понедељак, децембар 11, 2017

Усвојена ДЕКЛАРАЦИЈА Сабора за Косово и Метохију у Србији

У Дому Синдиката, у Београду, 17.новембра, тачно у пет минута до дванаест је почео са радом  Сабор „КОСМЕТ у Србији“, у организацији многих  завичајних клубова, удружења, покрета, невладиних организација и угледних појединаца.

 

Радно председништво Сабора

Изабрано је председништво Сабора, од неколико угледних представника поменутих удружења  и покрета, које је било одговорно за рад Сабора.

Пред препуном салом Дома Синдиката у Београду, окупљенима се обратило неколико говорника. Међу првима је био помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Мирко Крлић, који је покушавао, али не толико успешно да оправда све оно што влада чини за Косово и Метохију, да би живот Срба био колико толико подношљив. Његов говор се више базирао на заштиту духовности на тим просторима, што је изазвало негодовање многих у сали, гласним упадицама,
А  где је питање безбедности за наш народ, где је обећање свега онога, које је дато грађанима Србије?

Један од говорника је био и бивши припадник Кфор-а, мајор Кристијан Каш, који је објаснио присутнима зашто је  напустио службу КФОР-а и зашто је примио православну веру.

Бивши припадник КФОР-а, мајор Кристијан Каш

Рекао је да се каје због НАТО бомбардовања СРЈ и да ће се због тога кајати док год је жив. И то је све изрекао на поприлично добром српском језику.

Изузетно квалитетне поруке са говорнице је упутио некадашњи амбасадор Југославије при УН Владислав Јовановић. Рекао је да Србија не треба да улази у преговоре без чврстих изгледа да ће се они завршити компромисом о коначном статусу Косова и Метохије и да би за Србију и српски народ најбоља алтернатива била „замрзнути конфликт“. Нарочито је нагласио да, уколико друга страна није спремна за уступак, да би за Србију било боље да конфликт буде замрзнут него да у наставку дијалога она буде једини губитник.

Бивши амбасадор СРЈ при УН, Владислав Јовановић

„А пошто је српска  власт очигледно опседнута Европском Унијом,  Запад то управо користи и пожурује да се оконча питање Косова и Метохије. На тај начин би Запад себи олакшао посао, јер би онда биле  убрзане интеграције такозваног западног Балкана у евроатланске организације. Тиме би био успешно  маргинализован утицај Русије и Кине у региону, а то је управо и циљ свега овога што се дешава у вези Косова и Метохије“.

У име српске дијаспоре скупу се обратила Мила Алечковић, која је говорила шта је одређена група наших Срба која живи расута по свим деловима света, чинила и чини за српски  народ. Наговестила је да се лично ангажује, да се у Пећкој Патријаршији одржи  Конгрес психијатара  који ће окупити преко 300 познатих стручњака, те професије из целог света.  Уместо луксузних соба хотела, учесници Конгреса ће спавати у келијама манастира. Она на тај начин жели да покаже шта за људску душу значи постојање оваквих објеката, попут Пећке Патријаршије.

Споменула је,  да је приликом неког неформалног разговора са бившим руским амбасадором Русије, Конузином, упитавши га да ли би Русија вратила своје војнике на Косово и Метохију, добила одговор од њега, да би они то учинили, али да Србија то не тражи.

На њене речи:„Затражимо онда од наше власти да се Руси врате на Косово и Метохију“, сви у сали су скочили на ноге и почели да аплаудирају

 

Највише овација је изазвао врло осећајан говор једног представника ратних војих инвалида. Критички се осврнуо на рад српске  владе и затражио да она прекине ову политику, коју сада води, а  која никако неће донети безбедан живот нашем народу на Косову  и Метохији. Његово обраћање присутнима у сали, гласом, који је био скоро на ивици плача, је било и више него потресно. Чини ми се да је тај и такав глас, био просто ВАПАЈ јер је  осликавао  стање,  до које мере су наши борци који су крварили на Косову и Метохији, понижени, буквално згажени разним  уредбама, неким чудним пресудама и да многи са великим телесним оштећењима сада труну по СРПСКИМ затворима, да српским.

Говор ратног војног инвалида

 

Овај говорник је затражио да се преиспита рад Специјалног суда за ратне злочине који се налази у Београду и да се он УКИНЕ,  јер је и више него евидентно да је тај суд направљен по жељи управо оних којима је место  у затвору.

 

Након последњег говорника, прочитана је „ДЕКЛАРАЦИЈА Сабора за Косово и Метохију у Србији“, која је једногласно прихваћена и усвојена од присутних, а која ће бити уручена: председнику Републике Србије, Влади Републике Србије, УНМИК-у, КФОР-у,  Савету Европе, амбасадама са седиштем у Србији, Генералном секретару Ун, Бан-Ки-Муну и Вуку Јеремићу, који је сада на функцији председника Генералне скупштине Уједињених нација.

 

ДЕКЛАРАЦИЈА

Полазећи од чињенице да је Србија међународно призната држава у њеним уставним границама, те да је оснивач и пуноправна чланица Уједињених нација;

Наглашавајући да су Косово и Метохија у саставу Србије и да су, без њеног пристанка, сви акти њиховог издвајања и осамостаљивања правно неважећи и неодрживи;

Подсећајући да је Србија примљена у чланство Уједињених нација на основу става Савета безбедности, да је Бадинтерова Арбитражна комисија, констатујући, да је СФРЈ престала да постоји, прогласила авнојевске границе свих федералних република коначним, те да се оне не могу мењати без њихове добровољне сагласности;

Подсећајући да је Завршни акт из Хелсинкија из 1975.године гарантовао непромењивост граница њених чланица;

Наглашавајући да су све четири резолуције Савета безбедности Уједињених нација усвојене у вези са догађајима на Косову и Метохији, а посебно резолуција 1244, и свака гарантовала суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије, односно Србије.

Ми, представници прогнаних, тамничених, убијаних, чланови удружења, покрета и завичајних клубова, окупљени на данашњем народном Сабору у Београду, очекујемо да највиши званични представници државе Србије предоче међународним представницима и посредницима наведене чињенице у овом акту и да у садашњи дијалог у вези са Косовом и Метохијом улазе са тих позиција.

Истовремено, тражимо од наших званичних представника у дијалогу да одлучно и истрајно инсистирају на:

1. повратку свих прогнаних породица у своје домове широм Косова и Метохије

2. да се што хитније и потпуније поведе истрага, под назором УН, о свим убијеним, несталим и киднапованим на Косову и Метохији  од 1999. године до данас

3. енергичнијем и непристраснијем вођењу истраге поводом оптужби Дика Мартија и привођењу правди свих починилаца и налогодаваца ужасних злочина у Жутој кући и другим губилиштима у Албанији

4. враћању покретне и непокретне имовине свим приватним власницима, Српској православној цркви, државним инстистуцијама и држави Србији

5. заустављању присвајања српских споменика културе, посебно оних под заштитом УНЕСКО-а

6. обавези Европске Уније да се придржава обевезујуће Резолуције  СБ 1244, ставова Бадинтерове Арбитражне комисије која је 1992.године прогласила обавезујућим за све бивше републике СФРЈ и сопствено понашање, као и принципе хелсиншког завршног акта ОЕБС-а из 1975.године, посебно принцип који се односи на суверенитет и територијални интегритет  држава чланица и непромењивости њихових граница

7. захтеву да Европска унија одустане од кршења утврђених међународних права и да поштује Устав Србије на шта је изричито обавезују одредбе Повеље Уједињених нација

8. укидању свих царинских и административних прелаза између Косова и Метохије и централне Србије

9. престанку киднаповања, хапшења и политичких прогона српских водећих личносто, нарочито на северу Косова и Метохије и захтеву да сви утамничени под лажним оптужницама одмах буду ослобођени или амнестирани, као борци за људска и национална права

Посебно наглашавамо да од Владе Србије очекујемо да односе са покрајином Косово и Метохија уреди у складу са Уставом Србије и да преиспита све договоре потписане од стране претходне владе, који  нису у складу са Уставом.

Са Сабора „КОСМЕТ У СРБИЈИ“
Београд, 17.новембар 2012.године

 

Изузетно сам задовољна оним што сам вечерас, присуствујући том Сабору, доживела. Битно је да нада није изгубљена и да је још има и да ћемо се ми некако коначно усправити и стати на своје ноге.

Након усвајања ДЕКЛАРАЦИЈЕ

 

Ја верујем у наш народ. И сваки пут када присуствујем оваквом једном импозантном скупу,  изађем срећна и богатија. Ту, не само моју срећу и богатство, него и свих ових људи који су били на овом Сабору, никада неће моћи да разумеју они који желе да нас нема. У томе и јесте  величина и снага нашег српског бића.

 

 

(ГГ)

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*