subota, jul 20, 2019

SEĆANJE: Pukovnik Dr Rade S. N. Rajić (1951 – 2015)

S nevericom objavljujemo tužnu vest da je srpski narod izgubio i onog jedinog Srbina koji je doktorirao na etici, moralu i časti srpskog vojnika. Pukovnik u penziji, Dr Rade S.N. Rajić je sahranjen u subotu, 2.januara u Beogradu, u tišini. Da nisu dve tri patriotske organizacije objavile na svojim portalima ovu vest, još veća tišina bi nadvila ovu, medijskim mrakom ophrvanu Srbiju.

 

 

Pukovnik Dr rade S.N. Rajic- Ognjiste srpsko-kuca Rajica

Dr Rade Rajić je bio dragi prijatelj i saradnik mnogih srpskih patriotskih organizacija, sarađivao je i slao im svoje dragocene tekstove, koji su na jedvite jade, na taj način, dospevali u javnost. Drugog načina nije bilo.

Tako je i Uredništvo sajta Svi Srbi Sveta imalo čast da pune tri godine bude na spisku tih patriotskih portala na čije je adrese stizalo neprocenjivo blago iz riznice gospodina Rajića.

Za one koji nisu imali priliku da čitaju te njegove izuzetno zanimljive i za nas Srbe, veoma važne tekstove, pomenućemo ih redom:
(nazivi tekstova su linkovani ka rubrikama na portalu Svi Srbi Sveta gde su objavljeni)

*
Obeležavanje 99.godišnjice dočeka slavnih pukova srpske vojske nakon oslobođenja Kosova i Stare Srbije 1913.godine

*
O Lazarevoj kletvi i njenoj aktuelnosti u srpstvu

*
Lamartin o 15.000 uzidanih srpskih glava u ĆELE KULI

*
Nikola Tesla i njegov srpski patriotizam

*
Objašnjenje slike „Kosovka devojka“

*
O „Milosrdnom anđelu“

*
U povodu dana Svetoga Save – dodatno slovo i nauk

*
Istorijat kosovskog problema u svetlu otimačine, pljački i terora

*
O časti i časnoj desimulaciji u Srpstvu

*
Podsećanja na stradanje studenta ZORANA VUJOVIĆA

*
Lazareva kletva i Srbi islamske vere

*
Karakteristična pozdravljanja kod našeg naroda

*
Etika rata u svetlu agresije NATO na SR Jugoslaviju

*
O Caru Dušanu podsećanje na Vaskrs 14.april 1346.godine

*
Iskustvo i nauk za odnose između Srba i Slovenaca

*
Majski prevrat u svetlu otadžbinskog ideala oficirskog poziva

*
O Kosovskoj bici i kosovskom fenomenu u srpstvu

*
Muratova sudbina i Obilića duh u Srba

*
Zašto linija Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica

*
Smilji Avramov iz „Ognjišta Srpskog“

Možemo danima da tražimo po internetu da li je bilo koji medij u Srbiji objavio bigrafiju ovog časnog srpskog vojnika i tražićemo je uzalud. I nije za čuđenje, pošto znamo kakav je danas odnos državnih institucija i vlasti prema svemu što može da nas podseti na naše hrabre vojnike i njihovo dostojanstveno držanje u svim ratovima. Ali, ako budemo uporni, pronaćemo to što tražimo, nažalost ne u nekom srpskom mediju, nego u ruskom:

Dr Rade Rajić, pukovnik  u penziji, rođen je 1951. godine u Apatinu od oca Stevana, radnika i majke Nade, domaćice. Osnovnu školu a potom i srednju mašinsko-tehničku školu „Božidar Maslarić“ završio je u Apatinu. Na školovanje u Vojnu akademiju Kopnene vojske primljen 1971. godine, i na njoj je diplomirao 1974. godine. Završio je Komandno-štabnu školu taktike u Beogradu kao slušalac vanredne 10. klase. Doktor je vojnih nauka.  Službovao je u garnizonima Zagreb, Bileća, Beograd, Bar i Kumbor.Najveći deo vojničke službe proveo je u vojnom školstvu, i to: u Pešadijskoj školi rezervnih oficira u Bileći, Vojnoj gimnaziji, Vojnoj akademiji i Školi nacionalne odbrane u Beogradu. U vojnom školstvu je obavljao  dužnosti komandira, nastavnika-predavača, načelnika klase, referenta u operativno nastavnom odesku i druge dužnosti. Po originalnim sadržajima i metodici predavanja proglašen je za najboljeg predavača u katedri taktike Škole nacionalne odbrane.

Učesnik je poslednjih ratova na prostorima bivše Jugoslavije i to na prostorima Republike Srpske Krajine gde je vanredno unapređen u čin potpukovnika, a kasnije tokom agresije NATO na SRJ na prostorima Crne Gore.

Zbog zalaganja za vraćanje vojske slavnim tradicijama Srpske vojske pre svega u Republici srpskoj Krajini, a potom i u SFRJ,  i obavezi obnovljanja duha vojničke časti i nacionalnom duhu Srpstva, te pisanja članaka na te teme, bio je osporavan, prekomandovan u Bar i Kumbor, i na neki poseban način kažnjavan. Uvidevši značaj i perspektivu svojih opredeljenja na temeljima neospornih moralnih, nacionalnih i vojničkih vrednosti na planu transformacije naše vojske, ostao je uporan u izradi svojih pisanih dela, da bi bio ponovo vraćen u Vojnu akademiju u Školu nacionalne odbrane. Obzirom da se jedini u našoj vojsci i državi bavio i pisao o časti uopšte, a posebno o vojničkoj na insistiranje kolega iz Vojne akademije, pristupio je radu na doktorskoj tezi koja u okviru Ratne veštine obuhvata moralni aspekt i značaj oficirske časti u našoj vojsci u njenom izvornom, kultnom i zavetnom smislu i duhu, na samo u vojsci, već i u našem narodu.

On se, dakle, s jedinstvenim motivacionim obrascima i samoinicijativno preko petnaest godina bavi intenzivnim izučavanjem časti sa etičkog, istorijskog, nacionalnog, religijskog i profesionalnog aspetka.

U vojnim listovima i teorijsko-stručnim časopisima ovjavio je više naučnih tekstova o časti i moralu, oficirskom koru, Kosovskom boju i Aleksandru Suvorovu. Deo članaka je objavljivao u časopisima Srpske pravoslavne crkve. Učestovao je na više naučnih skupova, okruglh stolova, tribina, konferencija i simpozijuma, među kojima je bilo i nekoliko na međunarodnom nivou. Često je pozivan na svečane akademije ili svečanosti da prigodnim besedama otvori iste.

Do sada je njegovo najveće delo trilogija o časti koja obuhvata knjige: „U IME ČASTI“, „BISERI O ČASTI“ i „U IME VOJNIČKE ČASTI“.

Iz obilja materijala i saznanja do kojih je došao baveći se književno-literarnim i naučno-teorijskim radom, izdvojio je oblikovao i za rodni Apatin napisao knjigu „Apatin i despot Stefan Lazarević“. Kao profesor taktike u Vojnoj akademiji, posebno se zainteresovao za velikog slovenskog i svetskog vojskovođu Aleksandra Suvorova, tako da je svojevremeno pripremio rukopis za knjigu o njemu, a u povodu 200-te godišnjice njegove smrti. Ova knjiga je konačno izašla iz štampe krajem 2012. godine, i njene promocije su u toku. S druge strane, baveći se kompleksnim kosovskim fenomenom, objavio je neobično vrednu knjižicu pod nazivom „Objašnjenje slike kosovka devojka“.

Na proslavu obeležavanja dvestote godišnjice Prvog srpskog ustanka, ukazana mu je posebna čast da ispred naše Vojske bude određen da učestvuje na svečanoj akademiji, odnosno naučnom skupu održanoj u Beogradu i Kragujevcu pod nazivom „Su čim ćemo izać′ pred Karađorđa“, odnosno „Srpsko nacionalno pitanje dvesto godina kasnije“.

U slobodno vreme bavi se izradom posebnih modela pojedinih delova nameštaja koji imaju i vrednosti unikatnih umetničkih. Od njih su karakteristične srpske naslonjače rađene u nekoliko namenskih ponuda kao što su: episkopska stolica za naše crkve i manastire, srpska slavarica za nosioca porodične krsne slave, te druge stolice- naslonjače posvećene našim velikanima ili nacionalnim jubilejima.

