Клизишта уништила Мајевицу

субота, 31 маја 2014 06:33 Рубрика: вести Српске земље, Трибина

Овај текст је помало вапај упућен онима који ће обратити пажњу на несрећу и обавијестити јавност, да иако се не гушимо у води, пријети опасност да нека наша села остану пуста због клизишта, ако их не санирамо. Становници Лопара отворено исказују сумњу да ће бити заборављени од републичке власти, јер ако их игнорише државна телевизија, лако је могуће да ће бити игнорисани и кад почне обнова.

Општина Лопаре, и иначе неразвијена и сиромашна стоји пред нерјешивим проблемом. Падавине које су у региону изазвале поплаве и клизишта тешко су погодиле мајевичка села, па су у неким селима читави засеоци уништени. Тешко су оштећене 502 куће, а 62 потпуно уништене. Поред уништених кућа уништена су 502 помоћна објекта и више стотина обрадиве земље. Тешко је оштећено 59 километара локалних асфалтних путева. Два моста су срушена, а десет мостова је оштећено. Више од тридесет километара водовода је уништено, десетак базена, као и километри електричне линије.
Како ће ова сиромашна општина изаћи на крај са штетом која је настала још увијек нико не зна, иако је до сада учињено оно што је било потребно да се породице које су остале без својих домова смјесте, али трајно ријешење није пронађено, нити ће се моћи лако пронаћи.

Стиче се утисак да је ова општина, слијепо цријево и да је заборављена од власти у Бања Луци, барем се тако може закључити по чињеници да на државној телевизији РТРС можемо прецизно да сазнамо колико клизишта има у кантону Тузла, док се клизишта на Мајевици не помињу.
Становници Лопара отворено исказују сумњу да ће бити заборављени од републичке власти, јер ако их игнорише државна телевизија, лако је могуће да ће бити игнорисани и кад почне обнова.
Локалне власти чине оно што могу, па су пострадале породице за сада безбједне, са кровом над главом и довољно хране и одјеће.
Почеле су акције набавке грађевинског материјала у којима поред општине учествују приватна лица, локална предузећа, а учешће су најавила и удружења из иностранства као што су; Удружење Мајевичана у Швајцарској и Хуманитарно удружење жена Мајевица.
Координатор свих хуманитарних акција је господин Василије Обреновић, који има дугогодишње искуство у социјалном и хуманитарном раду, и већ годинама је спона између Мајевичана у иностранству и завичаја.
Сва помоћ која стиже у Лопара одлаже се у ареалу фабрике опекарских производа, која на жалост не ради и у просторијама Црвеног крста и одатле се дистрибуира пострадалим породицама.
Сматрамо да су последице клизишта далеко погубније од поплава, јер људи ће моћи кад-тад да се врате у куће које су биле поплављене док у оне која су уништила клизишта повратка нема. Поред кућа које могу како тако изградити, уништена су клизиштима пољопривредна имања која можда више никад неће бити обрадива.

Овај текст је помало вапај упућен онима који ће обратити пажњу на несрећу и обавијестити јавност, да иако се не гушимо у води, пријети опасност да нека наша села остану пуста због клизишта, ако их не санирамо.
Пружа наду чињеница да су у Лопаре стигли Швајцарци који желе да помогну, као што су новинарка Маргрит Шпрехер, и тројица добровољних ватрогасаца Лука Сомини, Самуел Вуест и Фелиће Виториа. Ватрогасци, припадници добровољне ватрогасне трупе Глаттал, дошли су са Новицом Кнежевићем, сином ове планине, који је запослен у Цириху, а добровољни је ватрогасц у трупи Глаттал. Довезли су пумпе које су тренутну у функцији испумпавања воде у Бијељини. Кажу, да не постоји забрана изласка ватрогасних возила из Швајцарске, дошло би више њихових пријатеља да помогну унесрећеном народу овог краја. Пошто нису могли да добију ватрогасно возило, дошли су са возилом које су добили од фирме Хоцома у којој ради Лука Сомини.

Удружење Мајевичана из Швајцарске је до сада послало два шлепера хуманитарне помоћи у Бијељину и Добој јер је помоћ у храни и одјећи била нужнија становницима ова два града. Јуче је стигао шлепер хране, одјеће и средстава за хигијену, који су послали Радислав Ђјокић, Ђорђе Миловановић и Новица Кнежевић. Поменути Радислав Ђокић је најзаслужнији за претходно слане помоћи Добоју и Бијељини.
Помоћ је стигла из разних крајева свијета, а прва помоћ је стигла од удружења др. Младен Стојановић из Велења. А најављена је помоћ из Корошке, Берна и Берлина.

Пошто је влада Републике Српске одредила да сва новчана помоћ иде искључиво преко владе, Хуманитарно удружење жена Мајевица је одлучило да започне акцију у Швајцаркој, сакупљања новца за обнову порушених кућа на Мајевици.
Пожељно је да свако ко уплати новац стави назнаку да је новац за обнову.

Humanitärer Frauen-Verein
PostFinace
Konto Nr. 60-224119-1

Адреса за новчане уплате из иностранства:

Humanitärer Frauen-Verein
IBAN CH67 0900 0000 6022 4119 1
Bic PostFinance POFICHBEXXX

(Миодраг Лукић)

*******

Подвиг младих Мајевичана

За младе Мајевичане из кантона Валис се слободно може рећи да су људи великог срца и достојни наследници својих предака и својих родитеља. У тренутку када је њихов родни крај погођен природном непогодом, клизиштима, насталим након дуготрајне кише и поплаве, окупили су се у неформалну групу и одлучили да помогну својим сународницима у завичају.

Падавине које су у региону изазвале поплаве и клизишта тешко су погодиле мајевичка села, па су у неким селима читави засеоци уништени. Тристотинедвије куће су тешко оштећене, а шесдесетдвије потпуно уништене. Поред уништених кућа уништено је петстотинатридесет помоћних објеката и више стотина хектара обрадиве земље. Педесетдевет километара локалних асфалтних путева су тешко оштећени. Два моста су срушена, а десет мостова је оштећено. Више од тридесет километара водовода је уништено, десетак базена, као и километри електричних водова.

Иако су ови млади људи махом рођени и одрасли у Швајцарској, имају чврсту спону са родним крајем, па је несрећа која је задесила њихов завичај дирнула њихова срца и мотивисила их да сакупе новац за који ће бити купљен грађевински материјал. У Лопарама је тренутно најпотребнији грађевински материјал за обнову порушеног, па сви они који желе да помогну купују грађевински материјал који се складишти у кругу фабрике опекарских производа и одатле шаље породицама које су остале без својих домова.

Јунаци ове приче, Катарина Дубравац, Гордана Стевић, Дарио Гашић, Славен Тодоровић Далибор Марковић и Дарко Гашић, сакупили су 5300 швајцарских франака и донијели у Лопаре.
Сви они су дјеца Мајевице и вјерујемо да се никад неће одродити јер, како је рекао Сима Пандуревић, само једна љубав не чили у пари пролазности, љубав према роду своме.

(Миодраг Лукић)