петак, 24 септембра, 2021

Србија на раскрсници, данас слуга, сутра господар…

Замислите да мала и јадна, покрадена, опљачкана, преварена Србија, каже гласно НЕ Ангели и компанији. МИ смо самостална, независна, поносна и слободарска земља. Нама нико не може наређивати како се морамо понашати! Ми имамо вековно пријатељство са братским словенским народом, нама не можете наредити да сутра, са вама уз раме, ратујемо против своје браће! И тачка. Велика као море, као Србија, као Београд.

 

 

 

 

Srbija pruzila ruku majcici Rusiji za pomoc 3

 

 

 

 

 

 

Колико вреди Србија? Ако је меримо у златним полугама, верујем да би сваки други грађанин наше земље, изрекао тако бедну цену да би то била права брука! У унутрашњем плану, Србија полако постаје безвредна. Опустошена, покрадена, опљачкана, преварена!

То нам је свима познато. Пред  економским и финансијским колапсом смо дефинитивно, – ту нема више никаквих тајни, Србија је пред  беспарицом, урушавањем вредности свог и тако јадног и слабог динара, пред  земљотресом у банкама, установама, болницама, нема места у земљи Србији које није у опасности од тоталног пропадања!

Знају то инсајдери уз власт и политику, знају то привредници, приватни власници, радници са послом и она већина која и нема никакву зараду.
Знају то и социјалне службе, зна то и иностранство, знају повериоци, знамо сви ми као дужници! Србија нема више сопствене моћи изузев акробатских покушаја да остане на ногама и попут грогираног јадника у рингу, бар уз осмех и некакво правдање, – да потоне у дефинитивну зависност од стране помоћи.

И ова солуција, кад би се и десила, било би само додатно уже на врату  јер смо и тако већ презадужени, а сопствене моћи немамо да било шта озбиљније поправимо!

Ипак, пажљивом аматеру аналитичару,  као што сам и сам,  а и моји саговорници на месту ових наших сусрета, проналазим нагде далеко, на затамнелом хоризонту, трачак светла, једну малу, слабашну и луду наду, – да ипак имамо у руци прави адут. Надам се, бар да га имамо. Пребирам наше изгледе, могућности, потхрањујем у себи наду да сам у праву,  па осокољен том идејом, ево, покушавам да је и вама пренесем.

Сетимо се недавних посета америчке администрације Украјини! Ту, тек пре пар дана, онај господин Бајден се изљуби са Турчиновим, потапша нове савезнике по раменима, обећа им куле и градове и гле чуда. Навали она руља у Одеси на оне проруске људе. Запали зграду.  Поумираше у пламену ватре невини људи док су кијевске снаге у ликовима криминалне фашистоидне солдатеске пуцали у умируће, а преживеле  убијали накнадно са моткама!
Бајден даде идеју и новац, Турчинов и онај  до њега што ме тако уверљиво потсећа на  ону фашистичку њушку из времена Трећег Рајха, послаше тенкове на народ, погибе маса људи којима није ни мало стало до фашизма па ни до Бајдена и уозбиљене Ангеле!
Онај насмешени Баросо на брзину потписује бриселску и кијевску асоцијацију светле европске будућности, распомамљени поглавари западног света уводе нове санкције Москви, настаје прави кошмар лудог понашања и губљења свих реалности из круга крваве украјиске трагедије.

А све ове године, тако и са нама поступају. Систем батине и шаргарепе. Они наређују, ми извршавамо!

И док Србију дави непрестана киша и вода изливена из неосигураних река, док пропадају сетве и засејана поља, док умиру људи и градови и села стоје у метар дубокој води, која све пред собом уништава, наш врли Први Човек Садашњице и српске стварности  својеручно дели воду људима који су остали без свега па и без кровова над својим главама.
Све ће то народ позлатити. Фекетић у репризи поплава и насмешена губица човека без стида, којем је сопствена реклама најбитнија јер фаризејима и није нешто друго да раде. Европа нас чека.