Jednu od tih srpskih naslonjača izrađenu u tipu episkopske stolice poklonio je Hramu Svetog Save na Vračaru u čast osvećenja Hrama za bogoslužbenu upotrebu a u povodu proslave 200-e godine Prvog srpskog ustanka. Prvi da sedne na ovu episkopsku stolicu postavljenu na svečanosti osvećenja Hrama imao je Vaseljenski patrijarh Vartolomej.

Posebna vrsta modela njegovih radova su ogledala srpska sa simboličnom i uzvišenom porukom i karakterističnim izgledom, odnosno oblikom.

Ujedno je izradio posebnu srpsku kuću sa njegovim umetničkim delima, idejama, porukama i modelima pod nazivom „Ognjište srpsko“. Za razliku od brojnih i lepih etno kuća, to je po ideji, porukama, vrednostima i sadržajima uređen prostor višeg značenja i smisla; to je kuća etike, zaveta i duha našeg. Rad ovog jedinstvenog objekta je u uzlaznoj fazi i uz sve kvalitetnije sadržaje, tematske celine i ambijentalni duh kojim dominira u raznim aspektima ono što pleni lepotom, predanjem i čašću dostojnih našeg naroda i njegove duhovne snage i trajanja. Kada je ovaj objekat otvarala gospođa Smilja Avramov uoči Vidovdana 2008. godine, prijatno iznenađena onim što je videla i doživela, rekla je sledeće: „Ovo je moj srećan trenutak. Dao Bog da ovo  bude početak obnove Srbije. Živeće srpski narod.“

O njegovim ostvarenjima i specifičnim delima snimljen je deo dokumentarnog filma koji je na republičkom festivalu kratkog i dokumentarnog filma u Zrenjaninu 2006. godine dobio prvu nagradu. Ekipa emisije „Kvadratura kruga“ urednika Branka Stankovića snimila je o njemu prilog  predstavljajući ga specifičan način u svetlu svog poziva i duha časti u srpskoj i našoj vojsci. Početkom meseca novembra 2010. god, emitovana je dokumantarna emisija Televizije Vojvodine o pukovniku Dr Radu Rajiću pod nazivom „Živopis“ koja je imala naslov „Čast“. U njoj je na veoma poučan i reprezentativan način predstavljena ova tematika i njen pobornik sa svojim idejama i angažovanjima, pisanim i umetničkim delima, i uspesima i postignutim rezultatima.

Bio je u sastavu grupe oficira i studenata Vojne akademije na pokloničkom putovanju na Hilandar na Vidovdan 2002. godine, pri čemu su njegova pisana i umetnička dela kao pokloni našli mesto u riznicama ove Svete Srpske Carske Lavre.

Redovan je član Srpske akademije inovacionih nauka i njen potpredsednik za etiku i moral. Član je nekoliko književnih klubova i patriotskih organizacija. Aktivan je na političkom planu pre svega na onim sadržajima kojima dominira nacionalna moralna, radna, čestita i časna uloga, afirmacija i pomoć.

Oženjen je suprugom Draganom. Ima dvoje dece. Živi i radi u Beogradu.

(Moskovskoe gorodskoe kazačьe obщestvo)

Ta biografija je napisana pre dve godine, u međuvremenu, 10.4.2014.godine Srpska akademija inovacionih nauka, u kojoj je Dr Rajić bio član i njen potpredsednik za etiku i moral, ga je isključila iz svojih redova i oduzela mu titulu akademika. Šta je razlog tome, možda govori, između ostalog i rečenica koja može da se pronađe u jednom tekstu, koji je napisao predsednik te akademije, a koja glasi:

To je sve isti miris „kuhinje“ koja blati Vladu i Premjera i sve ono što se zdušno bori za Srbiju
Za sve one koji su upoznati sa onim šta je pukovnik Rajić stvarao i sa kim je sarađivao, ova ispred citirana rečenica može mnogo toga da kaže.
Pukovnik Dr Rajic - su cim cemo izac pred Karadjordja

Mnogima će on ostati u sećanju po izučavanju pojma vojničke časti i po zalaganju za obnovu tradicionalnih vrednosti srpske vojske. Nekima se, najverovatnije, upravo to nikako nije dopadalo.

Pukovniče, večna slava i pokoj duši.



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*