недеља, септембар 24, 2017

ЗАБОРАВЉЕН ХЕРОЈ: Споменку нема ко да упали свећу

 

Споменко Гостић, петнаестогодишњи борац Војске Републике Српске, погинуо је на данашњи дан, пре 21 годину док је доносио следовање хране војсци на положаје, журећи да стигне кући, где је у пећи оставио хлеб да се пече. Данас се готово нико не сећа малог хероја из Јовића и нема ко да му упали свећу.

zaboravljeni-heroj-...

 

Мали херој је данас заборављен, а до сеоског гробља може се доћи само пешице, шумским путем и нико се није сетио да ода дужну пошту дечаку који је живот уградио у темеље Републике Српске.

Споменков саборац Бране Миливојевић сећа се да је дечаку умрла мајка почетком 1992. године, а већ у септембру исте године граната је пред кућом убила баку с којом је живео.

Момчић се одмах на почетку рата 1992. пријавио у војску, чији борци су га штитили, хранили и бринули о њему колико су могли. А његови саборци га се сећају као невероватно храброг и вредног. Углавном је носио храну борцима на линију, коњским колима и једном је чак налетео на мину, али је том приликом остао неповређен.

Чак га је једна породица Срба која је из Француске стигла на Озрен носећи хуманитарну помоћ хтела да усвоји и спасе од страхота рата. Споменко је одбио.

„Нећу да будем дезертер и да остављам свој народ кад је најгоре. Бићу овдје до краја, док не дочекамо мири и слободу, а онда, видећемо“, рекао је тада мали борац.

Споменко Гостић погинуо је 20. марта 1993. од хаубичке гранате код Јовића, на Озрену, где је погинуло још шест његових другова. Споменко је посмртно одликован Медаљом заслуга за народ.

 

Zaboravljeni heroj Spomenko...

 

Не остављам свој народ

Крајем 1992. Споменко је репортеру РТС испричао своју причу. На његову исповест реаговала је породица Срба која је из Француске стигла на Озрен носећи помоћ. Понудили су Споменку да иде с њима у Париз, да га спасу рата. Момак је одбио речима: – Нећу да будем дезертер и да остављам свој народ кад је најгоре. Бићу овде до краја, док не дочекамо мир и слободу, а онда, видећемо.

 

 

( ЕПК/ РТВ БН )

Рођен у селу у Јовићима,
не верујем таквих више да има,
тамо где туга нема краја,
у Босни, негде код Маглаја.
У крвавом рату, где смрт не бира,
Обавља дечак дужност курира,
стазама козјим од чете до чете,
Споменко Гостић то храбро дете. Могао је да не буде близу,
да безбрижно шета по Паризу,
да не легне млад у хладну раку,
јуначко срце је у дечаку.
Несрећног марта, несрећног сата,
на Јовиће паде граната,
оста дечак вечним сном да спава,
покрио га је вео заборава. Није за њим заплакала мати,
није суза потекла ни тати,
сестра дуге косе не расплете,
никог није имало то дете.

Имао је четрнаест лета,
волео је земљу којом шета.
Решио за српство да погине,
нека ти је лака земља сине.

(Песник:Василије од Семберије)

 

 

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

2 коментара

  1. Comments  Radovan   |  петак, 21 март 2014 17:27

    Spomenko Gostić je sahranjen na mjesnom groblju Gornji Ulišnjak, gdje počivaju njegova majka i baka. To mjesto, kao i Spomenkovo selo Jovići, danas se nalaze u Federaciji BiH.

    Njegova majka bila je teški srčani bolesnik i umrla je početkom 1992. godine. Od granate je u septembru iste godine poginula i baka koja je brinula o dječaku. Nakon što je u vihoru rata ostao sam, Spomenko se pridružio vojsci, gdje je prvo bio kurir, a kasnije je razvozio hranu vojnicima.

    Nekoliko mjeseci prije pogibije naletio je na minu dok je konjskom zapregom razvozio hranu po liniji. Konji su tada stradali, a Spomenko je lakše ranjen. Kasnije je otišao kod artiljeraca, gdje je i okončao svoj mladi život.

    Neka je vječna slava velikom heroju, dječaku Spomenku!

  2. Comments  Вера Вукмирица   |  среда, 16 април 2014 16:38

    НЕКА МУ ЈЕ ЛАКА ЦРНА ЗЕМЉА.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*