Сви играју на карту Брисела. Цела београдска еминентна поворка, оданих проевропских идеја, бучно захтева да се Србија коначно определи. Да је наша будућност Европа и Брисел, да нам нема друге алтернативе, да поступимо попут храброг Мила и коначно станемо уз раме савременом западном свету!


Лакрдија и спрдња над судбином народа и државе!
Распродаја остатака неморалности за скупе паре,  јер наредбодавци знају шта је за њихове интересе потребно.

Убод српског ножа у леђа Путину и Русији!!! Зар је у задњим недељама било мало дрских захтева, да се Србија коначно почне понашати у смислу очекивања Брисела. Да она земља, која жели да стане уз раме  Бриселу као равноправна чланица заједнице, мора се тако и понашати, како се од ње захтева и очекује!

Клацкалица на којој седи Тома и Ацика, не може још дуго да буде начин добијања времена. Данас читам, да су руским добровољцима који су долетели у Ниш, са намером да помогну код ових катастрофалних поплава, нишки хотелијери одбили смештај. Не желе да их приме!

А ја лаички, у лудој нади, покушавам да замислим шта би се којим случајем десило, кад би српска влада коначно окренула наш брод према истоку и стала уз Русију и Путина!?

Замислите само шта би се тад десило. Мала и јадна, покрадена, опљачкана, преварена Србија, рече гласно НЕ Ангели и компанији. МИ смо самостална, независна, поносна и слободарска земља. Нама нико не може наређивати како се морамо понашати! Ми имамо вековно пријатељство са братским словенским народом, нама не можете наредити да сутра, са вама уз раме, ратујемо против своје браће! И тачка. Велика као море, као Србија, као Београд.

Шта би се десило? Колико би тад била вредна Србија? У полугама злата! У доларима, евронима, дукатима! Да ли би се глас из Београда, пронео светом попут одјека експлозије атомске бомбе мањег капацитета, али ипак довољно јаког, да у Бриселу попуцају прозори, напукну зграде, заљуља се дрска арогантна и уцењивачка номенклатура полуидиота којима недостаје разум, који немају логичан прилаз неким реалитетима, који својатају туђе и који би да другима господаре!

Шта би урадила та Европа, кад би јој Србија гласно рекла, – сад је доста уцена господо.
Даље идете, –  али без нас..

 

srbija zemlja vera 3

 

Сигуран сам да би и неке друге земље схватиле многе ствари које данас толеришу, уз шкрипање зуба и бранећи свој национални понос пред напасницима неких контролних „тројки“ неких самоуверених бриселских сподоба које су сами увећали своју висину мислећи да су велика божанства од самог Бога дата!

Србија не би пропала! Не би била ни нападнута! Морала би да издржи још веће уцене, да одговори на повраћај својих задужења, морала би да се многих ствари одрекне, али једног ипак не!
А то и јесте најбитнија вредност која би се тад бранила. Наша слобода, наша независност, наши отворени погледи према остатку света који није  уцењивачки, похлепан на власт и владање, на господарење и наметнуту зависност.
Србија има једно честито и познато име. Србија има и друге пријатеље који би нам се нашли у помоћи!

Таква Србија би у трену постигла милионерску вреднст. Не милионску већ највреднију, у стотинама милијарди златних капљица части и поштовања, вере у себе и наш поносан и напаћен народ који ту своју слободу, ником и ни по коју цену, – не сме добрвољно изневерити.

Тад бих се из срца извинио и Томи и Ацики, и свима уз њих јер бих коначно себи вратио разлоге да се поносим. Да гласно кажем свуда и свима, – Србин сам, слободан и независан..

И тако, Србија, изневерана, покрадена, распродата, на рубу пропасти, сад на коленима пред бриселском чекаоницом, понижена и у страху од сутрашњице, – преко ноћи би постала крезовски богата.  Домаћин у својој кући, господар своје судбине. Кад би се чудо десило, кад би ум надвладао и памет коначно схватила неке истине.

Са вером у Бога, чувајмо нашу Србију. Сачувајмо је, да наша и остане….

 

 

 

Jovan M. Pidikanac( Јован М. Пидиканац)

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари