субота, септембар 23, 2017

Пропадање се наставља

  Читава политичка слика Србије улази, с великом сигурношћу, у своју завршну драму. Све оно чега смо се све време плашили, све ове дуге године чекања, да српски народ ипак доживи бар мале политичке промене, и угледа светло на хоризонту, претвара се у тешке и тмурне облаке наше неизвесне будућности, која нас искрено забрињава!
Кандидатура Србије за предсобље Европске заједнице је последња кап горке истине која се назире, и која нам прети новим лажним предпоставкама. Упорност режимске олигархије, која нас је довела у овај положај, прети нам новим и новим падањима…

Изгледи за наше преживљавање су мали, а догађаји који нам још предстоје, донеће нам и последње сазнање.

Србија је пред понором. Уследиће последње пресудне уцене, наша одрицања од дела наших територија, ружна и фатална сенка регионализма која нам се намеће упорно, и без паузе да предахнемо прогутаће и наше друге просторе. Апетити мрвљења наше земље кроз  тежњу глобалног либерализма и замисли светских интереса, чекају, само тренутак, за нове и одлучне нападе на наш народ.

Германизација средњег дела Европе, где се и ми налазимо, у пуном је јеку, по извештајима који више и нису тајни, а „Дранг нах Остен „

је у току своје реализације. Велики делови Украјине су постали власништва немачких милијардера, Чешка је, и тако већ, домаћи терен Берлина,па економско и политичко „туторство“ над Мађарима – оцртава нов политички поредак  и доминацију немачке привреде. Шта рећи за Румуне и Бугаре који такође смерно чекају на милост нових господара?!

Експанзија привредне моћи Немачке, прелази у мирнодопском стилу државне границе средње-европских земаља, и битно мења слику слободних и независних тржишта. Положај наше Србије, у овом контексту, је и више него јадан и безизлазан. Наша пропала економија, у чијем убијању су умешане и многе српске руке, нема никакву могућност да се спасе од долазећих притисака било које врсте. Велика задуженост без готово икаквог привредног раста, води Србију у друштво пропалих економија, видног сиромаштва, и велике зависности од стране воље и страних интереса.

Влада Србије је свему овоме највећи кривац, и тешко је разумети све ове догађаје, који испуњавају нашу свакодневницу – као добронамерне и добро осмишљене.
Привреда Србије је и тако у загрљају нелојалног тајкунства, профитерства и незаконитих махинација свих државних фактора, који распродају српских интереса, подређују само европским замислима. Губи се из вида, да нико никад неком –  ништа не поклања, ништа без накнаде не даје. Србија се, полако али сигурно, политички одриче својих територија. Издаја наших националних интереса је видна и, без сумње, јасно сагледана.

Државна политика је изгубила смисао заштите народа, наше слободе, наше независности.
Највећа фарса, која нас очекује, су свакако наредни ИЗБОРИ.
Многи се надају, многи маштају о променама, које нам живот значе, па ипак, утицај управо страних интереса, којима смо се политички предали, кроји наше судбине у негативном изгледу, и мало је наде да ће српски народ, заиста, дочекати  боље дане.

Србија је прљава политичка позорница у којој су улоге већ давно подељене, и где су међусобни договори појединих политичких странака, већ поделили удобне фотеље, масне дивиденде се већ сада назиру, па ће своје брке омастити и досадашњи опозиционари – „добар договор, – кућу гради“.

Може ли Борис Тадић да освоји сам већину гласова?  Не, он то не може, јер је велики број Срба, коначно прогледао, и схватио на који начин су изиграни наши национални интереси. Ипак, Тадићева странка ће убрати своје сигурне гласове у делу оних, који верно следе његову политику, и кроз коју су напредовали, добили сигуран посао, и још боље плате, са њим су и до сада живели на сунчаној страни обале!

Ко ће му помоћи да се одржи? И слабо упућеном је већ сада јасно, да се његова коалиција не може више одржати у оваквом саставу. Те карте су већ старе, и проигране, у њих се Борис не може више поуздати. Опозиција на челу са напредњацима, прети озбиљним жељама оних, који би такође део српског колача, јер још се има  што шта делити, владати и градити ауторитет и утицај.

Уједини ли се Тадић са Николићем, ништа им неће сметати да колач сами поделе. Борис је и на то спреман. Зна се да не жели да изгуби оно што је већ створио. Уз Тому биће то тандем под светским кишобраном, вечит и несаломив. Није тајна да Николић има у вашингтонским салонима доста уверљиву подршку. Па, и до сада је био стални гост америчке амбасаде. Борис напротив, миљеник је и Берлина и Брисела.

Тандем који заиста мало нуди нашем народу, а утолико више, апетитима те исте Европе, која чврсто следи своју накану.

Мало је наде за нас, слаба нам је вајда у нашим толико жељеним променама, које то никад  неће бити. До сада смо имали једног, од скоро ћемо (ту смо пред вратима), не дај нам Боже, још једног, чији цинизам изазива страх, а дубоко уверење које зрачи из њега, да је Богом дан, је разлог да добро промислимо у часу, кад будемо давали своје гласове.

На српском народу је одлука, да сагледа истину у којој нас чека – само ново страдање, а од чијег смо краја, заиста, још много, много далеко…

Јован М. Пидиканац

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Bojan   |  петак, 09 март 2012 07:57

    Tacno tako. DS-u su gazde u Briselu, SNS-u u Vasingtonu. Tu nikakvog interesa za srpski narod nema. Ipak nije kasno za sve. Narod ce uvideti sve prevare jer je dosao na kraj egzistencije. Do 2016 – e i do novih izbora sve ce biti drugacije. Srbija do tada sigurno nece uci u EU, a tada ce da se pitamo za junacko zdravlje.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*