петак, 24 септембра, 2021

Кратко упуство за лов на издајнике – веровати Вучићу, а не сопственим очима

Бар двадесет хиљада људи демонстрирало је 11. јуна на позив иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ против „фантомског“ рушења у Херцеговачкој, малтретирања и противправног привођења грађана, те заташкавања овог крајње застрашујућег скандала, али и целокупног мутног и мрачног пројекта `Београда на води`. Мало је што од изговореног и виђеног на улицама главног града нашло своје место у традиционалним медијима. Разлог – није згодно пошто наведено много нервира бившег и будућег премијера Александра Вучића, а он је човек са кратким фитиљем. Зато су – у намери да га смире и разгале – режимски таблоиди и њихови сателити покренули громогласну хајку дезавуисања, клеветања, етикетирања… За сваког ко им се жели придружити, следи кратко упутство.

 

vucic-se-ponasa-

1. Вучићеве критичаре неуморно оптуживати да су плаћеници Сороша, америчких и фондова из Брисела. У софистициранијој варијанти паре не помињати већ наглашавати да су сви ти опоненти интересно повезани и добро ситуирани, те да зарад својих синекура и бизниса професионално сатанизују властити народ и земљу. Препоручује се еклектички приступ.

2. На питања одговарати контрапитањима. Када се помене екипа у фантомкама и багери, узвратити позивањем на афере од Петог октобра до Вучићевог доласка на власт и прозвати актуалне критичаре због чега су тада ћутали, односно, инсуинирати да су и сами у све уплетени па се сада плаше раскринкавања. Истина и стварно деловање прозваних нису од значаја.

3. Признати да стање у земљи није идеално, али изразити огромну бригу због могуће дестабилизације и сукоба услед притисака великих сила по украјинском, македонском и другим сценаријима. На тај начин Вучићеви критичари се дисквалификују да објективно – ако не и субјективно – служе непријатељима Србије. Овај приступ није погодан за ортодоксне радикале и јуловце, већ се препоручује конвертитима и попутчицима опште праксе.

4. Урлати, подметати, вређати и нападати, а потом сваку реакцију прогласити за говор мржње, нетолерантан и антидемократски испад. Овде се посебно вреднује драмски таленат, а још више тежак рад по методи Станиславског. По сваку цену увек деловати прогоњено, увређено, саблажњено сваком туђом људском реакцијом. Није могуће претерати.

5. Ниподаштавати `Београд на води`, фантомке, изборну крађу, сумњиве уговоре и слично истицањем да је тако било и раније. Приказати све као природан процес, нагласити политички банкрот свих претходних власти, те изразити наду у еволуцију и будућност уз обавезно позивање на Вучићево самохвалисање као на објективне успехе. Овако се критичари етикетирају као задрти фанатици или људи огорчени због губитка привилегија, али није за општу употребу. Резервисано искључиво за аналитичаре.

6. Стално се бавити Демократском странком. Класичан начин је оптуживање да је крива за све – криминал, пљачку земље, незапосленост, дугове, пропале фирме… Унапређени приступ представља лицемерно жаљење због „урушавања ове некад толико значајне партије“, обрачуна њених првака и бављења самих собом. У оба случаја обавезно превртати очима, стењати и одмахивати главом, а свака друштвена конвенција са гробља више је него корисна.

7. Откривати завере и спреге против Вучића. Разобличавати непринципијелне коалиције чији је темељ искључиво лична мржња против првог напредњака и ништа друго. Још важније је исказивање бриге за његову безбедност. Сваки критичар власти на овај начин постаје потенцијални терориста или макар његов сарадник. Логику, чињенице и здрав разум не третирати као препреку.

8. Указати да су олигарси и десничари у Бразилу суспендовали председницу Дилму Русев користећи као симбол жуту гумену патку, па извући закључак – сви што се буне на улицама или су део агентуре ЦИА или под њеним утицајем. Посебно наглашавати улогу амбасадора и страних званичника. Не обраћати пажњу на то што их Вучић помиње као своје пријатеље.

9. Перманентно се залагати за колективну амнезију. Пасиван приступ је одбијање сваког подсећања на премијерову радикалску прошлост као нечег превазиђеног и нералевантног. Активан – оног ко и даље инсистира на Вучићевој улози деведесетих и после, напасти као лопова и тајкунског слугу. Све што је потребно обезбеђују таблоиди. Иначе, један приступ незамислив је без другог.

10. Користити режимску пропаганду као чињенице. Веровати Вучићу, а не сопственим очима. Ако некоме није јасно због чега – и сам је издајник и страни плаћеник.



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари