петак, август 18, 2017

`Срби за Србе` хероји времена у коме живимо

Да има добре воље и памети, као што очигледно нема, Мајевичани који су запослени у иностранству, ако би удружили средства и енергију, могли би за десетак година направити од свог завичаја рај, туристичку дестинацију барем за њихову дјецу која стасавају у иностранству, а све ријеђе долазе у родни крај. Ако би тако поступили, вјероватно би се значајно смањио број социјално угрожених, па би потреба за оваквим акцијама била видно смањења. Овако, остаје нам да се молимо Богу, да нам да памети и добре воље, а прије свега да се помолимо за здравље јунака из Хуманитарне организације `Срби за Србе`, који су стварни хероји овог времена у коме живимо.

 

Захваљујући Хуманитарној организацији `Срби за Србе`, недавно је завршено уређење куће социјално угрожене породице Теодоровић из Бобетина Брда.

Стара кућа

Стара кућа

 

Теодоровићи су шесточлана породица. Брачни пар са троје дјеце и домаћинов брат, живе заједно у сад уређеној малој кући која је направљена прије неколико година захваљујући општини Лопаре. Како је недостојало новца да се кућа у потпуности уреди, прискочили су у помоћ хумани људи из Хуманитарне организације `Срби за Србе`.

 

Zavrseno prizemlje...

Шесточлана породица Теодоровић

Теодоровићи живе у село Бобетино Брдо, последњем селу на сјеверним падинама планине Мајевице које се овде полако спуштају према ријеци Сави. Село административно припада општини Лопаре и сам изглед села заварао би неупућеног госта, па би тешко повјеровао да у њему живе породице на самом рубу егзистениције. Становници села, махом су запослени у Аустрији па отуда у њему модерне куће, понекад и праве виле, са уређеним двориштима и наговјештајима луксуза, па кућа Теодоровићи штрчи због очигледног сиромаштва. Овде очигледно не вриједи она изрека, да је боље бити најсиромашнији у богатом селу него најбогатији у сиромашном. Теодоровићи, нису те среће да барем код својих имућних комшија зараде за голи живот.
Иако их, према могућностима, помажу општина Лопаре, Центар за социјални рад из Лопара, Хуманитарно удружење жена Мајевица и Удружење Мајевичана у Швајцарској, Теодоровићи и даље живе у социјалној биједи, а без помоћи Хуманитарне организације `Срби за Србе` наставили би да станују у кући која није довршена и адекватна за становање.

 

Zavrseno predsoblje...

Теодоровићи нису усамљен случај на Мајевици односно у општини Лопаре. У овој општини у којој по последњем попису живи 16 400 становника (добар дио у иностранству) постоји и неколико стотина социјално угрожених породица којима, по свему судећи, је врло тешко помоћи. Једина трајна помоћ за овакве породице би било да се радно способни чланови запосле, али у општини каква је општина Лопаре, гдје је привреда уништена послератном ад хок прватизацијом (приватизацијом по сваку цијену), немогуће је запошљавање и оних који су способни, стручни или чак високо образовани, а онима попут Теодоровића гдје је примјетна слабија радна и ментална способност, нема ни говора о могућности за запошљавање.

Захваљујући хуманим људима, људи који су примјер човјечности и Српства, и овакве породице као што су Теодоровићи успијевају да преживе.

`Срби за Србе` су, по ријечима оних који се баве хуманитарним радом, најбоља српска хуманитарна организација у свијету. Чланови ове организације су из више земаља западне Европе, као и прекоокеанских земаља, а и из Србије и Републике Српске. Помажу углавном вишечлане породице, а ово је њихова друга велика акција на Мајевици. Претходно су довршили кућу породици Ћетковић из Пељава, а истим су купили краву и кокошке, да би имали колико-толико, могућности да сами себе прехране. Сада су помогли уредјење куће породици Теодоровић у шта је уложено 6733.90 КМ или 3446.50 Евра. Преостала средства би требало да буду уложена у уређење купатила, али на жалост Теодоровићи немају воду.

Координатор ове акције, повратник из Швајцарске гдје је између осталог радио и као социјални радник, Василије Обреновић,

 

Василије Обреновић са породицом Теодоровић

Василије Обреновић са породицом Теодоровић

 

за Хуманитарну организацију Срби за Србе имао само ријечи хвале и дивљења, па поручује становницима Бобетиног Брда који су углавном запослени у Аустрији, као и свим Мајевичанима који су расути широм свијета, само у Швајцарској их је око три хиљаде, да се придруже акцијама ове хуманитарне организације, ако се већ нису придружили акцијама завичајних удружења, која такодје помажу њихов родни крај.

Да има добре воље и памети, као што очигледно нема, Мајевичани који су запослени у иностранству, ако би удружили средства и енергију, могли би за десетак година направити од свог завичаја рај, туристичку дестинацију барем за њихову дјецу која стасавају у иностранству, а све ријеђе долазе у родни крај. Ако би тако поступили, вјероватно би се значајно смањио број социјално угрожених, па би потреба за оваквим акцијама била видно смањења. Овако, остаје нам да се молимо Богу, да нам да памети и добре воље, а прије свега да се помолимо за здравље јунака из Хуманитарне организације `Срби за Србе`, који су стварни хероји овог времена у коме живимо.

Миодраг Лукић

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*