четвртак, 16 септембра, 2021

Проблем каналисања слободног времена код младих људи – предворје згубиданства

Годинама је на снази уништење младих нараштаја, будуће српске интелигенције и основе српске државе. Уништава их држава својом небригом и неитересовањем, уништавају их родитељи својом заузетошћу, уништавају их медији својим сензационалистичким писањима и емисијама за заглупљивање, уништавају их културне установе своје некултуром. Поврх свега иста та омладина не може да се ишчупа из канџи самоуништења,што је и најгори облик пропадања. Дошли смо у ситуацију да су нам млади људи попут ликова из Домановићеве сатире „Мртво море“. Нико у тој ситуацији није спреман на побољшање, већ у маниру зомбија прихвата оно што му се сервира, не желећи себе да учини бољим, што је у неку руку суштина живота. Промашен је живот ако за време његовог трајања ниси успео да досегнеш до крајњих граница своје личности. То је као да ниси живео.

 

 

 

mladi_studenti_...

 

Какав ћеш бити као личност и какав ће ти живот бити зависи највише од тога како користиш своје слободно време. Претходна реченица је парафразирање онога што маестрални Бора Тодоровић каже у улози Боба у серији „Врућ ветар“. И заиста твоја личност највише зависи од слободног времена. Док радиш сконцентрисан си на рад, док учиш сконцентрисан си на учење. Када завршиш са радом добијеш плату, а када завршиш са учењем добио си знање. И једно и друго имају утицаја на твој живот и твоју личност,али не дају ону кључну ноту теби као појединцу. Посебно је то истакнуто код нас, јер са просечном српском платом не можеш много да урадиш,а увелико је познато да наши млади људи не уче за знање, већ за оцену.

У претходна два пасуса смо оквирно дали опис данашњег младог човека. Е сад, да видимо како он проводи своје слободно време. Наш млади човек има двадесет и кусур година, најчешће студира и троши своје време без икаквог циља. Своје слободно време троши по кладионицама, кућним креветима и ноћним изласцима у комбинацији са пијанчењем које за последицу има испирање црева у Хитној помоћи или, далеко било, саобраћајну несрећу са трагичним исходом. Ја, као припадник поменуте генерације, врло често имам проблема са великим бројем људи које познајем, јер никако не припадам овом друштвеном обрасцу. У кладионицу сам ушао два пута и то оба пута из разлога да бих погледао утакмицу са друштвом (заиста не разумем кладионичарску терминологију из икса у кец,тактика гол-гол. . . ). Устајем увек рано, готово никад после 7 сати и не спавам током дана. У ноћне изласке готово да не излазим (изађем понекад), јер не схватам поенту безначајног лутања од клуба до клуба. Волим да изађем поподне или увече до кафане на флашу пива или до неког доброг ресторана на чашу вина где ћу уз разговор са људима чути нешто ново што ће оплеменити моје знање.

Са својим вршњацима се најчешће спорим око ноћних излазака, јер као што сам рекао, не схватам њихову поенту. Врло често ми се пребацује у стилу:“Где си био прошли викенд ?Сигурно си седео код куће“. После оваквог питања обично сачекам пар минута да се говорник заборави шта ме је питао, па онда питам:„Како је било у граду ?“ Одговор је у 99% ситуација исти и гласи: „Досадно као и увек, све исто“. Е ту смо. Ако је у граду толико лепо да и мене тераш,зашто је онда одговор обично овакав и ако је заиста толико досадно зашто се чудиш што ме тамо нема ?! Ако је већ заиста тако досадно, а јесте (исти људи, иста музика, иста места), зашто не нађеш неку алтернативу? Немам намеру,а ни право да неког наговарам. Могу само да предложим, а ти види шта ћеш.

Могу да ти предложим да прочиташ неку књигу, али под условом да то није Сања Маринковић, Леа Киш, Анабела Басало или неко други од неписмених испирача мозга. Знам, рећи ћеш да је досадно седети неколико сати дневно над књигом која обично нема слике. Могу да ти предложим да седнеш на бицикл и одвезеш се изнад града и тако здраво потрошиш време. Знам, рећи ћеш да је напорно окретати педале и да не можеш да идеш знојав. Могу да ти предложим да путујеш, јер то је оно у чему сам ја себе нашао. Знам, рећи ћеш да је скупо, да немаш новца. Јесте,тешка је ситуација,али хајде да се мало бавимо математиком. Изађеш увече у неки клуб и наручиш пиво које је обично најефтиније. Оно кошта око неких двеста динара, а како су власници клубова прорачунати обично имају само оно од 0,33. Ти их попијеш бар десет и сад рачунај колико си потрошио. И тако сваког викенда, а знам да има и екстремнијих. Резултат излазака знамо – „Досадно као и увек“.

