sreda, avgust 12, 2020

Spontani protesti

Prvo, moramo da znamo da  nema spontanih protesta. Svi protesti su organizovani. Spontani protesti mogu da budu samo u prvih dva sata okupljanja građana. Nakon toga neko počinje da vuče poteze. Kasnije, taj preuzima proteste. I usmerava proteste prema sopstvenim političkim potrebama. Drugo, svi protesti moraju da imaju cilj.

***

Treći dan protesta.

Mirno.

Nema suzavaca, pendreka, konjice, pasa i nasilja.

Nema ni huligana.

Sve je pristojno i kulturno.

Svuda oko mene mladi ljudi.

Sede na asfaltu.

I to me raduje.

Dobra je energija.

Za sada.

Ali, na osnovu četiri decenije iskustva sa ulice, iznosim neka svoja zapažanja.

Možda to može da pomogne u sadašnjoj situaciji kada je neizvesnost oko protesta velika.

Prvo,moramo da znamo da  nema spontanih protesta.

Svi protesti su organizovani.

Spontani protesti mogu da budu samo u prvih dva sata okupljanja građana.

Nakon toga neko počinje da vuče poteze.

Kasnije, taj preuzima proteste.

I usmerava proteste prema sopstvenim političkim potrebama.

Drugo, svi protesti moraju da imaju cilj.

Ne postoje protesti bez cilja koji se želi da postigne.

Ako protesti nemaju cilj, onda postaju besmisleni.

I brzo propadaju.

Nastali su iz nečije jednokratne potrebe.

Zato se brzo i gase.

Šta će biti sa ovim protestima?

Ne mogu još da procenim.

Mislim da je još rano da dajem konačnu ocenu.

U narednim danima ćemo imati jasniju sliku.

U međuvremenu, pročitao sam ispovest bivših specijalnih policajaca koji su radili tehniku preuzimanja protesta.

Uzmimo da je sve to što su napisali tačno.

Dakle, razmatramo izrežirani scenario od strane poludelog Uzurpatora.

Koji se planski obraća naciji u utorak u 18.00 časova  i  koji svojom arogancijom, namerom da povredi slobodarski duh srpskog naroda, saopštava da on lično uvodi policijski čas od petka uveče do ponedeljka ujutro.

Pošto nema Skupštine i nema vlade, imamo otvorenu diktaturu jednog, kako sam za sebe govori, hronično bolesnog čoveka.

Država koju vodi hronično bolestan čovek mora da propadne.

Građani, iznervirani arogancijom, bezobrazlukom i bestijalnošću Uzurpatora, spontano izlaze na ulicu.

Izlaze sve generaciji i porodice sa malom decom.

I to je ta spontanost, koja traje narednih dva sata.

Svedok sam te spontanosti okupljanja naroda ispred Skupštine.

I to nije sporno.

Uzurpator, prema ovom scenariju, šalje, sve prema iznetim objašnjenjima bivših specijalaca policije za preuzimanje protesta, policijske specijalce huligane, čiji je zadatak da preuzmu proteste, radikalizuju ih i dovedu do uličnih sukoba sa policijom.

Počinje se prvo sa upadom u Skupštinu.

Koji je smisao ulaska u praznu zgradu?

Kakav je  cilj protesta da se uđe u praznu zgradu Skupštine?

Šta se time dobija?

Pretpostavimo da su građani ušli u Skupštinu, šta dobijaju tim ulaskom?

Ništa.

Sumanuto proglašavanje, dve nedelje ranije, od strane dve suprostavljene grupe sa ulice, nekakvih svojih, nasumice izabranih narodnih poslanika i neke svoje vlade, predstavlja potpuni diletantizam i egzibicionizam  političkih cirkusanata, koji su u službi Uzurpatora.

Uzurpator pokazuje javnosti  da ima većih ludaka i budala od njega.

