среда, јул 26, 2017

Замагљена истина о становништву

Зашто је и даље неизвесно да ли ће се ове године у Босни и Херцеговини извршити општи попис? Последњи попис становништва у Босни и Херцеговини извршен је 1991.године, у време док је још постојала Социјалистичка Република Југославија. За ових  20 година,у међувремену, расточила се и нестала дотадашња југословенска заједница. У

том периоду догодио се грађански рат, а са њим  разарање и пустошење  огромних простора, распад заједничке државе, етничко чишћење,  избеглиштво, масовна сеоба становништва.

Храм Христа Спаситеља

Ратни догађаји из протекле деценије  оставили су крупне  и још увек видљиве  трагове у многим деловима Босне и Херцеговине. Опсег  људског страдања и материјалних  последица је огроман. Етничка слика не само многих насеља, већ и читавих крајева, је битно промењена.О променама популационе структуре,међутим, нема поузданих података. Не може их ни бити  када званична статистика у тако дугом периоду не прати животне токове, не белжи настале промене. Али,  није у питању само људска популација. Велика материјална разарања и крупне друштвене промене, које су се у протекле две деценије десиле, у значајној мери су измениле економску,културну,социолошку и, посебно, урбану слику ових простора. Са лица земље нестале су хиљаде стамбених зграда, безброј  фабричких хала, школа, комуналних и других објеката.            Значајне промене настале  су  (и још увек се дешавају)  и као последица процеса транзиције – претварања државне у приватну имовину. Овај економски важан и дугорочан посао у Босни и Херцеговини одвија се континуирано, без застоја,  тако да су промене у привредној структури земље сваким даном све очигледније.

Већ из овог што је речено јасно се види од колике је важности да се у предвиђеном  временском термину –  2011. године –  организује и проведе  општи попис  становништва  и имовине.

Без пописа замагљена  слика

На жалост, међу политичарима   у Босни и Херцеговини, ни око пописа нема усаглашеног става. У Федерацији БиХ се изричито  противе попису, јер су,како кажу, против да се становништво изјашњава по националној и верској припадности. Своје противљење правдају и тиме да је још увек велики број држављана  БиХ у избеглиштву,па се пописом, наводно, не би добила реална слика о становништву.

У основи тог става су сасвим другачији разлози. Бошњацима из више разлога одговара непромењено стање, односно стање  које је утврђено пописом из 1991. године, јер се изборни поступак и све друго у јавном животу што проистиче из конститутивности народа у БиХ, темељи на попису из 1991. Затим, прокламована тежња за стварањем грађанске  (унитарне)  БиХ  без  верских и националних подела, у ствари је тежња за стварањем неке „јединствене“ , сада непостојеће,  „босанске нације“ и „босанског језика“!

 

 

Сарајево-мостови на Миљацки

 

 

За разлику од Федерације БиХ, у Републици Српској  сви указују на неопходност пописа, јер без њега нема  реалних процена ни докумената  за пројектовање друштвено-економског развоја. Уколико не превлада разум  и Федерација БиХ остане при садашњем ставу , Република Српска ће организовати  сопствени попис.

Од новостворених државних заједница на просторима  бивше Југославије Босна и Херцеговина је још једина у којој се и данас у јавним пословима користе подаци  пописа из 1991. године. Тада је на просторима БиХ живело  4, 377.000  становника. Муслимана је било 43 %, Срба 31 %, а Хрвата 17 процената. Чак 5,5 процената укупног становништва изјаснило се као Југословени.

Нови  попис, ван сваке сумње, пружиће  битно другачију слику етничке структуре  становништва, насељености одређених подручја, економске моћи, ресурса и свега другог што ће  се  пописом  обухватити.  Само, питање је и даље да ли ће тог пописа у БиХ уопште и бити.

 

Кратковида политика

Предсједник Партије демократског прогреса у Републици Српској др Младен Иванић каже да не постоји ни један рационалан разлог на страни Бошњака ради кога би они одбијали попис.

„Без пописа становништва, које обухвата и многе друге показатеље – од привредних потенцијала до броја грла стоке – немогуће је озбиљно планирати развој било које земље. У озбиљним државама знају број кокошака и крава, а у БиХ се не зна ни број становника. Такву државу нико у свету не би узимао за релевантног партнера ни у чему“.

Занимљиво мишљење о овој теми изнео је и  Иво Миро Јовић, посланик Хрватске демократске заједнице БиХ /ХДЗ БиХ/ у Парламентарној скупштини БиХ,  који каже  да би се изостављањем одредница о националној, језичкој и верској припадности становника БиХ  изгубило њено основно обележје, које у свету називају ‘богатством различитости’ и дерогирала би се уставна одредба по којој у БиХ живе три конститутивна народа – Срби, Хрвати и Бошњаци.

Коментаришући бошњачку тезу да би попис са националном, језичком и верском припадношћу значио „легализацију етничког чишћења“, Јовић је рекао да су „највеће жртве етничког чишћења били Хрвати“ и да бошњачки политичари помало зазиру од податка да је данас Хрвата мање за 43 одсто него 1992. године, јер би то показало да је над хрватским народом у БиХ извршен својеврстан геноцид.

На крају да поменемо и мишљење др Стеве Пашалића, професора демографије на Филозофском факултету у Источном Сарајеву.Он напомиње да је бошњачка аргументација неодржива, јер је познато  да „у свим вишенационалним европским и другим државама попис обухвата националну, језичку и верску припадност“.

Драгиша СПРЕМО, новинар Бања Лука

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*