра за васкрс и срећу Отаџбине и нашег народа. Ево је још једном у целини:

Привилегијом година припала ми је част да се у име одликованих захвалим Вама господине Председниче и српском народу за одликовања које смо управо примили, а која ћемо са поносом ставити на своје груди.
Значај овог чина је толико већи што нам се додељује на Сретеније – Дан државности, када је Србија добила свој Устав, кренула тешким и трновитим путем изградње слободне, модерне државе, након вековног ропства.
Трновит, али славан, био је њен пут.
У овом дану славља, не можемо затворити очи да се – после победоносних ратова и огромних жртава које су пале за слободу отаџбине, али и Европе, злочина геноцида који је почињен над српским народом – Србија налази у тешкој економској, политичкој и моралној кризи из које су произашли корупција и криминал, који тешко тиште ову земљу.
Из Хладног рата, Србија је неоправдано изашла као једина поражена земља у Европи. Српски народ вештачки је распарчан, сатанизован и лишен колевке своје духовности и свог битисања.
Ишчезла нам је вертикала наше историје у коју су уткане врхунске цивилизацијске вредности. Злонамерно нам је прекројена историја уз вештачки исконструисане оптужбе. А жртве геноцида осуђене су на презир и негирање.
У шездесет крашких јама леже и данас хиљаде српских жртава, неопојаних и заборављених.
Као историјски народ, сећамо се трагичних тренутака из наше историје, јер ово није прва историјска криза у коју је упао српски народ. Отуда мислим да делим мишљење свих добитника одликовања, да ово велико признање примамо као позив и опомену да ујединимо своје снаге у најкритичнијем моменту наше новије историје, да уложимо своје снаге у васпостављењу и обнови српске државе.
Предстоји нам, господине Председниче, још један задатак: да подсетимо Европу и свет на допринос на историјско служење српског народа човечанству, не само кроз ратне победе против мрачних сила нацизма и усташтва, него пре свега кроз наш допринос кога су свету дали велики српски умови – Миланковић, Пупин и Тесла, и тиме ударили темеље данашњој технолошкој револуцији.
Својом бежичном струјом обасјао је Тесла не само америчку конгресну дворану, где је први пут засијала Теслина сијалица, него је обасјао и повезао планетарно читаву међународну заједницу. Без тог осветљења, Европа и САД лежале би још дуго у средњовековној тами са фењерима у руци.
За Србију је од судбоносног значаја: Којим путем кренути у циљу изласка из кризе?
Речи Доситеја упућене својевремено Карађорђу, које имају трајну вредност посебно у савременим условима, када се Запад тако бездушно понео према Србији и засуо уранијумским бомбама територију Србије.

Востани, Сербије!
Ти воздигну твоју царску главу горе!
Да те опет позна и земља и море,
Покажи Европи своје красно лице!У том симболично названом „царском лицу“ садржан је континуитет српске државе у доприносу светској цивилизацији од Савиног Номоканона, Душановог Законика до Теслине бежичне струје; али и порука Доситеја у виду императива потоњим генерацијама.Востани, Сербије! Давно си заспала,
У мраку лежала; Сад се пробуди!
И Сербље возбуди…!

Са овом обавезом примамо орден. Немамо право на неутралност и заборав.

Шта на крају рећи, осим да се најискреније захвалимо нашој дивној, драгој, милој и великој Смиљи Аврамов што је и поред вишедеценијских и бројних година изузетног плодоносног, научног, правног, просветног, родољубивог, систематичног и хуманистичког рада, и данас у поодмаклим годинама смогла и има снаге, духа, воље и жеље да нам свима помаже колико јој то нарочито здравствене прилике дозвољавају о омогућују.
У то име, за њена целокупна дела која је учинила на пољу Истине и Правде а на Част и понос Српству, испред свих посетиоца, дародаваца и домаћинства `Огњишта Српског` којем је потврдила и додатно определила, обогатила и оплеменила његову намену, мисију и дух, упућујем велику захвалност уз жеље за добро здравље и дуг живот.

(Сачинитељ и аутор `Огњишта Српског` – Др Раде С. Н. Рајић)