Zato je poruka građanima jasna, da je  mnogo bolje za sve da on ostane i dalje da vlada.

Znači, usmeravanje protesta građana da se po svaku cenu uđe u Skupštinu, potpuno je besmislen politički cilj.

Kako je Skupština trenutno samo prazna zgrada, tamo već mesec dana nema zakonodavne vlasti, jer je trenutno sva vlast jedino u rukama Uzurpatora, onda je potpuno logično bilo, ako se simbolično htelo negde da uđe i pokaže da je nešto, ipak, osvojeno, kako bi se dobila čvrstina i energija građana u protestu, da se krenulo na osvajanje zgrade gde sedi Predsednik Republike.

Dvor Uzurpatora je simbol njegove političke moći u okupiranoj državi.

Zašto je izabran pogrešan cilj?

Uzurpatoru je, kao nekom ko režira proteste, prema ovom scenariju, bilo, ipak, suviše rizično i opasno da se poigrava i da trideset hiljada demonstranata usmeri na samog sebe.

Kako je on u duši velika kukavica, mekušac i slabić, takav rizik nije smeo nikako da prihvati, jer je to bio jako opasan politički poduhvat za njega.

Posle dva sata izvikivanja uvreda na račun Veleizdajnika i skandiranja rodoljubivih parola, pevanja državne himne i proterivanja svih opozicionih političara, policijski specijalci huligani iz prvih redova  ispred ulaza u Skupštinu dobijaju zadatak da krenu u akciju i odjednom počinju da napadaju policiju.

Koškanje traje neprekidno do, otprilike, 23,15 časova, kada policija, iznervirana bakljama i gađanjem od strane njihovih kolega u civilu, ispaljuje 27 suzavaca na okupljeni narod.

Nastaje pravi ulični stampedo.

Tada počinje obračun specijalnih policijskih snaga sa okupljenim građanima, koji su došli mirno da protestuju protiv samovolje Uzurpatora da ih ponovo zatvori i da uvede policijski čas preko vikenda.

Policijski specijalni odredi huligana u civilnim odelima okreću se protiv naroda koga su predvodili i počinju surovo da se obračunavaju sa okupljenim mladim svetom.

Gledali smo potresne slike fašističke okrutnosti srpske žandarmerije.

Zašto su bili tako okrutni?

Namere režisera je bila da izazove, sledećeg dana, još veći broj građana na protestima.

Režiseru je trebala još veća izlaznost građana i još veća okrutnost policije, jer je nameravao da uokviri sliku pred njegove , kako sam kaže, teške pregovore sa EU o izdaji Kosmeta.


Režija je uspela.

Sledećeg dana izlazi skoro 50.000 ljudi.

Pretežno mladih ljudi, koji su, poneti uspehom studenata da se izbore da ostanu u domovima, provalili kako funkcioniše mekušac Uzurpator.

Shvatili su da se plaši ulice i da donosi odluke samo kada je pritisnut.

Igra specijalnih policijskih huligana i žandarmerije se nastavlja.

Ponavlja se isti scenario od prethodnog dana.

Prisustvujemo nezabeleženoj okrutnosti srpske žandarmerije prema okupljenom narodu.

Počinje razbijanje demonstranata na dve velike grupe, kasnije na niz malih, da bi se lakše obračunali sa njima.

Bačeno je čak 90 suzavaca, pretučen je silan svet i policijski huligani su demolirali neke ulice, Vasinu, slomili semafore, izloge i preturili i zapalili stari, policijski pežo kombi, bez tablica, da bi slika za javnost bila što potresnija o demonstrantima huliganima .

Svi režimski mediji su dobili zadatak da sve demonstrante proglase huliganima, koji su pokušali da izvrše državni udar, dok su pevali pesme o Kosovu.

Iste rečenice o demonstrantima su u režimskim medijima upotrebljavane kao 9.marta 1991.godine.

To je i normalno, jer je Vučić bio Miloševićev ulični potrčko.

