utorak, septembar 17, 2019

Šumokradice sa automatima

Na mestu stalnih okršaja šiptarskih „šumokradica“, meštana i žandarmerije, danas je ubijen jedan mladi čovek. Tuga, u tridesetoj godini, Stevan Sinđelić, došao je sa kolegama da obezbedi mesto uviđaja, gde je nelegalno posečena šuma prethodnih dana, ni sluteći da će mu to biti poslednji zadatak.

 

Osobe šiptarske nacionalnosti, otvorile su vatru na srpsku policiju, želeći navodno da povrate juče zaboravljene stvari na prethodnom mestu zločina, pa po cenu ljudskih života nisu odustajali od sekira i testera, šumarskog oruđa, i u tom sukobu najpre je ranjen nesrećni mladić, a zatim i nekoliko sati kasnije i preminuo.

 

Pripadnik Žandarmerije Stevan Sinđelić

Ubijeni pripadnik Žandarmerije Stevan Sinđelić

 

Kolateralna šteta u „slobodnoj“ Srbiji. Ubijen u odbrani srbijanskih šuma i imovine.

 

 

Pre nekoliko meseci, u Beogradu se održavala jedna šiptarska izložba. Mi okupljeni bili smo okruženi žandarmerijom, da ne bi kojim slučajem prišli blizu zgrade Beogradskog kulturnog centra i da gosti i organizatori ne ni bili uznemireni glasnim srbskim pesmama koje su dopirale iz našeg kruga.

Gledali smo one žandarme, poneki krutog lica, poneki jasno odani po cenu svega ovoj vlasti, ali mnogo više je bilo onih u kojima se lomilo nešto nadljudsko i koji bi radije bili sa nama u krugu okruženi svojim kolegama nego na nama suprotnoj strani.

Pitali smo ih tada, pokazivali slike ubijenih Srba, ubijenih kolega, neke su možda stradale baš od ruku onih kojima je izložba i bila posvećena: Zašto to radite? Zašto štitite sopstvene dželate? Sutra će opet zapucati na vas…

 

Sutra će, a sutra je danas. U  „miru“ u  „slobodnoj Srbiji“  ubijen nedužni mladić od „šumokradica“.

Dobro se pita jedan prijatelj, od kad se teroristi nazivaju „šumokradicama“?! Otad, od kad su na vlasti zapadni poltroni koji diktiraju medijima, novinarima koje će svakako ubrzo zadesiti jedno ovakvo „Sutra“. Od kad nema ni istine, ni srama, a život ne vredi ništa, i manje od ništa… Većina možda i ne želi da postoji, da želi pobunila bi se ili ne može zbog kredita?!

 

Juče se iz Raške oglasio Sulejman Ugljanin, kazao je : Vidimo se u autonomnom Sandžaku! Može mu se, jer je naš besramni ministar policije, jasno i glasno poručio stanovnicima Raške oblasti da ne brinu, nikakve mere protiv njih neće biti preduzete, ma šta uradili. Ne žele da narušavaju bezbednost, bolje da žmure sa punim džepovima nego da zavode red…

 

Izjava bez presedana! Da li je uopšte pojmljivo da neko izjavi tako nešto, bilo gde, u Africi?

 

 

Pre dva dana počeli su pregovori za veću autonomiju! Nije greška, upravo pregovori. Umesto ukidanja autonomne pokrajine Vojvodine, autonomašima se zahvaljujući i i poziciji i lažnoj opoziciji ostvaruje svoj san, pa činioci državnosti počinju da rastu. Trenutno je na redu  pokrajinska policija. Malo se priča o tome, malo se govori o važnosti novih naznaka državnosti koje poprima pokrajina na severu… Malo, zašto bismo pričali o tome kad ima važnijih tema. Nama ne treba polivanje hladnom vodom, već smo poliveni, treba nekako da skinemo onu kantu sa glave koja je ostala nakon polivanja, možda i vidimo nešto sem vanserijskih uspeha našeg picoustog premijera koje ima kod zapadnih nalogodavaca. Silu aplauza i tapšanja po leđima zbog odličnog satiranja sopstvenog naroda. Ma kakva Rusija, zakva evroazija, idemo u Evropsku uniju, pa makar bez ijednog Srbina u Srbiji.

 

Ali, zar treba da se brinemo za Vojvodinu, bolje da se ne brinemo. Ionako ne znamo šta je tu naše.. Po svemu sudeći granica Hrvatske proteže se čak do Apatina, a ako im apetiti porastu u skladu sa popustljivošću zapadnih služubenika u Srbiji, koji glume vlast, Apatin će biti samo polazna tačka. I to samo što se tiče Hrvata, odmah će se nakalemiti Mađari i svi ostali koji se graniče, a možda i ne graniče sa nama.

 

 

Ali da se vratimo na nesrećnog žandarma, nepoznate počinioce, odnosno dobro znane šiptarske teroriste koji nikad neće biti pronađeni, sem ukoliko već nisu locirani u Turskoj, baš sa kojom nemamo ugovor o ekstradiciji.

Ili ih lično ne sprovede Edi Rama, kao poklon za dobre odnose i blagoslov za širenje Velike Albanije i van granica okupiranih teritorija. To je, sudeći prema vlastodržačkim analitičarima, jedan od najvažnijih sastanaka u skorije vreme, ako i pokušate da pitate zašto, dobićete još jedan demagoški odgovor koji će vas samo vratiti na isto pitanje.

Naravno u toku dana oglasiće se bruka od ministra policije, da izjavi saučešće porodici i kolegama, daće bezrboj obećanja, kroz priču ćemo biti ubeđeni da su ubice već u njegovim rukama i da ih čeka nemilosrdna sudbina jer Srbija neće dozvoliti terorističke napade šumokradica na svojoj teritoriji.

Poslednje što su javili mediji jeste, da mesto sukoba još nije bezbedno, da se čuju pucnji i da je u toku obezbeđivanje teritorije…

 

foto-milen-dordevic...

 

I tako naoružane „šumokradice“ automatskim naoružanjem dugih cevi, a možda i snajperima, i sa svim odlikama međunarodnog terorizma i pljačke – postoje samo u Srbiji.

 

 

(Vesna Veizović)

 

 

 

 



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*