субота, 25 септембра, 2021

Моје племе, моја крв…

Племе је светиња.Оно има своје име,свој значај,своју историјску вредност.Погазити све то поменуто,чини нас отпадницима од сопствене лозе,од сопствене крви,од личног наслеђа које нам је рођењем предато попут свете амајлије да је носимо и у себи чувамо!Српско племе је старо,имаархаичну вредност и тешко је пронаћи све трагове у давној прошлости…

 

 

 

 

 

 

plemena...

 

 

 

Наши су давни преци, – стварни зачетак постанка нас самих! Да није њих било, ни мене не би било у оваквом облику и са оваквим пореклом! А порекло је све оно што нас чини „нечијима“ из настанка моје врсте, најпре је постојало племе! Моје племе, мој свет и моји људи!
Мoј језик, моја култура, моје племенске вредности!

И овде, код појма племена, настају сви разлози који нас чине личним, својим. Ни мајка а ни отац, нису битнији од појма племена. И они сами су зачетак или још правилније речено, наставак нечег што је у том племену постојало!

А то постојало, пише се крупним словима јер нас обележава посебним знаком, знаком припадности нечему!
Породици најпре, племену из којег потичемо, народима који су из истог извора настали и сачували баш те карактеристике, које су, хроношки прихваћене, пратиле развој моје сопствене средине.

 

 

guslari...

У свему што је вредно остаје само једно што је најбитније, а то је појам и вредност племена!
Национално, породично, родбинско, све једно које и у ком погледу, племе је зачетак и крај наших живота.

Понекад се издвајамо од њега, одлазимо, утапамо у друге средине, али генетска вредност нашег настанка, порекла и живљења, без обзира у којим условима и срединама, остаје наша управо генетска слика која се распознаје, никад не умире и никад се не губи у тоталну заборавност!

Племе је светиња. Оно има своје име, свој значај, своју историјску вредност. Погазити све то поменуто, чини нас отпадницима од сопствене лозе, од сопствене крви, од личног наслеђа које нам је рођењем предато попут свете амајлије, да је носимо и у себи чувамо!

 

Српско племе је старо, има архаичну вредност и тешко је пронаћи све трагове у давној прошлости, где се тај појам не може пронаћи!
Срби су учествовали у стварању историје и других племена. Њихов утицај, распрострањеност и друштвен значај њиховог утицаја, обележио је епопеје развоја света на европском тлу.

Данас живи у границама које су други народи обележавали, скучен у свом пространству и бројчано ослабљен, бори се да преживи.
А велика светска царства су именовала његово право име. Од Душановог па до северних Царевина суседних области, до далеког југа и Александовог и Филиповог Царства. Од египатских фараона, папируса, првих слова и Гутенберга, до кнежевине и Царевине Лазарове, од Солуна па до Будима, којег је најпре српска рука почела да зида!

 

srbija-ratnici-vitezovi...
Моје племе, моја крв! Моја и Твоја Србија, без обзира колико била велика или мала, колико моћна или слаба, чини братство, – свето нашег српског племена и као таква носи се у срцу и не ставља у заборав!
Због тога, јер смо Богом надарени да у срцима сачувамо вредност нашег корена, пишем ове редове у жељи да појам тог нашег српског племена оживим речима које ће нас потсетити на наше претке, на наше гробове и светиње, наслеђа и успомене и све оно што животе чини вредним.

И нека буде у то име,- моје племе, моја крв, Србији у знак љубави!

 

 

jova.novi avatar(Јован М. Пидиканац)

 

 



Придружите се дискусијама на форуму
Одштампајте текст

1 коментар

  1. Comments  Зека   |  четвртак, 30 јула 2015 22:57

    Колико ми је познато, а можда грешим, аутор овог написа не живи у Србији.
    Онда је јасније зашто инсистира на неким вредностима којих су се Срби из Србије одавно одрекли.
    Заједништво, солидарност, припадност заједници, народу…то више не станује у Србији.
    Како неко ко држи до себе, до свога окружења и своје државе може мирно, незаинтересовано, да посматра како се његов народ полако гаси, нестаје?
    Како се полако и сигурно утапа у живом блату који су му спремили неки “Срби“, слуге господара који су решили да Србе уклоне са лица земље, физички, да им избришу историју и име и васцело постојање кроз векове.

    Нема кутка на планети Земљи где нема Срба.
    Али шта то вреди.
    Матица нестаје и умире а после се зна, кошница остаје празна.

    Тако и Србија, млади се исељавају, стари умиру, деца се не рађају.
    Србија остаје пуста земља коју су почели да меркају неки други народи, неки азиланти, људи, које насељавају у Србију по диктату ЕУ.
    Народ који нема матицу не може да опстане, растуриће се по белом свету а неко ко би хтео да се врати неће имат где.
    То ће бити Србин без земље, без племена, ништа, само индивидуа која ће се вратити тамо одакле је дошао.
    У земљу која није његова.

Оставите коментар

(молимо не остављајте предугачке коментаре који имају више од 100 речи)



CAPTCHA
*

Скорашњи коментари