Koji se družio sa navijačima huliganima i izvršavao naloge Službe.

Bio je 1999.godine ministar propagande, demagogije i laži.

Znači, obučen je da manipuliše i vara naivne građane.

Slike zapaljenog Beograda, gde je veliki obračun vladinih snaga i desničarskih huligana, iza kojih stoje Rusi, kako je Uzurpator rekao svojim medijima da pišu, scenario koji je prepisan od mafijaša Mila Britve, jer isti čovek piše tekst obojici tirana, odlazi munjevito u svet.


Uzurpator je dobio ono što mu je trebalo.

Na razgovore sa onima koji su ga doveli na vlast i koji traže da ispuni što je potpisao, što je odavno već morao da potpiše, zbog čega ga pritiskaju i prete da će ga smeniti sa vlasti, dolazi sa potresnim slikama sa ulica zapaljenog Beograda.

Kako sada da potpiše priznanje Kosova, kada huligani desničari i Rusi spremaju državni udar?

Moraju da mu daju vreme da to reši.

Tako želi da kupi novo vreme.

Trećeg dana protesta je sve mirno.

Nema policije, nema sukoba i nema nasilja.

Kasno uveče, nekih sat vremena pre završavanja ovog teksta, Uzurpator šalje iz Pariza poruku demonstrantima u Beogradu i zahvaljuje im se što su mirne demonstracije i što više nema sukoba na ulicama sa policijom.

Izneo sam, dakle, scenario koga režira Uzurpator.

Moguć scenario, prema mišljenju bivših specijalnih policajca za preuzimanje protesta.

Šta se dalje onda događa?

Protesti su odigrali svoju ulogu i završavaju se uskoro.

Kada?

Da ne bi bilo baš providno, završavaju za dva-tri dana.

Da li je baš sve tako?

Procenite sami.

Ako je sve ovo što sam napisao, recimo, zaista tačno, postavlja se onda pitanje, da li ima nešto dobro što se dogodilo u ovim izrežiranim protestima?

Na osnovu ova tri protekla dana, mogu da iznesem neka svoja zapažanja :

1.   Izlazak građana na ulice u utorak uveče je bio spontani protest ogorčenih ljudi, usmeren prema poludelom Uzurpatoru, koji je izgubio, usled uspostavljene tiranije, svaki kontakt sa realnim političkim stanjem u društvu,
2.   Kap nezadovoljstva je prelila prepunu čašu žuči građana i time je dokazana moja tvrdnja da je dobro za brzu smenu Uzurpatora sa vlasti da on što više, ako može svakoga dana po desetak puta, nastupa na medijima, jer tako više doprinosi buđenju i osvešćivanju građana, nego svi nastupi nesposobne opozicije,
3.   Ako je zaista sve izrežirano od Uzurpatora i njegovih satrapa, onda je jasno da se situacija, usled velikog prisustva mladih ljudi, otrgla kontroli i da je Uzurpator morao, uplašen za sebe, da dovede svu trenutnu moć službi državne sile, čak i konjicu i pse, da bi zastrašio pobunjene građane,

4.   Filmovi fašističkog prebijanja mladih ljudi od strane pomahnitalih policijskih huligana i puštenih kriminalaca, otišli su u svet i svetska javnost je dobila potvrdu da Srbijom upravlja poludeli Uzurpator,

5.   Divljačko prebijanje nevinih mladih ljudi, iživljavanje policijskih huligana u civilu, oklopna vozila na ulicama, neprimerena upotreba suzavaca, od kojih su se i pojedine policijske jedinice davile, konji i psi na ulicama, sve to nije zaplašilo slobodarski duh srpskog naroda,nije izazvalo strah i povlačenje, kako su očekivali Uzurpator i njegovi doušnici, nego su kod naroda izazvali zaprepašćenje, bes, inat i želju da se bori za svoju Slobodu,

