четвртак, октобар 19, 2017

Србији прети глад и просјачки штап

Њена је привреда на коленима! У свим слојевима  популације у земљи, изузев оним, који користе привилегије за оданост постојећем режиму или пак  срећном случају да имају неко запослење, влада немаштина, сиромаштво и страх! Са правим разлогом, намеће нам се питање, шта чека обичног српског човека већ сутра!?

Србији прети глад! Сиромаштво је постало свакодневна појава, огромна стопа незапослености јасно показује на каквом се путу налази наша земља.  Наше проевропске смернице су нам донеле транзисију, након тога приватизацију, а као

дефинитивни удар на стандард радних људи у Србији, дошло је преструктуирање српске привреде. Србија је кроз вашарску распродају своје имевине, изгубила не само своје тешко стечено власништво у привредним ресурсима земље, него је заборавила  на своје сопствене грађане и изложила их стихијској вољи нових власника.

Радник је постао безвредан у процесу рада и зарада. Српски човек је постао јефтина роба без својих основних људских и радних права, постао је предмет воље богатих послодаваца, роб нове номенклатуре, којој је профит био и остао најважнији чинилац!

Србија не производи, да би могла неком продавати. Србија располаже застарелом технологијом, индустрија је углавном у власништву странаца. Прерађивачка и остале гране привреде су у власништву приватника, код којих је непоштовања радних прописа нормална појава ,а  искоришћавање радне снаге без права и заштите.
Плате су и више него бедне, не исплаћују се радницима на време, злоупотреба у корист богатијег над сиромашнијем је српска свакодневна појава.

Није ни мало редак случај да радник ради дневно и по 12-14 сати за плату која је и више него бедна, нередовно му се исплаћује а његов радни статус, поставља га на ниво обичног просјака. То је српска стварност. Сви је знају и свима је сасвим свеједно куда се кола крећу. Преко 730.000 српских радних људи, данас нема редован посао. Велики проценат оних који раде са битно скраћеним радним временом и чије су плате и више него смешне, показује тужно стање у Србији. Преко милион људи и исто толико породица, живи на граници свог биолошког опстанка.
То је проценат који обесхрабрује и јасно упозорава да код нас нешто битно, није на правом месту!

Стање у пољопривреди Србије је још горе. Некада имућни и материјално осигурани сељаци, данас немају вредност ни пишљивог боба! Остваривање државних одлука о помоћи за развој наше најважније привдедне гране је мртво слово на папиру. Данас нас прате јавне демонстрације наших ратара, земљорадника, оних, чији је задатак да исхране овај народ. Преко 8.000 трактора је на путевима ка Београду и Министарству пољопривдеде.
Полиција чини све да их у томе спречи! Градови  у Војводини су тренутно одсечени. Блокаде на путевима прави полиција, а не они који су се упутили према главном граду! Све се крије и заташкава, игра тужног стања у српској привреди се наставља без покрића!

Обећања Владе нису ни овог пута испуњене. Стање је и више него критично! Ко води рачуна о овој земљи, о њеном народу, о судбинама многих који су изгубили веру да заиста има уопште некога, коме је до свега ипак стало. Беда на свим странама наше свакодневнице. Несигурност, куда нас воде и шта нас иза неког новог угла чека!

По најновијем индексу развоја европских земаља, Србија је на зачељу. Од 34 европске државе, Србија заузима нимало славно место, наиме, двадесетдевето. Стопа привредног раста је нула и будућност нам не показује добре дане и за наш народ!

У читавом току пропадања нашег општег стандарда, социјална збринутост нашег народа је у катастрофалном стању. Појава сиромаштва постаје навика и мало је коме стварно стало да би се некако стање ублажило. У срединама привредне неразвијености у Србији је стање још горе. Очекивања, да ће се десити неке промене и да ће мере Владе помоћи да се ово стање преброди, је само још једна варка из које извлачимо само нова сазнања, пропадање се наставља и очигледно је да Србија иде сигурним путем  ка још већим проблемима.

Јован Милос, Пидиканац

 

Дискусије форум Сви Срби Света



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

6 коментара

  1. Comments  Предраг   |  недеља, 14 август 2011 12:53

    Све што пише је истина, осим да нам прети глад. Србија је полусељачка земља, где више од половине становника живи у руралним, махом пољопривредним местима. Као рођени Београђанин, увек сам са чуђењем гледао како то дошљаци у Београду имају готово све, а ја готово ништа. Како плате све трошкове, излазе и имају да једу? Онда сам почео да се дружим са њима и схватио – шаљу тата и мама од куће. Нађе се ту увек месо, зимница, прераде, кобасице, пршуте, вино, ракија… А сви знамо да је храна најскупља. Ако деци баш пригусти на студијама – тата закоље брава, прода две козе, да онај `ектар њиве упола цене и дете живи као мали принц. А ти, дете са асфалта, гледај и плачи!

    Неће Србију стиснути глад, али немаштина хоће. Српски сељак тешко живи, мада ипак лакше од градског човека – он има храну и не страхује. Није њему лако, далеко од тога. Ипак, докле сељака има, нема глади. Чак ни 90-тих за време ратова нисмо умирали од глади. Нећемо ни у будуће. Али да ће кило меса коштати три радна дана у некој београдској, нишкој или новосадској фирми – хоће. Кило брашна ће бити скупље од аутомобилске гуме. Па шта ви мислите, како се људи богате него на беди народа?

    „Очекивања, да ће се десити неке промене и да ће мере Владе помоћи да се ово стање преброди, је само још једна варка из које извлачимо само нова сазнања, пропадање се наставља и очигледно је да Србија иде сигурним путем ка још већим проблемима.„ – крај цитата. Господо Срби, очекивања су лепа, али је рад лепши. Влада и кад хоће да помогне, или нема пара или нема коме да помогне. Радници и сељаци не схватају да је штедња нужност, рад привилегија, коректно обављање посла дужност, а образовање и усавршавање техника рада приоритет. Ако Србија очекује да Влада реши проблеме без активног учешћа грађана, пре свега радне снаге, онда причамо о бајкама. Која нова сазнања ми то извлачимо? Да смо опет преварени? Нова сазнања су када схватимо да морамо да радимо више, ефикасније и да не смемо веровати никоме на лепе речи. Нова сазнања су оне информације које ће нас натерати да се удружимо у нове синдикате, радне организације, сеоске задруге, домаћинства и предузећа.

  2. Comments  Pidikanac   |  субота, 20 август 2011 08:50

    Добро збориш драги мој Предраже, истина је све што пишеш. Ова потврда,ипак захтева да опет сав терет и бруку, ставим на рачун српске Власти. Она је та која се треба бринути о свему. Она мора бринути о социјалној сигурности, о начинима опорезивања, наметања дажбина обичном човеку, о могућностима да свако у достојанству и сређеној економској ситуацији, одживи свој живот! Можда је истина да Србија неће умрети од глади, јер ето, и сам кажеш, сељак ће својим трудом, ипак створити неке могућности преживљавања, али дали је то наш циљ? Да га жртвујемо као јањца за клање, само због тога што се бори и то под немогућим условима, да нешто постигне? Да кило брашна стварно не кошта толико како кажеш?
    Где су социјални програми, стратегија развоја, нормалан паритет цена, услуга, обавеза грађанства? Где је здрава народна политика која ће се бринути о животном стандарду, о школству, запослењу,?
    У хаосу српске инфраструктуре заборављен је основни циљ. Достојанствен живот српског народа.
    Већ данас високе цене преживљавања узимају свој данак. Влада беспарица, сиромаштво. Људи немају ни за струју, тек ту и тамо, баш у руралним пределима где се ствара храна и основни вид преживљавања, умире и последњи траг српског достојанства, правде и разума. Ти људи су заборављени, препуштени сами себи! Хоће ли мој чика Боле са седамдесет, и још увек за плугом, правити програме развоја Србије? Њему, коме су одсекли струју, јер нема да је плати, њему који нема новца да купи скупо дизел гориво,тај поштени чика Боле који, ако и поклони свињче својима у граду, не остаје ништа да презими. Да купи дрво за огрев, да угреје своје промрзле руке док храни оно мало живине, јер соба ће бити хладна!
    Хоће ли народ све то да оствари, сигурност, правду, достојанствен живот. Данас иде добро само онима који имају посао и низ матицу, пливају са владајућим режимом. Сви остали, милиони српског народа, гуше се у немаштини, брину за судбину своје деце, преживљаваљју у беди и срамоти.
    Власт би морала бити та која о свему томе брине. Зато и постоји. Нажалост, дави се у својој каљузи крађа и проневера, у злоупотребама свега што живот значи. То је српска истина. Нажалост Брате Предраже….

  3. Comments  Ђорђе Бојанић   |  понедељак, 22 август 2011 23:13

    Погледај те документарни филм-СРБИ – НАРОД КОЈИ НЕСТАЈЕ
    За цео један век од почетка 20. па до данас Турски народ се увећао за 400%,Албански за 700%,Румуна је више за око 45%, Бугара за 38%, Грка за око 35% , једини народ који се не увећава већ умире је Српски народ…
    ПРЕПОРУЧУЈЕМ СВИМ СРБИМА ДА ПОГЛЕДАЈУ ОВАЈ АЛАРМАНТНИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ…

  4. Comments  vlada   |  недеља, 16 октобар 2011 23:28

    Kuda idemo vema slikovito je prikazao Pasolini u svom delu „Salň o le 120 giornate di Sodoma“.Ko neveruje da i od najgoreg ima najgore neka pogleda film.Svaka slučajnost u pretpostavci pretpostavke je slučajna.To se tako nekako kaže.Sve je napisano i sve je filmovano a i dalje pojedini pokušavaju da nama svima „osvetle“put vidjenja svakodnevnice.Njima preporučujem Marksov „Kapital“(deo deoničarskog poslovanja),više tomova „Kominterne“ i za početak Italiju od 1930 do 1940.

  5. Comments  vlada   |  петак, 13 јануар 2012 09:01

    Чему толика чуђења о финансијском страдалништву када је јасно да је петооктобарска колона то увела.О томе треба отворити расправу.Није добро непрекидно причати о последицама а узрок занемаривати.То је само знак слабости,а слабост је готово увек заснована на полтронству и аутоцензури.Додамо ли томе и чињеницу медија да занемарују интресантне теме а потенцирају којекакве филмоване прстенове и аватаре,понашања страних глумаца и глумица онда је јасно да то све води у пропаст.Додамо ли томе да се о било којој теми из економије не говори а при томе се кредити подижу на највиши пиједестал онда некако долазимо до времена које су наши преци прошли ради свог бољег сутра.

  6. Comments  vlada   |  субота, 21 јануар 2012 10:39

    Просто невероватно где су нестали сви Срби света када су интересантне теме за будућност.Поражавајућа је чињеница да се много више људи ангажује око трећеразредних тема које човеку чине лоше у менталу.Претпостављам да их је досовска ораторска комбинаторика уљуљкала у богатству сопственог сиромаштва.Тако је и почело.Свима је објашњено како ће бити велики капиталисти,као ће бити газде.Већина је то и постала.Постали су газде сопственог сиромаштва.Зато данас ћуте.Страхују да не изгубе позицију и не постану још сиромашнији у сопственом сиромаштву.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*