субота, септембар 23, 2017

Урнисање оружаних снага и њиховог ауторитета

Како су шефови Министарства одбране расходовали исправну грађевинску механизацију да би је као отпад откупили и њоме зарађивали баснословне суме у највећем привредно-криминалном подухвату у новијој историји Србије?

– Зашто се као обична железарија продају тенкови и зашто се у тај посао укључују и познати светски пси рата?

– Колико још Драган Шутановац, Илија Пилиповић и компанија могу да опљачкају пре него што нестану са сцене привилегованих узурпатора, превараната и – велеиздајника?

Пуковник Милан Јовановић

Таблоид већ дуже од две године, из броја у број, пише о организованом криминалу у Министарству одбране и Војсци Србије, заснованом „на закону“. Таблоидов извор из Министарства одбране и кругова блиских Америчкој амбасади у Београду има и нека нова сазнања, која не смеју да остану затрпана старима.

Грађанима Србије познато је да министар одбране Драган Шутановац и његов помоћник за материјалне ресурсе Илија Пилиповић (иначе кумови) спадају у групу оних људи који су одавно „продали веру за вечеру“. Познато им је да је то сој људи који је заслужио да се по делима третирају као највећи лажљивци, хохштаплери, преваранти, демагози, лупежи, скоројевићи, алавци итд…, али им није познато да су те особе додатно најокорелији криминалци, пси рата, шверцери наоружања, спремни зарад сопствених интереса да убију, слажу, преваре, опљачкају, издају… да ураде све, ама баш све… а онда је враг однео шалу.

Војска Србије је од бивше ЈНА наследила, између осталог, и две војне грађевинске јединице (Бели поток – Београд и Краљево), опремљене веома квалитетном и савременом инжењеријско-грађевинском механизацијом, са веома стручним кадром (грађевинске, архитектонске, машинске, електро, саобраћајне, технолошке, хидро и других струка) за извођење и најсложенијих грађевинских подухвата по систему кључ у руке (од пројектовања до пуштања објеката у функцију). Пројектовали су и изводили радове не само у бившој Југославији него и у другим земљама, посебно Ираку, Алжиру, Сирији, Јордану, Либији… Објекти највеће тајности и од највећег државног значаја за одбрану и за привреду тих земаља (командна места, склоништа, авиобазе-аеродроми, поморске базе – луке, бране, стамбени објекти, фабрике за производњу наоружања и војне опреме, саобраћајнице – мостови, тунели, итд…) дела су којима се можемо поносити и највећа су референца за наше грађевинце чак и у светској конкуренцији, коју, нажалост, захваљујући Шутановцу, Пилиповићу и придруженој компанији до сада нисмо искористили нити можемо да користимо. Једноставно, ми више немамо никакве војно-грађевинске потенцијале и капацитете да се на светској тржишној утакмици супротстављамо грађевинским гигантима, јер су их зарад сопствених интереса господин Шутановац и Пилиповић у потпуности урнисали. Упропастили!

Покварили потпуно исправно

Одмах по доласку на садашње функције, под изговором реформа Војске (која је иначе спроведена на неуставан, незаконит начин и по личним, приватним мерама, критеријумима и потребама Шутановца и кума му Пилиповића), министар одбране донео је одлуку о расформирању (укидању) војно-грађевинске јединице Краљево и свођењу војно-грађевинске јединице Бели поток – Београд на минимално бројно стање (десетак људи, посебно изабраних да спроведу све неопходне материјално- финансијске промене у корист њих двојице, те да се запослено људство које нема услове за пензионисање прогласи технолошким вишком и уз одређене отпремнине отпусти, а лица која испуњавају услове по било ком основу да се пензионишу. Поменута група је радила у складу са инструкцијама пуковника Александра Стојановића (садашњег помоћника министра одбране за буџет и финансије).

Прво су сву најновију и најисправнију механизацију из војно-грађевинске јединице Бели поток – Београд „папиролошки“ и физички концентрисали у Краљево. Затим је војно-грађевинска јединица Бели поток „реформисана“ на десетак људи (како је речено -посебно одабраних), који су у задатак добили да устроје „ново књиговодствено пословање новоформиране јединице у складу са материјалном формацијом“, што је, између осталог, подразумевало да се остатак (неисправне) механизације, која није књиговодствено и физички предата грађевинској јединици Краљево, „на законској основи“ расходује и отуђи у „складу са законском регулативом“.

