субота, 25 септембра, 2021

Почело је сатирање грађана

Српска вођства, не разумевајући транзиционо разарање материјалних факата националног политичког система, сад само фигуративно врше власт у држави, препустивши финансијске, медијске, а добрано остале ресурсе странцима и њиховом систему. Добар део тога уништили су у крчмењу, које су назвали приватизацијом, из чега је наводно требало да настане нова национална буржоазија и реална елита.

 

 

 

poceto je satiranje gradjana

 

 

Зашто је непромењив рејтинг СНС када, упркос свим догађајима, остаје на око 50 одсто – односно на 15-20 одсто наводних гласача Србије (јер се не мали број људи води да гласа у Србији, али не живи у њој и не гласа)? Вероватно зато што се састоји од чланства и њихових породица, односно што је пре свега реч о искључиво интересној мрежи чланства која не мари за политику у реализацији личних интереса и коју, осим тих интереса, ништа не може поколебати.

Садржински гледано, то је приватизована мрежа, која на тај начин разрешава проблем одсуства националних мотивација живота у Србији усаглашених са стварношћу. Она самим тим, осим личних интереса у свом најмањем партијски заједничком садржиоцу, нема ни национални ни друштвени интерес, поредак и агенду. То је странка која „хвата све“. Таквом логиком у данашњој Србији може се држати рејтинг само док се испоручује искључиво лични интерес својој ИФЕ-мрежи. По томе ови нису продужетак „жуте“ политичке генерација, него су следећа „безбојна“, у доба поноћне беспризорности, јер ни остале партије немају принципе организације артикулисане другачије од само интеграције личних интереса чланова.

Зато се тако лако тргује са свим националним и друштвеним интересима унутар туђег система, јер од српског политичког система ништа им не зависи, утолико пре што се он сломио и постоји у заосталим траговима. Зато нам, поред раздржављења, прети и разарање друштва, као што се води и перманентни рат против Срба и Устава, јер је политички систем одавно раздешен транзицијом, а сад и сломљен у потпуној предаји управе над друштвом и ресурсима туђем политичком систему. Зато се они и журе да нас ослободе Телекома и ЕПС, као и да продру у све аспекте и привредног а онда и друштвеног живота, и на тај начин онемогуће свако трежњење и поново успостављање заокруженог националног политичког система.

НАЦИОНАЛНИ ЗЛОЧИН

Транзиција је завршена у рату против грађана, где туђи политички систем, после уништења српске јавности, разара и приватност грађана, и то не само симболичком политиком већ и пореском, радним законима и енормним нецивилизованим надлежностима приватизованог надзорнога органа, као и општим бесправом. На то више уопште није тешко указати, као што није тешко сведочити о немоћи српске јавности да се томе супротстави јер нема свој политички систем.

Како би другачије утеривачи могли да бану ноћу дужнику као да је овај неког убио, а не да је реч о комуналном дугу? Ради се о дивљачком задирању у приватност грађана, о функционалном примитивизму који нам продаје ГИЗ (немачка невладина организација која подржава нове функције утеривања дугова од грађана). Уосталом, цео институт утеривача у српским условима смрди на национални злочин уништавања друштва. Јер ми се данас не срећемо са појавама анархичног развоја, па да има потребе да се грађани дисциплинују, срећемо се са бедом? Бедом, у којој се осиромашени грађани глобе, па је део тога и потреба да се води рат против њих? Да се после уништења јавности униште и основе – материјалне и основе њихове приватности? Уосталом, откуд неком право да опорезује приватност грађана? Зато више и не живимо у грађанском друштву, јер нисмо грађани, него кметови.

 

 

satiranje gradjana

Отуда ни наше куће нису само наше, а тога није било ни у 19. веку у Србији. Тад у сељачкој Србији ниси могао ни под хипотеком да узмеш ни кућу, ни окућницу, ни волове, а увек је несрећник могао да рачуна на брашно из заједничког амбара. Да нас је транзиција одвела у неперспективност, свима је јасно, а није случајно што то постаје све очигледније. Да је Ђинђићева шок приватизација, Лабусова либерализација, Динкић-Ђелићево уништавање финансијског сектора, уз Питића и Влаховића, раздесила материјане основе српског политичког система, уводећи супремацију глобално-западног. Још је напала и уништила вредности рада у српском друштву као једну од шест функција грађанског друштва, отевши људима послове, а вреднујући хохштаплерај. Затим је Ђилас добро начео саобраћај као другу функцију, а сад Вучић, након еспеесовског уништавања образовања, разара кућу, као четврту функцију. Остају у још колико-толико грађанском животу у Србији још само сан и слободно време, а и они затровани бригама и привидима живота. Нестаје и материјалних и духовних услова за саморегулацију на нивоу пуког опстанка, него се очекује од туђег, што нам, туђе, реално испоручују ГИЗ и ММФ?

НАПАДНУТЕ ФУНКЦИЈЕ ГРАЂАНСКОГ ДРУШТВА

Има неколико година како сам први пут приказао место-ритам временске функције које владају одавно и у српском друштву. Наиме, само у тих шест функција 24-часовног циклуса би требало да се нађе сваки човек у Србији. То је једини тачни реални опис сваког модерног друштва, без разлике у култури и квалитету живота. Ово је савремени живот већине, осим маргина доколичарске класе и беде искључених.

 

mile01

 

Данас смо сведоци како су исте те функције систематски нападнуте. Оне су дегенерисане функције јер је десупстицонализовано српско друштво. И стално трпе због такве социјалне физике самоискључење миграцијом. Или се отварају за патолошке функције беспослице, као што је препуштању ленчарењу и индукованој малоумности, затим свим видовима могућег криминала, од интелектуалног, политичког до материјалног, а онда и насиљу и расту услова за избијање анархије. Колико се уруше те функције, губи се равнотежа на друштвеном и индивидуалном плану, и, коначно, друштво пропада у сукобу. Према томе незаустављиво теже српска вођства.

Пали су, не разумевајући транзиционо разарање материјалних факата националног политичког система, тако да сад само фигуративно врше власт у држави, препустивши финансијске, медијске, а добрано остале ресурсе странцима и њиховом систему. Добар део тога уништили су у крчмењу, које су назвали приватизацијом, из чега је наводно требало да настане нова национална буржоазија и реална елита. Али то се очито није ни десило.

Исто тако могло је бити предато Косово и Метохија, ССП је могао да буде закључен и потписан, иако је све у та два догађаја било против националних интереса. Али то није било довољно: и даље се разара друштво, које постаје туђ на своме, у туђем политичком систему. Власт врши онолико власти колико је још остало грађанског отпора системском насиљу. Док нас газде као и бирократије ММФ и ЕУ десеткују, претварајући Србију у периферију живота. На тој тачци власт плаћа инвестиције за нискотехнолошке послове странцима, призива туђи систем управе ЕУ, зато што је то политички систем у односу на који могу реално да израчунају свој рационални избор и добију своје „бенефите“. Али, како нико није реаговао на слом националног политичког система, тако више ни нема минимума за нови договор, за консензус, и оно што је Лок назвао позитивним стањем у друштву. Уместо тога, води се отворени рат против грађана. То је радна тачка, што се сваким даном све боље види.

ЗАШТО САМО СРБИЈА ЋУТИ

Зато се Грци, колико год оштећени, могу да се буне, зато Британци прете изласком из ЕУ. На ногама су и Шпанија, све више Француска, чак и Мађарска, јер сви они имају колико-толико очуван национални политички систем. Чак и Румунија може да смањи ПДВ на храну, а Хрвати да отпишу део дугова сиромашним грађанима. Само Србији ММФ прописује успешно уништавање грађана и распродају остатака привреде јер политичка елита одавно више не живи у свом политичком систему. Да није тако, зар би премијер дао извештај неким огољено сподобама из НВО уместо властиој нацији? Зар би се мамили свакојаки страни инвеститори плаћањима уместо да се коначно уради нешто за сопствени национални интерес и Србе као народ, а не само за утеривачке уштве и сличну гамад.

 

 

kuda...

Притом, док причамо о појавама партократије и другим облицима приватизације у нашем друштву, оне нису ништа ново, него правило, чак одавно уходана навика људи у разумевању света, да нешто на муфте ишчупају, већ према свом месту у информативно-финансијској мрежи (ИФЕМ). Појава је дугог трајања, па се, уз чиновнике старих партија, сад умрежавају и нове са својим тајкунима, док је транзиција тотализовала процес разградње политичког система. Разлика између јуче и данас само је у радикализацији, легитимизацији и легализацији ових процеса, који притом немају дијалектичке особине нити својства саморегулације, него су од себе само процеси разградње националних интереса у најширем смислу, и то револуционарним методама у име новог друштва. Притом, легитимизација почива на туђем систему, на његовој прећутној „легислативи за периферију“ (Купер), а не на домаћој јавности о стварности и својственим законима у националном политичком систему.

Шта онда Кори Удовички ради?
Открива партијске и пријатељске везе у запошљавању, вишеструке зараде, прича о платним разредима и отпуштањима 9-15.000 у администрацији. Али тога је било и на почетку њене каријере, као и онда кад су је именовали за гувернера. У чему је онда њена улога? А чему је била Крстићева, или садашњег министра финансија, или свих оних иносаветника који су децу запослену преко веза водили у инспекцију српских банака, које ће онда наши магови за економију да униште због поверења у банкарски сектор препуштањем зеленашима? Па је онда, гле, Лаки испао мало нервозан кад је схватио заправо шта се дешава.

 

 

(Миле Милошевић)

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  SRBIN OD SRBINA   |  уторак, 30 јуна 2015 21:15

    НАРОД је одвно доведен на ПРОСЈАЧКИ ШТАП… Једина могућност да преживи је КУЛУК, ГОРИ И ТЕЖИ НЕГО ПРЕ 100 – 200 ГОДИНА… ГОСПОДАРИ су постали други, А НАМЕТ, ДАЖБИНЕ И КУЛУК ЈЕ ОСТАО ИСТИ… А МОЖДА И ГОРИ И ТЕЖИ….

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари