subota, avgust 24, 2019

Treba otpuštati radnike i smanjivati plate u javnom sektoru

Svaka nova vlast je gledala da se brojčano, u najvećoj meri, reši prethodne administracije. Onda počinje zapošljavanje svojih partijskih “stručnjaka“ i poslušnika na svim najvažnijim mestima u administraciji.Normalno, svaka vlast shvata Srbiju kao svoj plen, pa se shodno tome i ponaša. Tako smo došli do ogromnog broja administrativaca i zaposlenih u javnim preduzećima koji žive na budžetu Srbije i koji ga isisavaju nemilosrdno.

 

 

Pre neki dan odem da preuzmem novu elektronsku zdravstvenu karticu. Na šalteru, posle provere, službenica ustaje, napušta radno mesto i odlazi u kancelariju koja je na drugoj strani sale da bi donela i predala mi spomenutu karticu. To se ponavlja kada posle provere i bezpotrebne šetnje donosi i predaje mi novu karticu moje supruge.

Zašto kartice nisu tu na šalteru, u njenoj blizini? Čemu ta bezpotrebna šetnja i gubljenje vremena? Da li to znači da u toj udaljenoj kancelariji sedi čuvar kartica?

Koliko je takvih u državnoj administraciji?

Vrlo je i poznato šta se sve dešavalo kada su počeli da menjaju stare zdravstvene knjižice za nove elektronske. Svi znamo koliki su bili redovi i dezorganizacija. Opšte ludilo, da bi se na kraju u Ministarstvu za državnu upravu “dosetili“ da se drugačije organizuju, da je moguće prijaviti se elektronski. Na kraju su uključili i poštu, putem koje je bilo moguće poslati zahtev za novu elektronsku zdravstvenu karticu.

Ko je bio dužan da osmisli sistem koji najmanje košta i koji omogućava građanima da bez maltretiranja i uludog trošenja vremena ostvare svoje pravo?

Da li su pomenuti, zaista, zaradili svoje plate?

Šta je urađeno kada je DOS došao na vlast?

Očistio je i najurio, na više načina, sve one koji su zapošljavani u administraciji dok je Milošević bio na vlasti.

Tako je stvoren začaran krug koji se zavrteo i koji traje do današnjih dana.

Svaka nova vlast je gledala da se brojčano, u najvećoj meri, reši prethodne administracije. Onda počinje zapošljavanje svojih partijskih “stručnjaka“ i poslušnika na svim najvažnijim mestima u administraciji.

Normalno, svaka vlast shvata Srbiju kao svoj plen, pa se shodno tome i ponaša. Tako smo došli do ogromnog broja administrativaca i zaposlenih u javnim preduzećima koji žive na budžetu Srbije i koji ga isisavaju nemilosrdno.

Da li se plata zarađuje bežeći sa posla, sedeći po kafićima, šetajući po hodnicima, ispijajući bezbroj kafa i određivanjem pauze kako se kojem službeniku prohte.

I onda bi još veće plate i još bolja radna mesta, a u principu, pola bi ih trebalo najuriti jer su balast i jer od njih nema koristi, samo štete.

Ovde neću ništa reći o prosveti, zdravstvu i kulturi. Poznato je na kojim su mukama ljudi koji rade u tim društvenim delatnostima. Svi znamo kakva nam je prosveta, kako se lečimo, kakva nam je kultura i kako se sve to minimalno finansira, tek da bi se preživelo.

Sve se to izdržava sa ovo malo proizvodnje u privatnom sektoru i kreditima MMF-a koje Vlast izdašno koristi za kamate već uzetih kredita, malo za sebe a za narod šta ostane.

Kakve su plate u privatnom sektoru i kakva je politika zapošljavanja?

Tu je sve jasno i sve je postavljeno na svoje mesto.

Da li će kafedžija zaposliti kelnera koji ne zna svoj posao ili ga potkrada?

Da li je moguće da u frizerskom salonu radi frizer koji ne zna da šiša?

Da li će iko zaposliti strugara, metaloglodača, zavarivača, limara, stolara koji ne zna svoj posao?

Neće sigurno, jer u privatnom sektoru mora da se radi da bi se zaradilo. Tu nema velike ekonomske nauke koju nam prodaju ekonomski pametnjakovići.

Znači, napraviti proizvod (novostvorena vrednost), prodati ga na tržištu, platiti radnika, prinadležnosti državi i razvijati firmu ako je moguće. U celom tom lancu privatni sektor nema nikakve pomoći od države koja se pojavljuje samo kada kažnjava, ili ako nisu plaćeni svi porezi i prirezi. Treba ih prikupiti da bi svi ostali, koji nisu  u privatnom sektoru živeli, a neki i uživali.

Da li se u privatni sektor računa i sav ovaj belosvetski ološ koji Vlast molećivo dovodi i finansira našim milionima evra  da bi ovde otvarali firme?

Ti isti, potom, tretiraju radnike kao robove, dajući im mizerne plate, maltretiraju ih na razne načine, ubijajući u njima ljudsko dostojanstvo i svaki mogući otpor. Da li plaćaju sve ono što su dužni državi?

Poznat je slučaj radnika “Goše“ koji je presudi sebi u trenutku očaja ne videvši više nikavu živatnu perspektivu, ponižen i gladan. Ko je trebalo da brine o tim ljudima koji godinama nisu primali platu, a morali su da dolaze na posao plašeći se otkaza. To su ljudi izopšteni iz društva o kojima niko ne brine!

Inače, “Goša“ je prodata stranom investitoru koji godinama nije davao plate radnicima kao što nije plaćao ni Državi sve ono što je dužan po zakonu. Vlast i administracija su ćutali i ćute? Tako su postali saučesnici u zločinu koji se čini nad ovim radnicima.

Da li je nekome poznato da je administraciji plata kasnila i jedan sekund?

I na kraju!

Pre neki dan na radiju 2M u emisiji “Ekonomija u praksi“ koju vodi Dragan Radović, kada mu je gost bio prof. Slobodan Komazec, postavio sam pitanje:
– Kolika je razmera pljačke u Srbiji na godišnjem nivou?
Odgovor: Taman koliki je i budžet Srbije!
Znate li koliki je budžet Srbije?
Lako je saznati, rečeno je u emisiji, kao što je taksativno i navedeno na kojim stavkama budžeta se nemilice krade i koje su sume u pitanju.
Znači, pljačka je neverovatnih razmera. Vlast narodu otima i zakida gde god je to moguće, ne poštujući elementarne ljudske  norme, a kamoli zakone!

(Zeka Popović)

 

 

 



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*