Након тога, пре него што је укинута (као непотребна за функционисање одбрамбеног система) у грађевинској јединици Краљево извршено је прекатегорисање покретних ствари (најсавременије, најновије, најисправније грађевинско-инжењеријске механизације) у 03 категорију (која обухвата покретне ствари предвиђене за расход, по чл. 30. Правилника о материјалном пословању у Министарству одбране и Војсци Србије, Сл. војни лист 3/09. и 2/2010). Потом је у пословним књигама грађевинске јединице Краљево извршено преименовање покретних ствари због промене „квалитативног стања“ (чл. 33. истог Правилника). Тек по извршеном прекатегорисању и преименовању одабрана група је извршила расходовање (чл. 44-49 истог Правилника).

Све оде…

Након што је формално извршено расходовање, расходована средства су пријављена Министарству одбране за продају, а део средстава која наменски и тактички (ради прикривања трагова) нису предложена за расход, прво су пописана (о чему је сачињен записник), потом пријављена Министарству одбране као вишак, па су (као маска) предата неким инжењеријским јединицама Војске Србије и новоформираном грађевинском предузећу РМС инжењеринг, фирми ћерки Југоимпорта СДПР.

Расходована инжењеријско-грађевинска механизација продата је, дакле, тим и таквим, договореним физичким и правним лицима (читај пријатељима и родбини Драгана Шутановца, Илије Пилиповића и њихових највернијих сатрапа, наравно по смешним ценама).

Тако добијена „расходована механизација“ (која је чак и на први поглед више него потпуно исправна), ангажована је на радовима у рударском басену Колубара путем закупа. Сви ангажовани у ланцу су финансијски намиривани, а највећи колач су добијали Драган Шутановац и Илија Пилиповић.

Још 8. марта 2011. републички јавни тужилац Загорка Доловац изјавила је „да је у рударском басену Колубара у току провера одговорности више особа“ и да ће „ако се утврди одговорност особа које су учествовале у криминалним радњама, а има много индиција да ће управо тако бити, уследити одлучна акција тужилаштва и полиције“. Ако ни због чега другог, а оно због 603 милиона евра, колико је минимално изгубила држава Србија у колубарским малверзацијама. Нико нормалан, међутим, није могао ни да помисли, а камоли да озбиљно посумња да су у највећој пљачки столећа у рударском басену Колубара, министар одбране Шутановац и његов кум Пилиповић у периоду 2007. до 2011. године такође мазнули велики део колача.

Да не би били откривени (иако и врапци у Мрчајевцима, Краљеву и Бирчаниновој 5 навелико причају о Шутанчевој грађевинској механизацији) уиграни и већ светски познати двојац „своју“ механизацију повлачи из Колубаре и ангажује је на тзв. реконструкцији војног аеродроме Лађевци код Краљева и изградњи стамбеног комплекса у бившој касарни Степа Степановић на Вождовцу….

Иако се реконструкција аеродрома Лађевци врши у складу са интересима и потребама политике Турске према Санџаку (о чему је Таблоид већ писао) и личним интересима Шутановца и Пилиповића, врши се под контролом и инвестирањем Министарства одбране (дакле из буџета). Из тих разлога су у Министарству одбране и Војсци Србије обустављене све друге инвестиције, које се односе на градњу нових војних објеката, адаптацију, станоградњу, опремање и ремонт борбене технике, јер се сва средства усмеравају на завршетак радова реконструкције аеродрома Лађевци. Већ и летимичним увидом у сајт Министарства одбране види се да они, или њихови сатрапи, редовно, готово свакоднево обилазе овај аеродром. Оволика заинтересованост за Лађевце од стране господина Шутановца свакако није мотивисана јачањем одбрамбеног система Србије и повећањем борбене готовости Војске Србије (односно онога што је од ње још остало). Шта ће, уосталом, Србији аеродром таквих размера када њено ратно ваздухопловство има мање летилица него што човек има прстију на рукама, а стање са Јатом је свима познато!

Све шупље до празног

Нема дана а да Драган Шутановац неким поступком не понизи и увреди и народ и државу. Током погоршавања ситуације на северу Косова, уместо да буде у земљи, да прати дневна дешавања и да, ако ништа друго, а оно барем фингира ангажовање или макар заинтересованост за подизање борбене готовости, брже-боље одлетео је у Вашингтон, где је напокон схватио да је за Америку и њене интересе постао бивши и да је за њим – повучена вода. И Американцима је одавно постало јасно да Шутановац није лик у којег се треба и може поуздати ван оквира за њих ситног криминала и да Шутановац ни издалека нема ни ауторитет ни харизму коју би ваљало штитити у случају да буде угрожена локалним сукобима. На против, Шутановац се показао као карактер и ауторитет без икакве видљиве садржине и који треба – избегавати.

По повратку из Америке приче о отпору дипломатским и политичким средствима, јачању мира у региону и свету почели су и да личе на оно што објективно јесу – шупље фразе обавијене прашином баченом у очи грађанима Србије. „Присећајући“ се геополитичке чињенице да и у светским размерама важи правило да „онај ко нема војну моћ нема ни утицај“, те да по тој логици ни он лично не може више да ужива америчку наклоност (и дипломате, саговорници Таблоидовог извора, згражавају се над делима Шутановца, супротним интересима народа и земље), кренуо је у акцију да до краја мандата, који је веома близу, што више ушићари.

Наређује да се све наоружање, муниција, минско-експлозивна средства, борбена техника сувишна тренутном бројном стању Војске Србије по хитном поступку расходује и прода. Без икаквог резона на седници владе намеће став да зарад бржег уласка у Европу Србија треба да (брзином дипломатског приоритета) призна прелазни савет побуњеника у Либији као званичне представнике ове земље (што влада и чини).

Привилегована компанија ЦПР Импеџ на волшебан начин, али „у  складу са законом“, по минималним ценама (већу цену би Министарство одбране постигло да су тенкови продати као челична фурда) добија преко 50 тенкова Т55 (ремонтованих, конзервираних – потпуно исравних), пописаних тачно по количинама, бројним ознакама и локацијама где се налазе, и преко 65 хаубица 122 мм Д-30 југословенске и руске производње, које су планиране за ремонтовање у Ремонтном заводу Чачак. После писања Таблоида о ремонту поменутих хаубица, а с обзиром да се ради о класичној акцији шверцера (иза којих стоји Србија, односно њено Министарство одбране), одлучено је да се ремонт изведе у Травнику, у БиХ, а да у случају откривања овакве трансакције консеквенце уместо Србије и Црне Горе сноси Босна и Херцеговина.

У међувремену, ЦПР Импеџ у Триполи шаље бившег војног аташеа Србије у Либији пуковника Жарка Радунковића да договори испоруку тенкова и хаубица за потребе побуњеника (што се никако није свидело западним силама). Под неразјашњеним околностима пуковник Радунковић губи живот, а режимска штампа објављује, од стране Југоимпорта СДПР и ЦПР Импеџа, већ унапред припремљен памфлет – да је покојни Радунковић отишао у Либију по налогу Кофиса (компанија која је имала најбољу остварену сарадњу са северноафричким земљама и која је одувек била кост у грлу Југоимпорту СДПР).

У Црну Гору одлази пуковник у пензији Веселин Рудић, бивши начелник Управе за снабдевање у Министарству одбране СЦГ,  где борави дуже од месец и по дана са задатком да са Зораном Дамјановићем (директором бившег Југоимпорт Монта из Подгорице, који има искуства из ранијег шверца минобацачких граната из Албаније за Либију) нађу најефикаснији начин транспорта тенкова и хаубица за Либију, односно до либијске луке Рас Лануф и других дестинација уколико буде потребно.

Бивши војни аташе Србије у Бечу генерал-потпуковник Милан Зарић (отац Драгана Зарића, који је заменик директора ЦПР Импеџа Петра Црногорца), да би помогао сину повлачи све своје дипломатске везе. У Србију долазе тзв. пси рата Анђело Саита (Дyнацоре АТК Америка), Мајкл Сакер (Центурy Армс Интернатионал), дугогодишњи познаник и сарадник Илије Пилиповића.

У тзв. „законским оквирима“ расписује се наменски и намештен тендер по конкурсној документацији пов. бр. 147-18 од 16. августа (о чему је Таблоид писао у задњем броју) и, као што се унапред знало, посао добија унапред договорена и привилегована компанија ЦПР Импеџ.

Министар одбране Драган Шутановац (са кумом Пилиповићем, новим резервним делом – увлакачем – бригадним генералом Зрнићем и техничким директором Југоимпорта СДПР др Милорадовићем) без икаквог државног циља и концепта, оправдања и потребе, о трошку пореских обвезника одлази у Индонезију, а затим у Анголу. За свој лични рачун припрема терен, договара се, уновчава, а онда под паролом „невиђеног успеха“, чисти лоповлук „у законским оквирима“ намеће као једино логично и исплатљиво решење, иако су све ове посете, у тренутку у коме се налази српски народ (посебно због стања на северу Косова) најобичније бесмислице и не могу се третирати другачије него као чин велеиздаје…

Доста је било

Реформа и професионализација војске у режији министра одбране Драгана Шутановца спроведена је тако да војска уопште нема ни циљ ни намеру да брани Србију од било ког облика агресије, него да уместо НАТО алијансе буде топовска храна у некаквим „мировним операцијама“. Дакле, припадници Војске Србије се обучавају да гасе ратне пожаре, које изазивају управо они који и организују такве мисије.

Према доступној документацији, те према сазнањима из неформалних разговора са америчким дипломатама, Шутановац, Пилиповић и Стеван Никчевић (Југоимпорт СДПР) кључни су људи у пројекту „Неутрализације одбрамбеног система Србије, Војске Србије и одбрамбене индустрије Србије“. Та неутрализација се посебно односи на нашу војну индустрију, којом се Шутановац и даље свакодневно хвалише, иако је уништена и тек симболичне снаге у односу на некадашњу. Интерес многих западних чинилаца да она не буде снажна, захваљујући овој тројици другара остварила се успешније од свих очекивања.

Јавни тужилац и Тужилаштво за борбу против организованог криминала имали би пуне руке посла кад би радили свој посао, а пошто не раде, држава (која је, нажалост, на коленима) требало би да донесе закон да кривична дела из области организованог криминала, па чак ни она иза које стоје накарадни и велеиздајнички закони, не могу застарети, а имовина стечена профитерством само по основу функција на којој се криминални починиоци налазе обавезно одузме, чиме би се вишемилионским малверзацијама у Министарству одбране и Војсци Србије стало на пут.

Реформа и професионализација војске у режији Драгана Шутановца спроведена је тако да војска уопште нема ни циљ ни намеру да брани Србију од било ког облика агресије.

Због „реконструкције“ аеродрома Лађевци у интересу Турске и личних интереса Шутановца и Пилиповића, у Министарству одбране и Војсци Србије обустављене су све друге инвестиције.

Таблоид



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

2 коментара

  1. Comments  Ekana   |  уторак, 11 октобар 2011 22:20

    Pomenute malverzacije zasluzuju dozivotne bukagije i oduzimanje celokupne imovine, kako njemu licno, tako i uzoj i siroj porodici…Uz ovo unistavanje srpske vojske, koja je imala dugu tradiciju, posebno treba da odgovara za uspostavljanje „bratskih“ odnosa sa NATO ubicama, koje je – u dogovoru sa drzavnim vrhom – cak ugostio na njihovoj redovnoj godisnjoj konferenciji odrzanoj, koje li slucajnosti, BAS U BEOGRADU polovinom juna meseca ove godine.
    Uz sve receno, nije daleko od istine da je uticao i na dodeljivanje NACIONALNE PENZIJE njegovom tastu, pevacu Miroslavu Ilicu?! Nije valjda da je estradni umetnik toliko zaduzio Srbiju, a mnogo znacajniji poslenici iz oblasti nauke ili kulture mogu samo da sanjaju o tome !

  2. Comments  mučenaduša   |  субота, 15 октобар 2011 00:04

    Gospodo sa punim pravom podržavam vašu inicijativu pokretanja postupka i iznošenja činjenica protivu ove barabe kojoj , ne treba samo oduzeti imovinu već sa svim njegovim pajtašima koji su doprineli da ovaj narod bude ponižen i moralno dezorjentisan njer je gladan i nezaposlen, treba se obračunati po kineskom receptu (samo neznam dali usrbiji posedujemo trg te veličine gde sva ova govna treba da speremo pozdrav

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*