субота, децембар 16, 2017

Хелвеција у Лопарама

Заштитни знак Швајцарске, дјевица Хелвеција, руку под руке са љепотицом која представља Мајевицу, поносно стоји на прочељу ресторана Хелвеција у Лопарама. У суботу  тридесетог јуна, Стојан Стевановић Ћоћо хотелијер из Брунена у Швајцарској свечано је отворио ресторан Хелвеција у Лопарама.

Сан о спајању постојбине са новом домовином Швајцарском остварен је барем кроз симболику назива ресторана, као и заштитни знак који приказује двије дјевице љепотице са препознатљивим штитовима, српским и швајцарским поред колена.

Стасита дјевица која већ вијековима представља симболично Швајцарску преселила се са Алпа на Мајевицу, па умјесто копља у десној руци додирује руком другу љепотицу Мајевицу. Хелвеција је свој лик добила у драми Јохана Каспара Вајсенбаха па нас не чуди да је кум називу ресторана, књижевник и позоришни режисер Миодраг Лукић предложио Стевановићу да свој ресторан назове именом дјевице Хелвеције. Заштитни знак на коме видимо једну поред друге двије дјевице направио је, по Лукићевој замисли, умјетник из Лопара Војин Спасојевић.

Ентузијаста Стевановић није чекао „боља времена“ за улогање у родни крај него је читав један спрат своје стамбено пословне зграде у Лопарама преуредио у укусно намјештан ресторан, са изврсном домаћом и швајцарском кухињом, а све у жељи да

свом мјесту подари ресторан који ће бити огледало Лопара, градића смјештеног у географском центру Мајевице.

Стевановић је један од неколико хиљада Мајевичана који су се у потрази за послом размилили широм свијета, а највише их је ухљебљење нашло у Швајцарској, али се од већине разликује својим неуништвим ентузијазмом и активном борбом за очување завичаја који се налази пред стварном опасношћу од нестанка.

Стевановић је иницијатор оснивања Удружења Мајевичана у Швајцарској и један од десетак најистакнутијих активиста овог удружења које је себи поставило за циљ да Мајевицу, то јесте Мајевичане сачува од нестанка и свој завичај учини пријатним за живот.

Вјероватно је Стевановић као и многи други печалбари из овог пасивног иако лијепог и живописног поднебља, одлазећи са собом понио нејасну и магаловиту жељу да направи нешто на шта може да буде поносан, а истовремено да од тога има и материјалну корист. Пре неколико година је сазидао пословно-стамбену зграду у Лопарама, али је тек ове године урадио оно што даје коначан смисао његовом труду. Ресторан Хелвеција као најкрупнији бисер у огрлици краси здање које је сазидао, као и саме Лопаре у којима одавно недостаје ресторан у коме се добро једе и гдје човек може да одведе на ручак своје госте пристигле из бијелог свијета.

Како су Мајевичани расијани по цијелом свијету, често са собом доводе госте, странце, па је овај Стевановићев потез дочекан са одоборавањем његових суграђана, пошто коначно имају добар ресторан да се не постиде пред странцима.

Први корак за развој туризма у Лопарама је учињен управо отврањем овог ресторана јер ће Стевановић имати и собе за изнајмљивање што у Лопарама одавно недостаје, пошто је локални хотел Мајевица приватизован, али није оспособљен да прима госте.

Јунак наше приповјести Стојан Стевановић Ћоћо се дан након свечаног отварања ресторана вратио у Швајцарску гдје води два ресторана у градићу Брунену, мјесто где је створена Хелветска конфедерација, да настави са радом на окупљању Мајевичана који су можда последња нада за привредни опоравак Мајевице.

„Задовољан сам иако су улагања велика и прешла су све планиране лимите, али задовољство што сам направио један укусан ресторан уз које могу да понудим за изнајмљивање четири апартмана и трособан стан, није умањено. Наставићу да са својим Мајвичанима радим на започетим пројектима и овог љета ћемо довести први машину за прераду овчије вуне у Лопаре„.- каже поносно Стевановић.

Успјели смо да чујемо мишљење од два госта који су били на свечаном отварању ресторана Хелвеција. Инжињер Драган Видовић је стигао из Фридрихсафена у Њемачкој, иначе је поријеклом из истог села – Јабланица, као и Стевановић и није крио ријечи хвале за ресторан:

„Мислим да смо добили управо оно што је недостајло у Лопарама, ресторан намјештен са укусом без трага кича који је присутан у скоро свим ресторанима у Српској, а са изврсном домаћом и швајцарском кухињом. Стојану желим од свег срца да му се инвестиција исплати, а ми печалбари бисмо требали да се трудимо да у њему видимо узор кад је у питању патриотизам и хуманост јер он чини много да се наш родни крај обнови.

Начелник општине Лопаре др. Радо Савић је изразио задовољство што је у његовој општини отворен један овакав ресторан каквог нема ни у сусједним много богатијим општинама него што су Лопаре.

„Изузетно цијеним Стевановића као човјека који воли свој завичај и све  чини да организује Мајевичане у Швајцарској да заједно са њим кроз улагање привредно обнове Мајевицу. Настојаћу, да у сваком погледу помогнем колико је у мојој моћи, како њему тако и свима онима који одлуче да улажу у родни крај. Ја често понављам да смо захваљујући нашим људима из дијаспоре преживјели како ратне године, тако и послијератне, јер да није новца који они доносе и шаљу својим сродницима стање у нашој општини би било још теже. Стевановић је свијетао примјер човјека који не заборавља своје коријене, није преучио, што би рекао наш народ, него све чини да и они који су остали у родном крају могу да живе и преживе.“

Хелвеција грли Мајевицу у Лопарама, а Мајевичани се надају да међу више од пет хиљада печалбара расутих широм свијета, постоји још неколико људи са снагом, храброшћу и љубави према родном крају као што је Стојан Стевановић Ћоћо.

(Миодраг Лукић)

www.pozoristeduga.ch
www.majevica.net



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*