понедељак, децембар 11, 2017

Шта све шутимо и трпимо и.. докле?


Просто је невероватно колико нас терорише и ниподаштава ова квислиншка власт! Зарад некакве „политичке коректности“, а у ствари све у функцији очувања својих подмашћених задњица на власти, обасути смо са свих страна невероватним лажима, потпуно скривљеној слици свега реалног што нам се дешава и што нам се дешавало последње две деценије. И не само последње две деценије… Њихово дрско и безочно фалсификовање историје  одавно је прешло границу здравог разума. Они не вређају само наше људско достојанство и интелигенцију, вређају (и свесни су тога!) све оне стотине хиљада недужних жртава палих од усташке каме, увек жедне српске крви.

Док смо били под тоталитарним режимом машинбравара краљевских манира, нисмо смели ни да зуцнемо о усташким злоделима током Другог светског рата, крвавим пировима које су обављали у православним црквама, често предвођени (о, срамоте!) својим католичким духовницима (један такав им се уздиже до свеца), злочинима којих су се гнушали и од њих се дистанцирали како италијански фашисти, тако и намачки нацисити. Једино што је помамљене усташе нагонило на такво понашање је слепа мржња рема свему што је српско и што се крсти са три прста.

На жалост, све се исто или слично поновило и 90-их… И опет морамо да ћутимо о томе?! Да, јер опет смо под тоталитарним режимом. Уведен је и нови термин – „говор мржње“, али пазите! Односи се само на Србе који кажу нешто о страдању свога народа! Или на оне који викну : „Доле влада!“ Такође и на оне који кажу да се у Сребреници није десио геноцид. Али и на оне који помену да се уопште нешто десило, на Божић, 07. јануара 1993. год. у Кравицама код Братунца. Врло брзо, ошину се тим „другосрбијанским“ мачем савести и сви који председнику (и представнику) свих Срба, Борису Тадићу, замере на неконтролисаном и полтронском извињавању онима који су нас систематски уништавали и протеривали са вековних огњишта. Рецимо Јадранки, једној од најважнијих карика у ланцу континуитета усташке идеологије у Хрватској.

„Говор мржње“ прикачи се, прецизно и брзо као стрела, и онима који се усуде да констатују да су муслимани на нашим просторима (свесно и хотимично их пишем малим почетним словом, јер за мене они су припадници једне вере) ништа друго до исламизовани, односно потурчени Срби. Још муњевитија је та стрела када се устреми на оне који зуцну да се „у региону“ у ствари говори један исти језик – српски, те да су нам исти комшије украле и присвојиле.

Имамо ли ми икакве моралне обавезе? Смемо ли, пред Богом и народом, одгајати генерације које сада стасавају, у таквим и толиким лажима? Подсетимо се на крају само до које мере (служећи се најперфиднијим методама) телевизијске станице са
националном фреквенцијом раде у служби владајућег режима, односно у служби немани – глобализма. Гледала сам јуче, не знам чиме изазвана, кратку емисију забавног карактера „Ексклузив“ на телевизији Прва српска. Водитељка разговара са двоје младих, још неафирмисаних певача из Хрватске. Иако разговор тече „као по лоју“, уз обострано апсолутно разумевање изговореног (а како и не би?!), водитељка српске телевизије, вођена неком само њој знаном силом (силом подилажења – на шта је научена, и комплекса инфериорности – што јој је усађено) замоли певачицу да српском аудиторијуму преведе неку хрватску реч на српски језик?! Насмејана,
безбрижна и растерећена (било каквог националног или историјског бремена) Хрватица рече: „Па, ево – ћаћа, то значи тата.“

Е, мој Вуче, и мој Доситеју. Ако неким чудом, ваше ћаће, и ћаће ваших ћаћа, са „онога света“ могу да виде ову нашу срамоту, поручите им да се много стидимо. И да је брука голема. Већа него што им се чини.

Оливера Новаковић



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Lorka   |  петак, 10 фебруар 2012 07:36

    Лијепо написано. Сажето и истинито.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*