Нова помоћ СПО(Ј)И Србима на Косову и Метохији

субота, 28 јул 2012 05:46 Рубрика: вести Расејање

У недељу, 22. јула 2012. године чланови Српске православне омладине Инсбрук – СПО(Ј)И посетили су Србе на Косову и Метохији и уручили им помоћ у вредности од 2.000 евра.
Још једна у низу хуманитарних акција Омладинске организације СПО(Ј)И на Косову и Метохији спроведена је овог пута уз братску подршку Милоша Стојковића, представника Покрета Косовских божура из Косовске Витине, који је помогао у превозу наших чланова из Аустрије и Србије током хуманитарне акције.
Прва станица хуманитарне акције за српску децу и народ на Косову и Метохији био је царски град Призрен у којем данас живи још око 15 Срба. У Призрену су Владимир Влајић, председник и један од оснивача СПО(Ј)И и Иван Милошевић, један од представника СПО(Ј)И у Србији, заједно са нашим саборцима из Покрета Косовских Божура присуствовали Светој Литургији у Цркви Светог Ђорђа, која је обновљена од стране албанских окупатора, а у којој служи отац Слободан Ђорић (1989. годиште) који је први српски свештеник у Призрену након дуго дуго година. Он живи у парохијском дому заједно са попадијом (1991. годиште) и од првог дана свог повратка у Призрен бори се за опстанак у царском граду.

Оцу Слободану смо помогли у виду нове свештеничке одежде у вредности од 280 евра, коју смо купили у Црквеној радионици МИТРА у Нишу, како би имао своју одежду са којом би могао да служи Св. Литургије уз присуство оних Срба који су још остали у Призрену. Отац Слободан нам је испричао како је током првих месеци у Призрену морао да трпи огроман притисак од стране албанске већине, која није могла да прихвати да се у Призрен након много година вратио један српски свештеник, због чега је отац Слободан сваког дана кренуо у шетњу градом и у куповину и то у мантији, како би се Албанци навикли на српског свештеника и веома нам је драго што смо упознали једног таквог хероја, заједно са осталим Србима у Призрену.

У Призрену помоћ је уручена и породици Дејковић, која броји 5 чланова: Отац Милорад, мајка Милица и деца Емилија (3 год.), Доротеја (2 год.) и Михајло (месец и по дана). Нико у породици није запослен и живе од минималца, а Милорад колико год може помаже оцу Слободану и током Св. Литургије и око Храма. Породици Дејковић смо уручили новчану помоћ од 125 евра знајући да ће новац употребити на најбољи начин, како би себи олакшали тежак живот у албанском окружењу.

Након тога смо на путу ка српској општини Штрпце посетили и манастир Свете Архангеле код Призрена, где нас је чекао Игуман манастира, јеромонах Михаило, као и мала Милица Ђорђевић (6 год.), која је данас једино српско дете у Призрену, са својом мајком Евицом. Малој херојини Милици и њеној мами, уручили смо новчану помоћ од 125 евра, како би могли да отплате један део трошкова за струју. Јеромонах Михаило, који је иначе у добром познанству са оцем Видославом из Инсбрука, упознао нас је са манастиром Светих Архангела, који је у својој историји више пута рушен и спаљен до самог темеља, а последњи пут у погрому на Србе 17. марта 2004. године, као и са обновљеним манастирским конаком.

После боравка у Призрену и посети Светим Архангелима кренули смо ка српској општини Штрпце у којој смо помогли 3 породице. Породцици Шубарић из села Севце, која броји 5 чланова: Самохрана мајка Наташа, синови Лазар (15 год.), Никола (13 год.), Филип (11 год.) и Лука (9 год.). Породици Стојковић из села Јажинце, која броји 4 чланова: Отац Бобан (1977. годиште), мајка Радица (1981. годиште) и синови Симон (3,5 год.) и Николај (1,5 год.). Породици Пешић из села Брезовица, која броји 3 члана: Отац Мирољуб, мајка Велика и ћерка Јелена (1987. годиште). Свим породицама у српској општини Штрпце смо помогли куповином хране, производа за хигијену, производа за бебе, усисивача и сличним потрепштинама у укупној вредности од по 220 евра по породици, а све производе смо куповали у српској продавници у центру Штрпца.
Провели смо и неко време у разговору са породицама, које су се веома обрадовале нашој посети и хуманитарној помоћи. Тако смо сазнали да је глава породице Шубарић, отац 4 сина и муж мајке им Наташе, погинуо у Русији на градилишту. Наташа Шубарић је самохрана мајка без посла, а породицу издржава уз социјалну помоћ и пензију од око 100 евра месечно, те нам је јако драго што смо успели да им обезбедимо већину потрепштина за њихову Крсну славу Аранђеловдан. Бобан и Радица Стојковић из Јажинца су такође незапослени, живе као подстанари по месечној цени од 80 евра код једног Србина и издржавају се ако се то тако уопште може назвати уз социјалну помоћ између 50 – 100 евра месечно. Чланови породице Пешић су расељена лица из Урошевца, такође живе као подстанари код једног Србина у Брезовици и добијају минималац од око 100 евра месечно са којим пре свега покушавају да помогну својој ћерки Јелени, која је апсолвент психологије на факултету у Косовској Митровици.

У Штрпцу смо такође упознали још неколико Срба, као и помоћника општине брата Слађана, који нас је упознао са тешком ситуацијом у општини и са којим смо пред одлазак у Косовску Витину отишли на ручак у српску кафану „Ловац“ у центру Штрпца, што нам је пружило право задовољство, јер смо видели веселе Србе, који се не предају у веома тешкој ситуацији,а пре одласка у Штрпце, које смо први пут посетили, нисмо очекивали да ћемо имати прилике да видимо и посетимо праву српску кафану, са традиционалном српском храном из околине Шарпланине.После Штрпца, пут нас води до општине Косовска Витина где после обављања хуманитарних посета и завршавамо наш кратак боравак на светој српској земљи. У Косовској Витини смо такође помогли 3 породице. Породици Јеринић из села Грнчар, која броји 6 чланова: Деда Срећко и бака Снежана, отац Ивица и мајка Јасмина и ћеркице Исидора (4 год.) и Бојана (3 год.) које имају оболење кукова од рођења и морају више пута годишње на тешке операције у Ниш и Београд. Породици Нисић из Витине, која броји 5 чланова: Мајка Лепосава, син Жикица и спупруга Снежана, као и Жикицина браћа Трајан и Ивица, који је ментално болестан. Породици Симић из Витине, која броји 6 чланова: Брачни пар Далибор и Сања, који имају сина Андреју (4 год.), Далиборов брат Срђан и њихови родитељи Зоран и Станислава. Све породице у општини Косовска Витина немају запослење и живе од социјалне помоћи, која не може да покрије све трошкове ових породица које смо обишли и којима смо помогли куповином хране, производа за хигијену, производа за бебе, одеће и сличним потрепштинама у укупној вредности од по 220 евра по породици, а све производе смо куповали у српској продавници у Косовској Витини. У Витини смо иначе обишли и породицу Илије Мирковића која броји 6 чланова (поред мајке још 4 детета, а пето је на путу) и коју стипендира председник СПО(Ј)И, Владимир Влајић са његовим братом Филипом у склопу пројекта „Кумство за децу“ које води Светосавска омладинска заједница из Беча.
Поред поменуте помоћи, свим породицама смо уручили треће издање часописа „Споји!“, као и слику са потписом фудбалског репрезентативца Србије, Александра Игњовског, који је путем Омладинске организације СПО(Ј)И упутио поздраве свим Србима на Косову и Метохији. Остатак средстава смо искористили за путне и остале трошкове (150 евра) и додајемо да ћемо уз Божију помоћ почетком августа месеца 2012. године још једном посетити Косово и Метохију са циљем да још једном обиђемо наше хероје на светој српској земљи, као и наше светиње попут манастира Грачанице, Драганца и многих других.

Српска православна омладина Инсбрук – СПО(Ј)И овом приликом још једном захваљује свим донаторима и људима добре воље који су помогли у сакупљању средстава у оквиру нашег хуманитарног Фонда за Косово и Метохију, без чије помоћи не би било могуће да се помогне српским вишечланим породицама на српском Космету. Такође захваљујемо нашој браћи, Милошу Стојковићу из Покрета Косовски Божури и свима који су нам помогли да организујемо ову хуманитарну акцију и да обиђемо српске породице у оквиру ове акције. Уз то додајемо да има наде и да није све изгубљено, јер све док наши хероји, које смо посетили, не напуштају своја вековна огњишта и боре се за своје људско право да живе на својој земљи, Косово и Метохија биће српска земља и опстаје нада да се Срби сложе и врате Богу и својим коренима. НЕМА ПРЕДАЈЕ – КОСМЕТ ЈЕ СРБИЈА!

(Српска Православна Омладина Инсбрук – СПО(Ј)И )

Придружите се дискусијама на форуму

Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)