Новац који уштедим од мог „седења код куће“ ја уложим у путовање. Тиме сам уложио у себе. Како -сад ћу ти објаснити. Свети Августин је рекао да човек који не путује сличан је оном оном човеку који стално чита исту страницу једне књиге. Прво, да се разумемо,није путовање само одлазак у иностранство. Распитај се, у твој околини сигурно има неки манастир или значајно историјско место. Иди за почетак тамо. Прошле године смо другар и ја сели у ауто и направили тродневну екскурзију по Србији од шесто километара. Ове године правимо четвородневну екскурзију са двоструко већом километражом, јер смо се прошле године фантастично провели у овој нашој лепој Србији. Уштеди новце на рачун изласка, па отпутуј у иностранство. Оплемени своју личност тиме што ћеш упознати другу културу, други народ,тако то ћеш пробати туђа национална јела. Немој да си сељак – није масно печење врхунац кулинарства. Пробај италијанску пицу, румунску чорбу, француски суфле, чешко пиво,немачке кобасице, холандски омлет са поморанџама. . . Могу овако до сутра да ти набрајам. Види, пробај, па ако ти се допадне примени. Иди у Праг и диви се култури, иди у Беч и диви се господству, иди у Москву и диви се грандиозности. . . Био сам прошле године у Прагу и крстарио Влтавом уз дивне звуке музике Беджиха Сметане. То ти је, пријатељу мој, храна за душу и успомена за цео живот. Што да ти ја причам да је Дрезден најлепши град на свету (бар најлепши град у којем сам ја био) када можеш и сам провериш? Прочитај мој претходни текст „Србија у вртлогу светског рата“. Нађи пасус о Крфу и запитај се да ли би волео да ти доживиш такву почаст као што сам ја доживео када мештанин чује да си Србин. Читаo сам књигу „Влад-последња исповест“ која говори о Владу Дракули. Добио сам жељу да обиђем Трансилванију и отишао сам за дочек 2014.  године. Сврати до Венеције, па ћеш видети зашто је вечна инспирација највећих светских књижевника. Када си већ у Венецији спусти се до Рима – „Вечног града“. Препознаћеш многа места о којима си читао на часу историје у петом разреду основне школе. Наставница која ми је тада предавала историју је имала обичај да каже:„Једном видети је као да си хиљаду пута прочитао“. Немој да си кич туриста. Немој да одеш негде само да би на свом фејсбук налогу могао да напишеш где си у том тренутку. Када одеш, немој да трчиш у „New Yorker“ или „Mango“ – то имаш и код куће. Место тога обиђи неки музеј. Тако ћеш имати прилике да видиш и фантастичне музеје као што је некадашњи рудник соли „Величка“ поред Кракова. Разговарај са људима који тамо живе. Доброг разговора никад није на одмет, а можеш само нешто ново да сазнаш. Када негде отпутујеш можеш видети прелепе грађевине као што је палата италијанског краља Виторија Емануела у Риму. Знаш ли какав је осећај када се нађеш на изворишту цивилизације? Знаћеш када се попнеш на Акропољ, одеш у Атину, обиђеш античко позориште у Епидаурусу или свратиш до Микене и Агамемнонове гробнице. Носиш мајицу са ликом Леониде и Спартнаца, величаш њихов подвиг, а да ти је тек видети како заиста изгледају Термопили. Иди у Словачку, па кад дођеш у Братиславу видећеш Београд у мањем паковању. Читао си Кафку. Ако су његова дела на тебе оставила снажан утисак као на мене онда обавезно сврати у музеј посвећен њему у Прагу. Одушевићеш се.

Ову су нека путовања на која можеш да одеш за мању своту новца. Нека од наведених се могу наћи и за педесетак евра (толико потрошиш у неком еминентном клубу за једно вече). Ако имаш нешто више новца онда путуј у Азију да упознаш егзотичне културе. Попни се на Анде да видиш Макчу Пикчу и чуда које су нам Инке оставиле. Да ти не пишем више, нека избор буде твој.

Све ти ово пишем из искуства и пропутованих двадесетак земаља. Свако то путовање је на мене оставило неки свој, лични печат. Не можеш ни да схватиш колико једно такво искуство оплемени човека и колико си заправо богатији са сваким путовањем. Ако ми не верујеш, а ти пробај.

 

putujte-mladi...

 

Ако не буде тако како сам ти овде написао, онда си изгубљен случај који је потонуо у оно мртво море са почетка приче. Ако ти се допадне, онда ми само пусти мејл да си се лепо провео, а онда ће и мени бити драго јер ово што сам писао није написано бадава. У сваком случају нећеш доћи у ситуацију да кажеш: „Досадно као и увек“.

 

(Јанко Благојевић)

 

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари