субота, август 19, 2017

Велика трговина, погодбе и продаја морала

Не прође дан, а да српски медији не унесу нову пометњу у политички живот Србије.Битка за гласове се распламсава, странке више не гледају на своје политичке платформе и програме, који их везују за њихов политички став. Све постаје неважно у гунгули гурања и договарања, ко ће са ким, како постати бар мало јачи и остварити улазак у извршну власт државе.

 

karikatura..1

 

Нешто ми ипак није јасно. Неке форме политичких опредељења би ипак морале бити сачуване. На крају, ако већ тврдим нешто као присталица једне опције, онда бих требао остати и доследан својих убеђења!
То би бар била једна здрава основа за стицање некаквог поверења, ако је тај појам у српској политици, бар иоле, вредан поштовања!
Коалиције су чудне, понекад необјашњиве,  па се стиче утисак да иза свега и не постоји оквир некаквог политичког начела и основне форме таквог деловања, што по мени, једна политичка опција мора стриктно поштовати.
Како ујединити  кукољ и племените сорте житарица? Како склепати једну коалицију само из интереса у постизању потребне количине добијених гласова, ако једна страна заступа другачија политичка опредељења  од оне друге, са којом ствара ту коалицију?

Шта је онда та коалиција која стоји на различитим ногама, кад је само најнижи аморални интерес  –  стицање добити на рачун лаковерног изборног тела, које би ипак морало сагледати све ове прљаве и нелогичне работе!
Позиви српских лидера и лидерчића, лаажне величине које су давно изгубиле сваку основу за поверење обичног човека који је ипак, на овом тужном србском путу, остао преварен и слаган!

Повампирени БоТа је бацио рукавицу Ђиласу и у борби за повраћај свог лидерства, објавио своју намеру  –  опет ја.
Без странке, без пратње и почасне гарде! И то је могуће. Он, велики маг српске политике, обзнањује свој старт и наравно, шта му друго и преостаје, полази на пут скупљања своје будуће војске. Наћиће је у оном бившем министру Петровићу којег својевремено најурише из ДС.

Покушаће Борис и код свог дугогодишњег верног ордонанса Млађана,  али ће их обострана сујета и увређеност, „ добрих маминих дечака“ ипак одвести на различите стране. Млађан ће поносно објавити како је одбио срамотне уцене свог пријатеља Бориса, Региони ће самостално са вером у Млађу и Бога, ипак остварити цензус!

Јадни, и попут очерупане кокоши Ђилас, коме су ноге сваким даном све краће, фрктаће у небо попут бесно гоњеног ждребца, све уз пену и претње да ће демократе и у овој тешкој издаји, ипак остати на врху народне воље. Посада демократског брода бежи, или, пребегава на брзину код јачих страна. Не одустаје тај врли чова научен на велики новац и још већу моћ. Навика се сви тешко одричемо. А коме није стало до сунчане стране обале?

До јуче самоуверени Вучић, стишава свој глас ипак у страху да му социјалисти не пресоле супу, превелико је било његово веровање у сопствени углед србског Елиота Неса, заборавио је само да овде код нас нема величина попут Ал Капонеа већ да нашим пијацама харају скоројевићи, дојучерашњи накупци и пиљари који се на крађама обогатише али, који му ипак нису дорасли..

Данас већ и сам зна да му је она племенита намера, Србији, себе представити као спасиоца у снежној мећави, ипак мало користила, глупи народ  га је ипак „прочитао“ и  само се слатко насмејао.
Међутим, из сенке провејава страх да ће се тајкуни ипак ујединити и стати на противничку страну. Под влашћу Бориса су умножили своје богатство, зашто га опет не подржати!?

Чеда Беда, остављен на промаји, прибегава последњим покушајима спаса самог себе. Јавно се слизује са оним Зукорлићем који за доручак поједе бар једног Србина. У начелима националних интереса су и тако слични, до Србије им је стало колико и до лањског снега.

Читава та слика раздире ум нормалног човека. Једноставно та куповина гласова и пребегавања са једне  на другу страну уништавају и последњи респект према србској политици.

 

Korupcija - Rukovanje...

 

Остаје мутљавина, прљавштина и осећај гадости за људе којима сопствени ставови и уверења не представљају баш ништа.
Ако Тадић у претходној кампањи покушава да придобије Верка Стевановића и Бошка Ничића из  УРСА, па му то не успе, не треба се чудити ако то сад покуша  Ђилас, јер му гори под ногама!

Угљанин са својим гласовима верно ће стати уз Бориса, а све у нади да ће бар једним ударцем, свом сународнику Љајићу опалити поштен шамар, Чеда ће наставити да муца и проклиње све што је напредњачко, у чему бих му и сам помогао али ме одбија свака помисао од њега, знам да је ништавило у људском облику,  али и неуверљиве србске националности.

Соња Бисерко ће опет пљувати по свом народу и држави, из мутне воде исливаће опет имена која покушавамо заборавити, док ће нам ова актуелна, у уз србског спасиоца Алека Величанственог, камарила,  коначно забити нож у леђа , али ће тада већ бити касно за свако буђење.

Највећа енигма у свему је наш а.д. премијер Ивица. Ако се ипак зна да је Србија још увек, пост социјалистичка творевина у наставку, попут оних петпарачких романа у свескама које увек и одано купујемо, слутња да би та маса његових присталица, и могла остварити некакву превагу, према напредњацима који га боду већ читаво време не видећи, да га тим само снаже – онда смо пет пред  репризом последњег изненађења кад нам је Србија показала  шта стварно зна и коме припада.
Не знам ни сам зашто,  али бих се слатко насмејао лицу Алека, за којег би ова „пилула“ уствари била смртна пресуда.

Некад сам, по ко зна који пут, гледао онај стари филм  “ Бал на води“.  Незаборавна Естер Вилијамс  не би нам данас могла помоћи да ту идилу претворимо у Алеков “ Београд на води „, па би се сви снови око њега  распршили у најобичнију сапуницу, са којом деца стварају свој сопствени чаробни свет!

Србско бирачко тело је разбуцана србска реалност у којој смо се тотално изгубили и попут неодрасле деце, сваку шарену лажу прихватамо као најдражи поклон.

Србија се још увек учи! Из којих књига и буквара, то не знам, али сам уверен да још увек сричемо код читања и да су нам потребна уверења другачије врсте, да бисмо ипак реаговали као одрастао и зрео народ.

Авај, све тече као и до сада, све иде у једном правцу.
Или, оно што ме не може насмејати, – све је исто, само њега нема…

 

 

Jovan M. Pidikanac( Јован М. Пидиканац )



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

2 коментара

  1. Comments  СРБИН ИЗ СРБИЈЕ   |  недеља, 16 фебруар 2014 18:10

    ПОРУКА СРБСКОМ НАРОДУ

    Па сад Србине Србаковићу, ако се ти не користиш овом мојом муком, богме ја ћу се слабо увајдити. А могаше ти ово бити и од користи, јер народи бивају велики само по великим људима својим. А људи постају велики – угледањем на велике људе. Па ево и загробна сјен његова шћаше нам поуздан кажипут на путевима људске врлине и „Србинске мисли”. А не умемо ли ми ценити заслуге заслужних људи својих, на истину, онда и ако је тако, и не заслужујемо да их имамо.

    ПРОБУДИ СЕ СЕСТРО И БРАТЕ СРБИНЕ…

    ЖИВИМО. ВРЕМЕ ТЕЧЕ, ПРОЛАЗЕ МИНУТИ, ПРОЛАЗЕ ДАНИ, СВЕ ИДЕ… СВЕ ТЕЧЕ…
    А, ГДЕ СМО МИ? И’ КО СУ ОНИ?
    ЖЕЛЕ МЕЊАТИ, ПРОМЕНИТИ, А’ ШТА…
    СВЕТ И ЗЕМЉУ НЕ МОГУ, А’ НИТИ СМЕЈУ МЕЊАТИ. ЖЕЛЕ И ХОЋЕ ГРАНИЦЕ ПРОМЕНИТИ, КАО И ИСТОРИЈУ!
    АЛИ ТО ИМ НЕМОЖЕМО И НЕСМЕМО ДОЗВОЛИТИ СРБИНЕ БРАТЕ…

    Уједињења, дружења и даривања искуства међу људима, увек доносе благостање и напредак, а никако делења. Због тога се морамо дружити, стварати заједницу како би смо једни другима помогли.
    Ми данас ово пишемо, радимо за србски народ. Ми се морамо ујединити, заједно поделити и добро и зло. Морамо сложно живети сестро и брате Србине…
    Једно домаћинство, са једним домаћином расте, развија се и напредује, док једно домаћинство а два домаћина, дели се и полако пропада. Једно домаћинство, а са њиме комшија управља и влада, то домаћинство мора да пропадне, нестане и да страда. Упитајте се сада, сестро и брате Србине, дал и и ми треба да нестанемо?
    Упитајте се сада. Да ли се и са нама тако ради и чини?
    Последњи тренуци су дошли да се Срби уједине, да се друже, да се међусобно споразумевају, и да верују један другоме. Тако се лакше, лепше и боље живи. И како би срећа красила србски народ, као што друге народе прати и краси. Без љубоморе и зависти…

  2. Comments  СРБИН ИЗ СРБИЈЕ   |  недеља, 16 фебруар 2014 18:11

    Када је дошло до цепање Југославије, требало се применити Одлуке 1918. са „Вуковарског конгреса и Версајске конференције”.
    Недозволимо више ни један тренутак, да нас представљају изроди, или још више унијати који су променили веру, име и презиме…
    То морамо чинити и урадити, јер све супротно овоме води распаду и уништењу србскога рода. Последњи је час да се пробудимо. Када брат брата не помаже. Како ћемо ми Срби тада, заједно да живимо?

    Прбудимо се Срби.

    Ми, Срби, заслужујемо поштовање, колико и ми друге поштујемо.
    Зато се морамо вратити нашим коренима, нашој домаћој и народној традицији, србској православној заједници, нашој вери. Светосављу.
    Ми Срби, морамо се ујединити, заједнички створити државу, не страначку, не партијску, већ народну да очувамо за наша будућа србска поколења, као што су је чували наши предци за нас.
    Очувајмо, негујемо и сачувајмо наше традиције, Свете гробове на Косову и Метохији, наших предака да им се више кости у гробу не преврћу. Наше Свете манастире, Свету земљу Метохију. Ако се овако настави како се данас чини и ради, ускоро неће ничега бити. Што више и дуже буде владала проевропска демократија, Срба ће бити све мање…
    Не дозволимо им да се то и оствари, поштујмо наше предке…
    Да не буде као у песми: „Био један на Балкану народ стари”.
    Тако данас, с вером у Бога, уз Божију помоћ, са народним поштењем, створимо државу Срба и омогућимо Србину да верује у себе, у ближњег свога, а да у свему томе буде Србин на своме…
    То сваки Србин мора да зна, а нека Господ помогне свима, и мени и Вама, и нека нам је наша срећа и живот од Бога благословен…

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*