6.   Proterivanje svih političara sa protesta pokazuje zrelost građana, koji potvrđuju, opet, moje tezu da nam više ne trebaju profesionalni političari, jer više niko ne veruje političarima,

7.   Na protestima je preko 80% mladih ljudi, koji su bili optuženi, samo nekoliko dana pre toga, da nisu zainteresovani za politiku, da su apatični i da gledaju samo sebe,

8.   Hrabrost nekih mladih ljudi na protestu je bila zadivljujuća, što pomaže ukupnom procesu oslobađanja društva od straha i represije režima,

9.   Protesti građana u svim većim gradovima u Srbiji, pokazuje da građani žele temeljne promene političkog sistema i da traže novu političku alternativu,

10.   Odbijanje komandanta policijske jedinice u Nišu da primene silu prema građanima, pokazuje da nisu svi policajci siledžije, huligani i fašisti, nego da su to samo oni koji su u bliskim vezama sa vrhom totalitarnog režima,

11.   Odbijanje specijalnih vojnih jedinica da se angažuje u sukobima sa građanima na protestima, pokazuje nam da vojska i dalje pripada narodu i da će vojska da otkaže poslušnost Uzurpatoru,

12. Uprkos epidemiji korone, koju je zloupotrebila nesposobna vlast u političke svrhe, građani su izašli na ulice, većina nosi maske i svesno rizikuju u ovoj borbi za oslobađanje Srbije od okupacije.

Svako od vas može da nabroji još niz drugih tačaka.

Izneo sam samo one koje sam uočio kao važne za ovaj tekst.

Ako je, dakle, sve režirano, onda se Uzurpator, ipak, preigrao.

Na osnovu poznavanja istorije totalitarnih režima i na osnovu lične borbe i neposrednog učešća u  rušenju Miloševićevog totalitarizma, mišljenja sam da  idemo sigurno ka kraju Vučićeve vladavine.

On je postao politička prošlost i vreme ga je pregazilo.

Ako bi on ostao na vlasti, Srbija ne bi preživela.

Zato mogu da napišem staru i poznatu parolu :

GOTOV JE!

Ne postavlja se, dakle, više pitanje: da li će Vučić da padne sa vlasti, nego se postavljaju tri ključna pitanja : KADA će da padne sa vlasti, KAKO će da padne i KOJU cenu će građani morati da plate da bi se oslobodili tiranije?

Građani, nažalost, uvek moraju da plate cenu svojih zabluda, nepromišljenosti i svoje povodljivosti.

Građani su krivi što su dozvolili da se uspostavi tiranija Uzurpatora.

Građani su krivi što je izgubljen demokratski potencijal za odbranu Demokratije i Republike.

Građani sami moraju da se izbore i da osvoje Slobodu.

U protekle dve godine opominjao sam našu javnost, sve je dostupno na internetu, da postoji velika opasnost izbijanja građanskog rata u Srbiji.

Opominjao sam od jula 2012.godine da će Vučić da uništi Srbiju i da će da nas dovede do biološkog nestanka, jer radi po zadatku koga je dobio od naših neprijatelja.

Vekovni naši neprijatelji sve rade da u Srbiji izbije građanski rat.


Braćo i sestre, gospodo drugovi,

To je najgori scenario i zbog toga sve moramo da preduzmemo da se to nikako ne dogodi.

Svako od nas je odgovoran i niko ne može da se sakrije iza kukavičluka zvanog apolitičnost i konformizam.

Nema prečeg posla danas u Srbiji od toga da sačuvamo živote građana od korona virusa i da sačuvamo državu Srbiju od propasti.

To jedno sa drugim mora zajedno da ide.

Tekst koji je pred vama je jedan u nizu mojih doslednih pokušaja, radim to četiri decenije unazad, da objasnim građanima moj pogled na trenutnu društvenu situaciju u Srbiji i da ponudim konkretna i operativna rešenja.

Nemam nikakve lične političke interese u svemu što nam se događa i smatram da je moja istorijska obaveza da vam, kao rodoljub i intelektualac, predočim,sve otvoreno i pošteno, jer se samo tako, vraćanjem međusobnog poverenja, možemo da izbavimo iz sadašnje nesreće.

Scene nasilja na ulicama Beograda u protekla dva dana su najbolji dokazi da se nalazimo pred velikom tragedijom, koju možemo da izbegnemo, ako budemo mudri, složni i duhovno uzdignuti.

Ponavljam, sve možemo da izbegnemo, ako danas ustanemo u odbranu naše ugrožene zajednice.

Moramo sami da se izborimo za svoju slobodu.

Niko nam neće da pokloni slobodu i niko neće da se bori umesto nas.

Svako ko nam bude doneo slobodu, biće naš novi okupator.

Naš cilj mora da bude oslobađanje od okupacije.

Otuda, evo mojih konkretnih odgovora na ona tri ključna pitanja, koja  istorija postavlja danas pred našu generaciju.

1.   KADA će da padne sa vlasti Uzurpator – ako današnji protesti dobiju svoj konkretan cilj, ako se svima nama na ulicama, koji protestujemo, priključe svi nezadovoljni, poniženi, prevareni, razočarani i osiromašeni građani Srbije, onda se to može da dogodi najkasnije do kraja godine, jer na jesen sledi potpuni ekonomski kolaps, neće biti novca za plate i penzije iz budžeta, devizna štednja u bankama će biti ugrožena i dinar će doživeti sunovrat, pa će se u nekoliko dana sve da reši;

2.  KAKO će da padne sa vlasti Uzurpator – masovnim uličnim protestima građana po čitavoj Srbiji, bez političkih vođa i lidera, sa jasnim političkim ciljem, sa uvođenjem NEPOSREDNE DEMOKRATIJE, Vlade narodnog spasa i sprovođenjem konkretnog i operativnog Programa za spas Srbije, potpunim Generalnim štrajkom, koji će na dva dana da zaustaviti sve u Srbiji, kako bi se država i nacija spasili,

3.  KOJA CENA mora da se plati – sve nastale materijalne troškove možemo da nadoknadimo u oslobođenoj Srbiji, osim ljudskih žrtava i zato je potrebno da se svi urazumimo i da izbegnemo neposredna stradanja, jer nijedan ljudski život ne  smemo da izgubimo svojim nepromišljenim odlukama ili ponašanjem.

Na kraju, poruka svim građanima koji su na ulici i svima onima koji će da nam se pridruže, protesti moraju da dobiju svoje političke, ekonomske i socijalne ciljeve i moraju da dobiju svoju organizacionu formu.

Nema spontanih protesta.

Mi smo kao stručna grupacija ponudila rešenja i prvi smo 05 i 06. juna 2020.godine bili na ulici, pokazujući kojim putem se stiže do slobode.

Sve što smo uradili je postalo javno dobro i svako može da ga upotrebi za spas Srbije.

Nema mesta sujeti, jer interes Srbije mora da bude iznad naših ličnih interesa.

Lično pokušavam svojim znanjem, iskustvom i javnim nastupima, stajanjem na ulici i podrškom protestima, da doprinesem da ostvarimo postavljene ciljeve protesta, ali molim sve vas, koji pratite moj rad, da uzmete, ipak, u obzir da sam ja zakoračio u sedmu deceniju života i da ne mogu da pratim tempo mlade generacije, koja je glavni motor naših društvenih promena.

Pomažem koliko je u mojoj moći.

I savest mi je čista.

Ponosan sam što pripadam narodu koji se kroz istoriju sam uvek izborio za svoju slobodu i nezavisnost.

Možemo to i danas da ostvarimo.

Sami!

(Beograd, 7529.godina, žetvar, deveti dan)

(Branko Dragaš)



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*