четвртак, 16 септембра, 2021

Споразум о придруживању између Украјине, Молдавије, Грузије и ЕУ

Жеље и настојања, посебно Вашингтона, али и уз велику радост неких европских земаља  да се око Русије направи политички и војни прстен  и умањи утицај њене политике, остварене су споразумом над којим се нагиње мрачна сенка НАТО пакта и његовог насилног ширења према истоку!

 

 

 

Petro Poroshenko

 

 

 

Светом је прелетела вест, да је потписан Споразум о придруживању између Украјине, Молдавије, Грузије и ЕУ (1), од које ће се сваком човеку, коме је стало до мира и напретка, заледити крв у венама. Из ње пробијају сви разлози за нов страх по питању политичких односа у Европи и толико потребне војне равнотеже на овом континету, у коме све ври, као у кипућем лонцу!

Жеље и настојања, посебно Вашингтона, али и уз велику радост  неких европских земаља  да се око Русије направи политички и војни прстен  и умањи утицај њене политике, постигнуте су споразумом над којим се нагиње мрачна сенка НАТО пакта и његовог насилног ширења према истоку!

Сваком је већ добро познато  да Европа нема у себи нимало љубави према украјинском народу. И сама се дави у великој незапослености, огромне економске разлике шире јаз подела међу чланицама земљама са мање новца и богатства, север и југ европске Уније је управо,  већ горе поменути,  кипући лонац.
Додатних  педесетак  милиона, веома сиромашних Украјинаца,  биће и те какво оптерећење државама  Уније, које и саме имају преко 25 милиона људи без посла!

Економско уједињење са земљама Украјине, Грузије и Молдавије, сигурно није у првом плану. Интерес  западне политике је првенствено усмерен  ка снажењу и проширењу  ратно расположеном НАТО пакту. Овај савез иде у смеру и  по жељама својих најбитнијих господара, Америке, Немачке, Холандије, Француске и посебно, Енглеске!

 

barozo-porosenko-i-van-rompej-foto-reuters...

Делимична хладна уздржаност Италије и осталог југа Европе није имала снагу да овај процес на било који начин заустави.
Реакције Атине, Рима, Лисабона  па и Мадрида нису нашле место у стратешким плановима које је зацртала углавном америчка, веома видна милитантна политика. Запад не крије своје економске и војне намере.

Проширење НАТО  пакта је овим споразумом о придруживању ових земаља Европи, коначно направио војни прстен пред границама Русије. Са жаљењем могу само поменути да нама блиска Москва и руски народ, у Европи немају више ни једног стварног пријатеља. На рубу самих догађаја, остаје и наша веома несигурна и неуједначена српска политика. На најзначајнијим функцијама,  у Влади Србије,  налазе се људи веома одани својим западним менторима,  па је стратешки однос  српске политике изгубљен у неусаглашености наших истинских потреба!

Захтеви и очекивања Европе у наредним временима јасно показују  жељу да се и Србија нађе у загрљају НАТО пакта. Смернице су већ постављене, намере пакта се не скривају. Дволичност наше политике уводи Србију  у зону веома велике опасности, да губитком наше неутралности одаберемо управо погрешну страну, чиме би се нашли у друштву држава које се лако одлучују за  примену силе и војне експанзије.

У времену које нам долази, Европа иде ка дефинитивној поларизацији снага по питању економског,  али и војног значаја. Као последња нада нам остаје да ће превладати језик мира и договарања, а и да ће ратоборни јастребови запада коначно сагледати опасност од било какве конфронтације која прети свету катаклизмом несагледивих последица.

 

Jovan M. Pidikanac( Јован М. Пидиканац)

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари