субота, новембар 25, 2017

Шумокрадице са аутоматима

На месту сталних окршаја шиптарских „шумокрадица“, мештана и жандармерије, данас је убијен један млади човек. Туга, у тридесетој години, Стеван Синђелић, дошао је са колегама да обезбеди место увиђаја, где је нелегално посечена шума претходних дана, ни слутећи да ће му то бити последњи задатак.

 

Особе шиптарске националности, отвориле су ватру на српску полицију, желећи наводно да поврате јуче заборављене ствари на претходном месту злочина, па по цену људских живота нису одустајали од секира и тестера, шумарског оруђа, и у том сукобу најпре је рањен несрећни младић, а затим и неколико сати касније и преминуо.

 

Припадник Жандармерије Стеван Синђелић

Убијени припадник Жандармерије Стеван Синђелић

 

Колатерална штета у „слободној“ Србији. Убијен у одбрани србијанских шума и имовине.

 

 

Пре неколико месеци, у Београду се одржавала једна шиптарска изложба. Ми окупљени били смо окружени жандармеријом, да не би којим случајем пришли близу зграде Београдског културног центра и да гости и организатори не ни били узнемирени гласним србским песмама које су допирале из нашег круга.

Гледали смо оне жандарме, понеки крутог лица, понеки јасно одани по цену свега овој власти, али много више је било оних у којима се ломило нешто надљудско и који би радије били са нама у кругу окружени својим колегама него на нама супротној страни.

Питали смо их тада, показивали слике убијених Срба, убијених колега, неке су можда страдале баш од руку оних којима је изложба и била посвећена: Зашто то радите? Зашто штитите сопствене џелате? Сутра ће опет запуцати на вас…

 

Сутра ће, а сутра је данас. У  „миру“ у  „слободној Србији“  убијен недужни младић од „шумокрадица“.

Добро се пита један пријатељ, од кад се терористи називају „шумокрадицама“?! Отад, од кад су на власти западни полтрони који диктирају медијима, новинарима које ће свакако убрзо задесити једно овакво „Сутра“. Од кад нема ни истине, ни срама, а живот не вреди ништа, и мање од ништа… Већина можда и не жели да постоји, да жели побунила би се или не може због кредита?!

 

Јуче се из Рашке огласио Сулејман Угљанин, казао је : Видимо се у аутономном Санџаку! Може му се, јер је наш бесрамни министар полиције, јасно и гласно поручио становницима Рашке области да не брину, никакве мере против њих неће бити предузете, ма шта урадили. Не желе да нарушавају безбедност, боље да жмуре са пуним џеповима него да заводе ред…

 

Изјава без преседана! Да ли је уопште појмљиво да неко изјави тако нешто, било где, у Африци?

 

 

Пре два дана почели су преговори за већу аутономију! Није грешка, управо преговори. Уместо укидања аутономне покрајине Војводине, аутономашима се захваљујући и и позицији и лажној опозицији остварује свој сан, па чиниоци државности почињу да расту. Тренутно је на реду  покрајинска полиција. Мало се прича о томе, мало се говори о важности нових назнака државности које поприма покрајина на северу… Мало, зашто бисмо причали о томе кад има важнијих тема. Нама не треба поливање хладном водом, већ смо поливени, треба некако да скинемо ону канту са главе која је остала након поливања, можда и видимо нешто сем вансеријских успеха нашег пицоустог премијера које има код западних налогодаваца. Силу аплауза и тапшања по леђима због одличног сатирања сопственог народа. Ма каква Русија, заква евроазија, идемо у Европску унију, па макар без иједног Србина у Србији.

 

Али, зар треба да се бринемо за Војводину, боље да се не бринемо. Ионако не знамо шта је ту наше.. По свему судећи граница Хрватске протеже се чак до Апатина, а ако им апетити порасту у складу са попустљивошћу западних служубеника у Србији, који глуме власт, Апатин ће бити само полазна тачка. И то само што се тиче Хрвата, одмах ће се накалемити Мађари и сви остали који се граниче, а можда и не граниче са нама.

 

 

Али да се вратимо на несрећног жандарма, непознате починиоце, односно добро знане шиптарске терористе који никад неће бити пронађени, сем уколико већ нису лоцирани у Турској, баш са којом немамо уговор о екстрадицији.

Или их лично не спроведе Еди Рама, као поклон за добре односе и благослов за ширење Велике Албаније и ван граница окупираних територија. То је, судећи према властодржачким аналитичарима, један од најважнијих састанака у скорије време, ако и покушате да питате зашто, добићете још један демагошки одговор који ће вас само вратити на исто питање.

Наравно у току дана огласиће се брука од министра полиције, да изјави саучешће породици и колегама, даће безрбој обећања, кроз причу ћемо бити убеђени да су убице већ у његовим рукама и да их чека немилосрдна судбина јер Србија неће дозволити терористичке нападе шумокрадица на својој територији.

Последње што су јавили медији јесте, да место сукоба још није безбедно, да се чују пуцњи и да је у току обезбеђивање територије…

 

foto-milen-dordevic...

 

И тако наоружане „шумокрадице“ аутоматским наоружањем дугих цеви, а можда и снајперима, и са свим одликама међународног тероризма и пљачке – постоје само у Србији.

 

 

(Весна Веизовић)

 

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари