понедељак, децембар 11, 2017

Расејање – српске миграције

Као када  ветар снагом свог даха отресе и разбаца на све стране лагане борове иглице, тако је и  велики део српског народа  однешен ветровима судбине по целом Свету! И нема места на коме нема Срба. Снага српског расејања однела је Србе и преко далеких мора и океана, населио се српски човек на свим континентима. Траг српске нације у потрази за бољим и сигурнијим животом, већ од средине 18 века, може се наћи у многонационалној Европи, далекој Америци, северној и јужној, у још даљој Аустралији!
Путеви судбине расељавања нашег народа условљени су у тим првим појавама углавном  економским разлозима. Кроз политичка превирања, многобројне ратове и све друге разлоге у којима је обичан човек жудео за миром, српски је народ кроз вечите сеобе изналазио увек оправдане разлоге за тражење бољих решења. Дугогодишње ропство под Турцима, тешки ослободилачки ратови, немаштина и сиротиња, били су у том времену углавном разлог за српска расејања по свету.

Каснија политичка превирања, а посебно након завршетка другог светског рата, створили су тзв. политичку емиграцију. Долазак комунистичке владавине на простору Србије, натерао је многе родољубе да напусте своје домове и у иностранству потраже спас и слободан живот. Стотине хиљада Срба прешло је велике океане и населило се у Америци, Канади, у Аустралији.
Родна груда је остала, у дугом низу година, за све те људе, неприступачна. Тек коначним падом комунистичких структура у Европи, па самим тим и у Србији, срећемо опет на родном тлу многе којима је родна земља остала као једина светиња, и у дубокој старости.
Нова економска емиграција у Србији, почиње опет почетком шездесетих година прошлог века. Равијеној западној Европи, која снажним корацима гази ка новом економском процвату, недостаје радна снага. У жељи за бољим животом, за остварењем снова које то време доноси,  Срби опет започињу своје сеобе.

Овог пута је и држава ту која то  промишљено и лукаво иницира. Комунистичка власт у тадашњој заједничкој држави Југославији, плански спроводи регулацију сређивања општих социјалних услова у држави. Трговина новим, модерним робљем узима свој замах. Државе попут Немачке, Аустрије, Француске па и неких скандинавских земаља, плаћају сваког српског радника који им пристигне, сувим златом. По српским и другим бироима за запошљавање, пишу се дуге листе са именима оних, који у земљи немају могућност да својим радом успешно живе. Комунисти својом политиком помоћи код запошљавања наших људи по иностранству, смањују постојећи социјални притисак. Играјући на карту родољубља и патриотизма,  знајући да ће се труд и новац нових „печалбара“ ипак слити у матичну земљу, они стварају нову привредну грану државе! Већ у првим годинама тог времена, рачуница се успешно слаже у жељене оквире.

Српско „гастарбајтство“ доноси већи приход и од неких развијених привредних грана у земљи. Извежена радна снага у западној Европи, а касније из готово свих крајева света, попуњава буџетске рупе у држави, обезбеђује олигархији сигуран и миран живот. Незапосленост је у држави побеђена! Социјални немири отклоњени!

Права истина има другачију слику. У иностранству, ни на небу, али ни на земљи, ствара се једна нова генерација модерне емиграције која на домак граница своје Отаџбине, попут кртице, ствара и изграђује двоструку егзистенцију. Генерације деце која одрастају у таквим условима, постаје двојезична, навике средине узимају свој данак.

Највећу трагедију у расејавању српске популације по свету, доносе ратни услови након пропасти заједничке државе. Утицајем највећим делом и иностране политике, страдања српског народа ескалирају кроз нове, наметнуте сеобе. Протеривања српског народа са вековних огњишта, уз невиђену мржњу, освету и насиље, резултира масовним расељавањем српског народа.
Раздвојене породице, деца, сирочад која су изгубила своје родитеље, пуне домове за збрињавање прогнаних. Српски народ у настојању да спасе своје животе, попут плиме се прелива преко обала Европе, спас тражи у далеким деловима осталог Света, далеко од изгорелог огњишта и родне груде.

Резултат тога је , да је  по свету је расуто преко четири милиона  Срба. Половина становништва наше државе, живи ван граница своје земље. Поразна ставка у етничком билансу наше стварности. Бројка која збуњује али истовремено и обавезује.
По паказатељима немачке статистике, само у говорном подручју немачког језика, Немачке, Аустрије, дела Швајцарске и Лихтенштајна, данас живи преко милион и две стотине хиљада становника српског порекла.
Ситуација у прекоморским земљама, Сједињеним Државама и Канади није ни мало другачија. Највећи део нове миграционе масе потиче из ратних и поратних деведесетих година.
Учинимо ли пресек демографске слике српске популације у расејању, појављују се два битна показатеља која видно карактеришу  и две битне разлике у целој стварности.

Генерације исељеника по било ком основу, економском или политичком, а које датирају из ранијих година представљају срж миграциононе масе из које одише уверљива интеграција у новим срединама, добра организованост по питању националног порекла, веза свих облика са матицом земљом, као и материјална обезбеђеност стечена дугим годинама вредног рада. У овим срединама срећемо висок степен привржености свом српском пореклу па и код бројних преузимања страних држављанстава, видљива је и евидентна одлучна нега очувања националне свести и привржености српској баштини!
Окупљени у стотине различитих клубова и организација по националној основи, Срби у тим срединама представљају у свему угледан и веома поштован део српске популације.
Традиције из земље порекла, Срби преносе и на своје потомке. И поред чињенице о појавама асимилације у неким срединама, традиција „старог“ исељеништва негује се и чува са љубављу!

Другу слику, ону несрећнију, представља део српске популације који је након пропасти Југославије, остао ван граница земље Србије и данас под веома тешким и проблематичним условима, расут у новонасталим независним државама на простору бивше државе, се бори  за свој биолошки опстанак.

У тој веома тешкој и неправедној борби, толико потребна помоћ, ретко стиже.  Повраћај српских прогнаника на своја порушена огњишта тече мучно и уз многе негативне појаве. Ни међународна заједница, која би могла својим ауторитетом многе проблеме лако решити, не чини ништа, или веома мало да у тим настојањима нешто конкретно уради.  Целокупна слика добија још лошији изглед када се помене слаба ангажованост и саме српске политике чији је задатак јасан и веома обавезује!
И након петнаест година страдања и потуцања од немила до недрага, српске избеглице још увек представљају део српског народа који нема своје место и за кога се веома мало чини да се било шта у догледном времену промени на боље.
Свакодневни инциденти националистичких излива над повратницима у Хрватској, нова страдања уз претње па и примену силе, не пружају хиљадама наду да се проблеми савлађују. Због тога у делу тог српског народа влада незадовољство али и страх од нових репресалија.

У влади Србије постоји министарство за дијаспору, чији је задатак је да се брине о друштвеној и духовној вези са делом свог народа који живи ван граница Србије. Задаци рада тог органа су јасно дефинисани и морали би представљати веома важну окосницу политичког деловања и владе Србије – у очувању, нези и интензивирању свих облика блискости, културне сарадње и других облика интензивних  веза са матицом земљом!

Од   почетка јаких миграционих појава у српском народу, прошло је и више од пола века. Данашња стварност нам показује да  држава  није много урадили на задацима које је сама одредила.

Друштвена, социјална па и духовна веза српске дијаспоре са матицом, одржава се стихијски. Не примењују се са успехом зацртани програми по овом питању! Битне и преко потребне везе са дијаспором, боље обављају естрадне организације са песмом и игром, у бар делимичном контакту, него што би то требала да чини влада државе. Тек ту и тамо, када је акција сакупљања помоћи, позиви солидарности или уверавања  да се улаже  новац у посрнулу српску привреду, представници  власти у Србији се сећају и српске дијаспоре!
Тачно је да српска дијаспора располаже битним новчаним могућностима. Истина је да се у овим круговима српске популације још увек негује   национални осећај, истина је да  постоји и спремност за инвестирања  у отаџбини, али је такође истина да се и отаџбина , мора квалитетно према тим намерама односити.

Нажалост, неозбиљност српских привредника у загрљају са дневном политиком, још увек није уверила другу страну у  искрене намере и озбиљност. Поједини случајеви показују непоштовање према људима који су свој новац донели у земљу. Малверзације, злоупотребе и преваре, озбиљно спречавају виднију појаву инвестиција из делова српске популације у иностранству!

Предстоји сагледавање проблематике постојећих односа. На оној другој страни, све једно и није битно на ком континенту, живи  српски народ. Ако се он прихвати  без искрених емоција, без схватања свих вредности које он  у себи носи, то не води успеху, само продубљује отуђења.
Кроз системе културних и образовних мера, интензивну бригу и одржавање присних, људских, веза, кроз активности у буђењу и очувању српских традиција, очуваће се  српство..
На плану одржавања, те толико  потребне, националне свести, поноса и сагледавања  традиционалних вредности, могу се са успехом изградити мостови који ће  омогућити да се сачува  национално биће.

Зле судбине, ратови, буне и страдања, одвојили су велики део  српске популације и одвели  га на различите стране Света, далеко од родних кућа, далеко од успомена. Намера свих нас је да будемо уз њих, увек и на сваком месту, да заједно, поносно и са правом   изговарамо: МИ СМО СРБИ!

Јован М. Пидиканац




Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

2 коментара

  1. Comments  Srpkinja   |  четвртак, 28 април 2011 15:01

    Rasejani Srbi niču iz korena.
    Iz knjige SVAKO VREME IMA PRVO LICE / Danica Mašić /

  2. Comments  Љиљана Ћуић   |  недеља, 05 јун 2011 23:35

    ДРАГЕ ИЗБЕГЛИЦЕ МОЈЕ

    Мисли ми се роје
    Данас сам тужна због вас Срби,
    Драге избеглице моје.
    Родна земља, део неба.
    Неки народи мисле, да нама то не треба.
    Србине брате, да ли је воља божија?
    Да на родни дом, немам право ни ја.
    У зноју лица свога, кућу и све си стеко.
    Из чистог хира, из ње те изгна неко.
    У туђој земљи, далеко од роднога прага.
    Волим те, за тобом чезнем, земљо драга.
    Браћо и сестре, Србија је тамо где сте!
    Узимају све, куће нам руше.
    Недоступна им је само, дубина наше душе.
    Разумемо, осветници нисмо.
    Оличење чисте доброте, ми смо.
    Имасмо славу, свеца свога,
    заступника нам код Бога.
    Крстимо се: у име Оца и Сина и Духа Светога.
    Нема силе, да се одрекнемо тога.
    Љутимо се само на наше људе.
    Странац на том нивоу, не може да буде.
    Kо се српског рода одрекне,
    Издају никад, не може да порекне.
    Српство је рођењем дато, од Бога.
    Постати Србин нема тога!
    Поштуј и чувај име своје!
    Србин што си, Божија воља то је.
    Искушења и муке, често немају меру.
    Чувајмо своју веру!
    Издајице рода свога,
    Нема већег проклетства, од тога.
    Ко не воли ближњег свога,
    Љути Господа Бога.
    Ко верује, ко не лаже, томе Бог помаже.
    Српски род је пример свету.
    Оплемењује Планету

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*