subota, jul 20, 2019

ZABORAVLJEN HEROJ: Spomenku nema ko da upali sveću

 

Spomenko Gostić, petnaestogodišnji borac Vojske Republike Srpske, poginuo je na današnji dan, pre 21 godinu dok je donosio sledovanje hrane vojsci na položaje, žureći da stigne kući, gde je u peći ostavio hleb da se peče. Danas se gotovo niko ne seća malog heroja iz Jovića i nema ko da mu upali sveću.

zaboravljeni-heroj-...

 

Mali heroj je danas zaboravljen, a do seoskog groblja može se doći samo pešice, šumskim putem i niko se nije setio da oda dužnu poštu dečaku koji je život ugradio u temelje Republike Srpske.

Spomenkov saborac Brane Milivojević seća se da je dečaku umrla majka početkom 1992. godine, a već u septembru iste godine granata je pred kućom ubila baku s kojom je živeo.

Momčić se odmah na početku rata 1992. prijavio u vojsku, čiji borci su ga štitili, hranili i brinuli o njemu koliko su mogli. A njegovi saborci ga se sećaju kao neverovatno hrabrog i vrednog. Uglavnom je nosio hranu borcima na liniju, konjskim kolima i jednom je čak naleteo na minu, ali je tom prilikom ostao nepovređen.

Čak ga je jedna porodica Srba koja je iz Francuske stigla na Ozren noseći humanitarnu pomoć htela da usvoji i spase od strahota rata. Spomenko je odbio.

„Neću da budem dezerter i da ostavljam svoj narod kad je najgore. Biću ovdje do kraja, dok ne dočekamo miri i slobodu, a onda, videćemo“, rekao je tada mali borac.

Spomenko Gostić poginuo je 20. marta 1993. od haubičke granate kod Jovića, na Ozrenu, gde je poginulo još šest njegovih drugova. Spomenko je posmrtno odlikovan Medaljom zasluga za narod.

 

Zaboravljeni heroj Spomenko...

 

Ne ostavljam svoj narod

Krajem 1992. Spomenko je reporteru RTS ispričao svoju priču. Na njegovu ispovest reagovala je porodica Srba koja je iz Francuske stigla na Ozren noseći pomoć. Ponudili su Spomenku da ide s njima u Pariz, da ga spasu rata. Momak je odbio rečima: – Neću da budem dezerter i da ostavljam svoj narod kad je najgore. Biću ovde do kraja, dok ne dočekamo mir i slobodu, a onda, videćemo.

 

 

( EPK/ RTV BN )

Rođen u selu u Jovićima,
ne verujem takvih više da ima,
tamo gde tuga nema kraja,
u Bosni, negde kod Maglaja.
U krvavom ratu, gde smrt ne bira,
Obavlja dečak dužnost kurira,
stazama kozjim od čete do čete,
Spomenko Gostić to hrabro dete. Mogao je da ne bude blizu,
da bezbrižno šeta po Parizu,
da ne legne mlad u hladnu raku,
junačko srce je u dečaku.
Nesrećnog marta, nesrećnog sata,
na Joviće pade granata,
osta dečak večnim snom da spava,
pokrio ga je veo zaborava. Nije za njim zaplakala mati,
nije suza potekla ni tati,
sestra duge kose ne rasplete,
nikog nije imalo to dete.

Imao je četrnaest leta,
voleo je zemlju kojom šeta.
Rešio za srpstvo da pogine,
neka ti je laka zemlja sine.

(Pesnik:Vasilije od Semberije)

 

 

 

 

 



Pridružite se diskusijama na forumu
Odštampajte tekst

2 komentara

  1. Comments  Radovan   |  petak, 21 mart 2014 17:27

    Spomenko Gostić je sahranjen na mjesnom groblju Gornji Ulišnjak, gdje počivaju njegova majka i baka. To mjesto, kao i Spomenkovo selo Jovići, danas se nalaze u Federaciji BiH.

    Njegova majka bila je teški srčani bolesnik i umrla je početkom 1992. godine. Od granate je u septembru iste godine poginula i baka koja je brinula o dječaku. Nakon što je u vihoru rata ostao sam, Spomenko se pridružio vojsci, gdje je prvo bio kurir, a kasnije je razvozio hranu vojnicima.

    Nekoliko mjeseci prije pogibije naletio je na minu dok je konjskom zapregom razvozio hranu po liniji. Konji su tada stradali, a Spomenko je lakše ranjen. Kasnije je otišao kod artiljeraca, gdje je i okončao svoj mladi život.

    Neka je vječna slava velikom heroju, dječaku Spomenku!

  2. Comments  Vera Vukmirica   |  sreda, 16 april 2014 16:38

    NEKA MU JE LAKA CRNA ZEMLJA.

Ostavite komentar

(molimo ne ostavljajte predugačke komentare koji imaju više od 100 reči)



CAPTCHA
*