субота, новембар 25, 2017

`Дани дијаспоре` 2015 у Лопарама

`Дани дијаспоре` су манифестација замишљена да једном годишње окупи исељене Мајевичане у родном крају. Не може се казати да је у последње четири године остварен потпуно успијех, али је остварен озбиљан помак ка том циљу, па све више Мајевичана планира своје годишње одморе тако, да последњу седмицу јула проведу у родном крају да би присуствовали овом догађају.

 

***

 

 

Манифестација `Дани дијаспоре` је званично почела у недељу 26. јула, а незванично и фактички дан раније свечаним уручењем кључева породицама Лазић и Ракић. У име Удружења Мајевичана у Швајцарској, које је финансирало градњу кућа овим породицама, кључеве је уручио подпредсједник овог удружења Стојан Стевановић, уз присуство чланова управе овог удружења: Саве Митровића, Ђоке Шакотића и Миодрага Лукића.

 

 

ml 7...

Породице Лазић и Ракић су остале без својих домова у прошлогодишњој катастрофи и само су двије од стотињак породица које су остале без крова над главом. Удружење Мајевичана у Швајцарској је одабрало ове породице да им помогну да саграде нове куће на инцијативу начелника општине Лопаре јер су се ове породице саме побринуле за грађевинско земљиште. По логици да треба помоћи онима који и сами показују да се нису предали ове двије породице су ове године усељење у нове куће.

`Дани дијаспоре` су манифестација замишљена да једном годишње окупи исељене Мајевичане у родном крају. Не може се казати да је у последње четири године остварен потпуно успијех, али је остварен озбиљан помак ка том циљу, па све више Мајевичана планира своје годишње одморе тако да последњу седмицу јула проведу у родном крају да би присуствовали овом догађају.

Још увијек недостаје заобилазни пут око Лопара, да би се главна улица могла затворити за саобраћај тако да цијело мјесто буде укључено у манифестацију. За сада се све одржава у црквеном дворишту и Центру за културу и информисање у Лопарама.

 

ml 3...

У црквеном дворишту је одржана друга по реду Ракијада, саставни дио манифестације Дани дијаспоре, а било је изложено тридесетак врста различитих воћних ракија.

 

ml 1...

Планира се да наредне године буду позвани произвођачи ракије из цијеле Републике Српске, а можда и из ширег окружења. А биће позвани и било добро да на манифестацију Дани дијаспоре дођу људи из читавог свијета па били они Мајевичани или не.

У току првог дана снимљена је емисија `Недељено поподне` коју сваке године реализује у Лопарама РТВ БН. Сам власник телевизије господин Владо Тришић долази сваке године на манифестацију `Дани дијаспоре` и максимално медијски подржава њено одржавање.

 

ml 5...

У другом дану манифестације посјећена је фабрика `Ђокић метал` у Мачковцу. Радислав Ђокић из мајевичког села Миладићи је са дванаест година отишао у Швајцарску. Тридесет година касније отворио је фабрику за прераду метала у родном крају и примјер је човјека који није покидао своје коријење, него улаже у родни крај. Он који посједује предузеће у Швајцарској и могао би да бира наљепше и најскупље дестинације за одмор, свој годишњи одмор проводи у родном крају, најчешће радећи раме уз раме са својим радницима. Ове године је отворио врата свог предузећа за све заинтеростоване, припремио вечеру и како доликује српском домаћину угостио све оне који су дошли да виде чиме се бави.
На радост свих окупљених најавио је да намјерава да прошири постао што значи да ће бити још неколико нових радних мијеста.
Није желио да говори ни о чему негативном иако је познато да га је мајстор којег је запослио на позицију шефа гадно насамарио што се треба и мора поменути. Човјек који је добио посао и плату о којој је могао само да сања, плус безкаматни кредит да би могао да купи плац и службени аутомобил је отишао на боловање и истовремено у току боловања почео да ради на другом мјесту.
Господин Ђокић није желио ово да прокоментарише али то не треба да буде тајна јер тако безкарактерни људи као што је мајстор о коме је ријеч ће сутра отјерати одавде неког мање упорног инвеститора него што је Ђокић. На жалост и то је Мајевица и њен менталитет.

 

ml 4...

Истога дана у вече отворена је изложба слика насталих на Мајевичком ликовном сабору који већ осам година за редом организује проф. Миладин Лукић. Петнаест академских сликара стварало је седам дана у живописном крајолику у галерији која се налази под врхом Бусија.
Захваљујући академском сликару Миладину Лукићу, поријеклом из Горњег Прибоја код Лопара, ова се манифестација већ осам година одржава баш у његовом родном мјесту. Овај вриједни син Мајевице није заборавио родно огњиште, па се након деценија избивања вратио да родном крају остави задужбину у виду галерије и ликовног сабора који је утемељио.

Овај умјетник, одличан сликар и даровит усмени приповједач, је уложио цијелог себе да направи галерију тамо гдје је рођен,  на падини са које пуца величанствен поглед на мајевичке врхове. Пејзаж који вапи да буде насликан окружује ово мјесто, а спој камена и опеке даје посебан чар здању које је саградио Лукић.

Након изложбе слика премијерно је одиграна комедија „И да сам паметан полудио бих“ дјело нашег књижевника Миодрага Лукића.

Комедија „И да сам паметан полудио бих“ је први пут изведена у децембру 2006. у Српско-швајцарском позоришту `Дуга` у Ветингену (Швајцарска). Дјело је нашег књижевеника Миодрага Лукића и спада у комедије које обрађају свакодневницу наших људи у иностранству.
„Давид Југовић је проналазач којег је супруга преварила, а њен љубавник криминалац Роки је украо његове проналаске. Пошто се Давид тешко помирио са разводом и на суђењу направио скандал, завршио је у психијатријској клиници. Да би могао да заштити свој нови патент мора да добије потврду да је илијечен, по коју долази код психијатра Кристине Мајер Миленти..
Поред докторке која је зрела да буде пацијент неком свом колеги, значајну улогу у овој комедији игра њен пацијент пјесник Драган Петровић“.

У комедији играју глумци из Лопара: Александра Митрић, Драгана Лукић и Велибор Ивановић. Режирали су Слађана Илић и аутор Миодраг Лукић, док се за озвучење и расвјету побринуо Жељко Божић.

 

Аутор је прије почетка представе, комедију најавио ријечима о обичном и друштвено прихваћеном лудилу. Обично лудило због којег мале људе стрпају у луднице није више обично ако га пропагирају на тв екранима. Тако психопате сваке вечери са ТВ екрана у разним ријалити шоуима, несметано шаљу своје поруке гледаоцима. Да зло буде веће лудило је одавно ушло у филозофију савременог свијета и ми несвјесно свакодневно понављамо мисли познатих лудака. На жалост нашим животима често управљају психопате на државничким положајима, а не ријетко нас лијече психопате у бијелим мантилима. У вечерашњој представи чија се радња одвија у психијатријској ординацији, пацијенти и докторка су сасвим мало луди у поређењу са онима до којих нам често и живот зависи.

Миодраг Лукић је Мајевичанин који живи у Швајцарској и један је од оснивача Удружења Мајевичана у Швајцарској. Аутор је једанаест романа: Луди Вјетар – Сербиан Гиголо, Студио Европа, Рањени Вук, Судбине, Хијене, Рањени вук ИИ, Месо, Фока, Ајдук, Пробисвијет и Наличје раја. Двадесетак драма: Банкарка или лаж наша насушна, Круна краљице лепоте, Печат језика, Видовњак Ђока и паразити, Педеститис, И да сам паметан полудео бих, Одлагање живота, Гастарбајтер, Ајнштајнова жена, Едукована жена, Звезде дна, Господар никако да додје, Нећу кући, Идеална жена, Браћа из ти лепе, Савршен мушкарац, Повратна карта, Љубавник у мрежи итд….
Сва поменута драмска дјела аутор је и режирао у Српско-швајцарском Позоришту `Дуга` у Швајцарској чији је и оснивач, као што је оснивач и лопарског позоришта `Дуга`.

У уторак, 28. јула манифестација је завршена представљањем часописа `Дијак` и наступом СПКД `Просвјета` из Лопара. `Дијак` је часопис за језик, књижевност и духовност и изази два пута годишње од 2012 године. Часопис уређују: Немања Миловановић, Слободна Јовић и Марко Томић, а издавач је Центар за културу и информисање у Лопарама. СПКД `Просвјета` је настављач истоименог друштва основаног 1902 године и већ годинама вриједно ради на очувању српске културе и традиције.

 

ml 2...

Још једна манифестација Дани дијаспоре је завршена, а први пут од како постоји и од како постоји Удружење Мајевичана у Швајцарској неко је проговорио не скривајући дозу горчине. Први предсједник, а актуелни потпредсједник Стојан Стевановић је рекао: „Иако видимо да постоје људи којима смета наше постојање, ми ћемо наставити да постојимо и да радимо. До сада смо ћутали и на све негативне коментаре се сажаљиво осмјехивали, али мислим да смо погријешили што нисмо свима онима који наш рад вуку по блату, а сами ништа не чине, одавно затворили уста. Дошло је дотле, да су коментари оних који нас због њима знаних разлога не воле, важнији од свега што смо учинили. Па јадници кад више немају шта да нам предбаце кажу: „Па шта ако су направили двије куће пострадалим у клизиштима, не морају због тога да се појављују на телевизији.“ Ја им поручујем; нико од нас не умире од жеље да буде снимљен оком тв камере и радо ћемо се одрећи тога чим ви који о нама ружно причате нешто урадите па макар било много мање од оног што ми чинимо. Не ми не тражимо славу због оног што чинимо, али очекујемо поштовање и захвалност барем од оних којима смо директно помогли, као и од оних који су зарадили јер новац који смо донијели је увијек потрошен у Лопарама.

 

ml 6...

 

На крају Ђокић, Миљић и ја смо чланови Удружења Мајевичана у Швајцарској смо изградили објекте и отворили предузећа у којима не раде ставновници Тузле и Брчког него локално становништво. Ако неко очекује од нас да ријешимо деценијама нагомилаване проблеме грдно се преварио, ми чинимо оно што можемо и сигуран сам да нигдје дијаспора не помаже колико ми то чинимо. Још кад вам кажем да од три хиљаде Мајевичана у Швајцарској, све што је до сада урађено урадило је тридесетак људи. Помогли смо многим породицама које имају блиске рођаке у Швајцарској, а ти рођаци се нису одазвали ни једној нашој акцији. Страхујем да су баш такви поред локалних политиканата аутори свих негативних коментара о нама. Наравно злобници и не знају шта радимо и шта смо све урадили, њима једноставно смета наше постојање јер свијет мјере по себи самима, па како нису спремни да ишта учине без личне користи то исто приписују нама. Ипак, без обзира на све ми настављамо да постојимо и радимо.

 

 

 

Miodrag Lukic...(Миодраг Лукић)

 

 

 

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

2 коментара

  1. Comments  SRBIN IZ SRBIJE   |  петак, 14 август 2015 21:16

    СЕТИМО СЕ И ОНЕ НАРОДНЕ, КАКО ЧИНИМО ТАКО ЋЕ И ДА НАМ БУДЕ…

  2. Comments  SRBIN IZ SRBIJE   |  понедељак, 24 август 2015 22:12

    ДОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ, ДА КО НЕ ЦЕНИ И НЕ ЧУВА СВОЈЕ, КОРИСТИЋЕ И УПОТРЕБЉАВАЋЕ ТУЂЕ…

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари