subota, jul 20, 2019

Sramno prekrajanje istorije u BiH

– Muslimani se otvoreno hvale „pobedama“ koje su još tada označene za ratni zločin: počev od napada na kolonu JNA kod Tuzle do napada na selo Kravice. U većini tih knjiga, brutalna ubistva civila i rušenje njihovih domova je označeno velikom pobedom u oslobođenju Bosne, mada su napadnuti Srbi takođe bili deo te države..

(Milivoje Ivanišević)

 

U Foči je pre nekoliko dana obeleženo 20 godina od monstruoznog zločina u Gornjoj Jošanici, kada su, 19. decembra 1992. godine, na Svetog Nikolu, muslimanske snage ubile 56 srpskih civila. Napad na 18 srpskih sela Jošanice izveli su pripadnici Prve drinske brigade Armije BiH, pod komandom oficira Zaima Imamovića, a za ovaj zločin još niko nije odgovarao.

Direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, Milivoje Ivanišević kaže da se ne bi začudio da se i ova akcija nalazi u nekoj monografiji koja ratne zločine veliča kao bravurozne pobede Armije BiH.

milivoje-ivanisevic 1

Milivoje Ivanišević

– Da bih došao do bitnih, ali uz to i dovoljno pouzdanih, činjenica o ratnom putu i, posebno, pobedama jedinica Armije BiH pregledao sam više desetina različitih publikacija koje su mi bile na raspolaganju. Neverovatno je da su se muslimani u svakoj od njih otvoreno hvalili „pobedama“ koje su još tada označene za ratni zločin: počev od napada na kolonu JNA kod Tuzle do napada na selo Kravice. U većini tih knjiga, brutalna ubistva civila i rušenje njihovih domova je označeno velikom pobedom u oslobođenju Bosne, mada su napadnuti Srbi takođe bili deo te države – kaže Ivanišević.

U eseju koji je nedavno objavio, „Sve muslimanske pobede“, Ivanišević se najviše pozabavio knjigom „Monografija Drugog korpusa Armije Bosne i Hercegovine“.

Majka sa lobanjom sina

– U selu Ratkovići 21. juna 1992. godine pobijeno je 27 civila, a kasnije će svet obići fotografija majke koja prilikom sahrane drži lobanju svog sina.

majka drzi lobanju sina u selu Ratkovici...

Reč je o „pobedi“ koja je zvanično evidentirana u dosijeu Nasera Orića, a majka je Dobrina Prodanović čiji sin Živan je stradao upravo u ovom selu – ističe Ivanišević.

Napad na kolonu JNA, 15. maja 1992. godine, kod Tuzle, vodi se kao jedna od prvih uspešnih akcija ovog Korpusa, mada je u njoj hladnokrvno ubijeno najmanje 83 golobradih regruta koji su se povlačili iz kasarne.

U ovoj monografiji, pripadnici Drugog korpusa se hvale da kako su neprijatelja sačekali prikriveni i maskirani čak u žensku odeću. Dimije su bile dokaz njihove ratne mudrosti i lukavstva, a među „ubijenim agresorima“ bilo je najviše rođenih upravo u Bosni – kaže Ivanišević i dodaje da se do danas ne zna tačan broj ubijenih i ranjenih.

– Hasan Efendić, tadašnji komandant Štaba TO BiH, u svojoj knjizi „Ko je branio Bosnu“ tvrdi da je ubijeno 160 i ranjeno oko 200 vojnika, ali se sumnja da je tada stradalo mnogo više ljudi – objašnjava direktor Instituta.

U Dubnici kod Kalesije, 25. maja 1992. godine, 205. brdska brigada iz Kalesije je uglavnom koristeći hladno oružje „oslobodila“ ovo „strateški važno selo“, pobivši 38 civila, a one koje nije prebacila je u logor u Tuzli.

Slično se odigralo i 19. juna 1992. godine u Željevi kod Banovića, kad su pripadnici 108. viteške motorizovane brigade Armije BiH i 210. brdske brigade Živinice pobili pet meštana, a ostale odveli u logor koji se nalazio u zapuštenim podrumskim prostorijama ŽTP „Banovići“.

Na spisku velikih muslimanskih „pobeda“ u ratu je i napad na još jedno, etnički čisto srpsko selo, Brežane.Tamo je ubijeno 30, mahom mlađih ljudi, a prilikom obdukcije je utvrđeno da su ti ljudi ubijani hladnim oružjem ili živi spaljivani.

– Srbi u ovom selu su ubijani na istovetan način onom iz Drugog svetskog rata: klanjem ili paljenjem – napominje naš sagovornik i dodaje da su u Monografiji Drugog korpusa do detalja opisana i „slična oslobođenja“ u selima: Klještani, Bukovac, Cerik, Avramovina, Rastošnica, Jelačići, Pelemiši…

– Zahvaljujući tolikim „uspesima“ 2. korpusa Armije BiH „oslobođeno“ je, ili uništeno, više stotina srpskih sela i srpskih naselja, ili srpskih zaselaka, u mešovitim selima i ubijeno više od 10.000 meštana srpske nacionalnosti. Broj ranjenih, invalida ili stradalih u logorima još nije evidentiran. Pravo ime za sve što se tih godina događalo u Bosni i Hercegovini je – džihad – zaključuje Milivoje Ivanišević.

Bratunac 7

Krvavi Božić u Kravici
Prilikom napada na srpsko selo Kravica na Božić 7. januara 1993. godine, ubijeno je 75 Srba, a ubistva su nastavljena i kasnije.
– Muslimansku vojsku, jedinice 8. operativne grupe, potom 28. divizije, sa sedištem u Srebrenici, u sastavu 2. korpusa Armije BiH, predvodio je Naser Orić. Posle „oslobodilačkih pohoda“ navedenih formacija ovaj kraj je desetkovan više nego u vreme Drugog svetskog rata i ustaških pokolja 1941-1945. – kaže Ivanišević.

 

 

(Đ.Barović)

 

 

 



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*