субота, 25 септембра, 2021

Ћути, не говори, ћути

Кажу да мора да се ћути до недеље у 20ч, јер су таква изборна правила!

Није ваљда?!

Сада бих и ја требало, или морао, да ћутим, а мени се баш не ћути.

Ћутао сам и гледао како се дерњају са малих екрана стиснутих песница, исколачених очију, како прете, обећавају, моле, кукају, запењени, црвени у лицу, уверени у своју победу и величину.

Ћутао сам док су претили да неће бити пензија, ничега, ако они не победе.

 

cutanje

Ћутао сам док сам гледао, посматрао, како на кварно воде кампању у своју корист,користећи државне ресурсе као да је њихова дедовина.

Ћутао сам док су се хвалили својим економским успесима, које су им признали ММФ и Светска банка. А они задовољни и поносни, јер их је газда похвалио.

Ћутао сам док су отварали празне фабричке хале, аутопутеве, путеве, мостове, како републичке, тако и регионалне (по зна који пут исте), школске клозете, лифтове и ударали камен темељац на камен темељац. Контејнере ће отварати када им изгласају власт они који из тих контејнера очекују свој опстанак и бољитак.

Ћутао сам док су ме лагали безочно, без имало стида и срама, возећи около по Србији народ аутобусима да би показали колико их воле, колико су им привржени ти који их прате, који им тапшу, скандирају, очекујући после надокнаду у виду сендвича и неке бедне суме у динарима. Тако испаде да љубав и подршка према вођи и партији имају врло малу цену.  Добра страна свега што је Србија добила једно ново занимање: СЕНДВИЧАР, које ће вероватно ући у систематизацију занимања.

Ћутао сам док су ме спопадали на улици нудећи флајере, блокчиће и хемијске оловке које не пишу!

Ћутао сам док су ми долазили на врата у невреме питајући ме да ли имају мој сигуран глас.

Ћутао сам и када су ме звали телефоном и постављали исто идиотско питање. Ваљда су мислили да ћу, ако имају мој број телефона и адресу, бити уплашен и да ћу због тога гласати за њих.

Ћутао сам док су ми пунили поштанско сандуче њиховим глупавим прогласима и позивима да баш за њих гласам.

Ћутао сам док сам их посматрао како тапетирају ограде, бандере, зидове зграда и како руже град својим плакатима.

Ћутао сам док су ме посматрали са великих билборда, налицкани, лицемерно искежени, шаљући нам лажна обећања о бољем животу, стандарду, процвату економије и демократије ако баш они добију  наше гласове.

Ћутао сам знајући да троше огромне паре на своју идиотску промоцију, не би ли нас убедили да од њих нема бољих. Трошили су новац да нам покажу да могу све, да оно што су урадили у прошлости ваља у толикој мери и да вреди сендвича. Да ли су то биле паре од криминално смањених пензија? Од неке отимачине сигурно јесте, јер они не троше свој новац. Само наш… искључиво!

Нисам само ја ћутао, сви смо ћутали и чекали.

Шта смо дочекали?

Да нас опет натерају да ћутимо, јер се тако мора.

А после недеље у 20ч неће бити важно ако се будемо дерњали из петних жила.

Они су свој план остварили, а нама остаје да и даље ћутимо, јер то се очекује од нас као доброг и смерног народа!



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари